BURAN ŽIVOT ČUVENOG BOEMA: Imao je 3 BRAKA, ali je LUDO VOLEO ovu GLUMICU, Mira Banjac mu je NESEBIČNO POMAGALA

Miroslav Mika Antić otišao je sa ovoga sveta pre 37 godina, ali je u sećanju naroda ostao besmrtan. I danas žive njegovi stihovi, pesme i priče o umetniku koji je stvarao baš tako kao što je i živeo - autentično i neponovljivo.

Miroslav Antić, veliki srpski pesnik, umro je 24. juna 1986. godine nakon duže bolesti. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.

Ostaće upamćen po brojnim književnim delima, "Plavom čuperku" i anegdotama čiji su glavni akteri velikani domaće kulturne scene, kakav je i sam bio.

Njegov život bio je obojen lepim i ne baš uvek srećnim momentima. U istoj školskoj klupi, u Kikindi, sedeo je sa Jovanom Ćirilovim, koji ga je pamtio kao otvorenog, kosmolitski orjentisanog čoveka, bez nacionalne obojenosti. Njegovi prijatelji bili su Zuko Džumhur, Momo Kapor, Arsen Dedić. Međutim, velika i neostvrena želja mu je bila da ostvari odnos sa našim čuvenim nobelovcem Ivom Andrićem.

Ni da čuje za njega

Andrić, nije hteo ni da čuje za njega. Razlog tome je verovatno bio Mikin boemski život, koji je bio neprihvatljiv za Andrićevu kancelarijsku prirodu i asketizam, pa nije hteo kontakt s takvim društvom.

A nije da nije pokušao da se sretne sa njim. Jednom je Mika bio s našim džudistima, reprezentativcima, u Aranđelovcu. Voleo je džudo i smatrao je da je to filozofija života. Oni su hteli da porazgovaraju i da se slikaju s nobelovcem, koji je večerao u izolovanom salonu "Starog zdanja“ i gustirao crveno vino. Zamolili su Miku da posreduje, ali Andrić je to odbio – nije ga interesovao.

Desanka Maksimović

Mika je voleo Desanku Maksimović i ona je volela njegovu poeziju, prijateljevao je s Perom Zupcem, a njegov najbliži beogradski prijatelj je bio Brana Petrović, koji ga je prozvao „vojvodom Vojvodine“.

Mira Banjac mu plela čarape

Kad se iz Pančeva preselio u Novi Sad, došao je praznih ruku. Tad ga je primio pesnik Mihail Babinka i ponudio mu jednu svoju sobu i nešto novca. Tu je živeo s prvom ženom Bubom. (Kasnije je Mika u znak zahvalnosti ulicu u kojoj je živeo u Novom Sadu nazvao po svom Mihailu Babinki.) Dobio je posao u Dnevniku, gde je pekao novinarski zanat, a nakon razvoda od Bube podigao je plate za godinu dana unapred, da bi nju isplatio kad je završena brakorazvodna parnica. Tako je 12 meseci živeo bez primanja, imao je samo neke honorare i dosta se zlopatio.

I tada je Mira Banjac brinula o njemu. Odlazio je kod nje i njene majke na ručak, poklanjala mu je čarape da ne ozebe. On to nikad nije rekao svojoj majci i sestrama, nikad se nije jadao. Čak je sakupio pare i kupio sestri cipele za matursko veče.

Dostojanstveno

Nikad se nije žalio na izdavače, na cenu pesme, nije govorio o svojoj pesničkoj sudbini na javnim skupovima, a čak jednom kad su ga pokrali maloletnici iz popravnog doma u Kruševcu – uopšte nije bio ljut. Samo je rekao da će lopovima napisati otvoreno pismo i pitati ima li smisla da se brukaju i on i lopov koji krade od običnog pesnika svega 500 starih dinara.

Ludo zaljubljen u Miru Stupicu

Mika Antić voleo je žene i živeo je za ljubav. Ženio se čak tri puta. Prvi put zakleo se na večnu ljubav, kada je imao 21 godinu svojoj dragoj, Ljubici koja je tada imala 16 godina, a tom braku su prethodili mnogobrojni zahtevi vlastima kako bi maloletnica stupila u brak. Njihova ljubav okončana je svega devet godina kasnije.

Poznato je i da je glumici Miri Stupici izjavio ljubav, a ona je to opisala u svojoj biografiji "Šaka soli".

- Bila je skoro ponoć kada smo se te 1971. godine, posle napornog snimanja ljubavne scene sa Batom Živojinovićem u filmu “Doručak sa đavolom” Mike Antića, našli za stolom hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prvi smo stigli Mika i ja.

Situacija za ćutanje od umora, tek poneka reč. - Dobra ti je bila ljubavna scena s Batom. - Misliš - kažem. - Da. Odlična. A šta osećaš kad se ljubiš s partnerom? - Pa ne osećam ništa. Radim. Stajala sam satima na jednoj nozi, sva sam se ukočila. Vetar je bio leden. Mislila sam kako će mi se na platnu videti crvenilo nosa. - Jesi li sama? Imaš li nekoga? - Ne, nemam. - A ja sam zaljubljen. Smešim se. - Blago tebi. - Zaljubljen sam u tebe. - Šališ se? - Ne šalim se. Jesam. Ćutim, ne znam šta da kažem, volim ga i moram da budem pažljiva. Uzimam ga za ruku.

- Miko moj, ja sam jedva jednog genija preživela, drugog sigurno ne bih uspela. Prećutkujem alkohol. On pije i netremice me gleda. - Znaš, ne mogu da radim ako nisam zaljubljen - Meni laknu, pošto je on tako uopštio problem. - Pa ima toliko lepih žena oko tebe, samo ih pogledaj, i sve te obožavaju. - Da, ali ja volim tebe. - Volim i ja tebe, Miko - kažem prijateljskim tonom i sa toplinom. Mršti se, razumeo je. Prilazi stolu novinar Tika Ilić.

- Kakve ja to ljubavne izjave čujem, ko je u koga ovde zaljubljen. - Ja sam zaljubljen u Miru Stupicu - viče iznerviran Mika. Srećom, restoran je prazan. Tika ga smiruje. - Pa dobro, nije to ništa novo, svi smo u Miru Stupicu od rane mladosti bivali zaljubljeni i, kao što vidiš, svi smo preživeli, pa ćeš i ti. A vama pesnicima, ne treba baš mnogo ni verovati. Mika, razljućen, vadi list papira i piše: - Miroslav Antić je zaljubljen u Miru Stupicu. Ovo potpisuje Miroslav Antić. - Deco, umorna sam, idem da spavam, imaću sutra velike podočnjake. Odlazim ostavljajući papir na stolu.

Prošlo je 20 godina od tada. Mike odavno nema. Javlja mi se Petar Slovenski: - Svratiću da ti dam nešto što ti šalje naš stari drugar Tika Ilić. Gledam, čitam, smešim se. Pazi, sačuvao Tika. E, pa lepo, čuvaću i ja, čuvaću za moju unuku Miju, da se hvali kako je jedan veliki pesnik bio zaljubljen u njenu baku, čitavo jedno veče - zapisala je Mira Stupica u svojoj knjizi.

Poslednja želja

Poslednja želja ovog pesnika bila je da ga poštede suvišnih konvencija.

- Kad me budu iznosili, neka pročitaju "Besmrtnu pesmu". A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Pirav manga korkoro. Niko ne sme da mi drži govor - pisalo je na papiru koji je Mika ostavio i svojom rukom napisao.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)