"ČOVEČE, ŽIVOT JE SMRT" Tragedija VELIKOG Ljubiše Samardžića, ODLAZAK SINA nikada nije PREŽALIO

Rođen 19. novembra 1936. godine u Skoplju, u rudarskoj porodici, Ljubiša Samardžić bio je jedan od najcenjenijih glumaca domaće kinematografije i zasigurno najveći jugoslovenski umetnik.

Karijera ispunjena uspehom i poštovanjem nacije.

Nadimci Smoki i Šurda koje je zavredio ulogama u kojima je briljirao, postali su mu druga imena, a iako je upisao prava, ipak se više pronalazio u glumi. U klasi režisera Bojana Stupice završio je Akademiju u Beogradu čiji je bio stipendista.

Zahvaljujući Bojanu Stupici dobija i stipendiju pozorišta "Atelje 212", nakon čega se nižu uloge, najpre u "Igre na skelama" 1960. godine, a potom dobija ulogu u "Prekobrojnoj", 1961. godine. Još u gimnaziji je izdržavao porodicu, koju je pomagao i kasnije:

- Ja sam u stvari čovek iz rudarske porodice, koji smatra da je taj rudarski hleb zaista težak. Znam da sam kao dete upamtio nešto veoma značajno, a to je poštovanje čoveka po svaku cenu i požrtvovanje za svakoga. Uvek sam u igru unosio srce i iskrenost, želeći po svaku cenu da mi se to vrati. Na sreću, ta moja iskrenost je bila presudna da imam veliki, ogroman kredibilitet autora i kod kolega - govorio je Samardžić.

Njegov talenat je bio i te kako zapažen, a nakon brojnih uloga dobio je rolu u filmu "Smoki" posle koje mu je ostao istoimeni nadimak zauvek. Uz Velimira Batu Živojinovića glumio je u filmu "Valter brani Sarajevo" 1972. godine, a šira publika zavolela ga je u filmu "Ljubavni život Budimira Trajkovića" u kom je igrao 1077. godine.

Možda najrepriziranija rola u kojoj je Ljubiša tumačio omiljenog lika Borivoja Šurdilovića Šurdu, svakako je u seriji i filmu "Avanture Ljubivoja Šurdilovića", odnosno "Vruć vetar" iz 1980. godine, nakon čega je usledila velika slava. Iako je tada postao prepoznatljiv kao trapav lik s obzirom na to kakave je uloge tumačio, rola toplog oca u filmu "Moj tata na određeno vreme" ga je svrstala u ozbiljne glumačke veličine.

Početkom devedesetih oduševio je sve ulogom Boška Simića u seriji "Policajac s Petlovog Brda", a poslednju ulogu imao je 2013. godine u filmu "Miris kiše na Balkanu"

Njegov glumački talenat je često bio nagrađivan pa je još 1967. na Filmskom festivalu u Veneciji osvojio Zlatnog lava za ulogu u filmu "Jutro". Tokom karijere tri puta je osvajao Zlatnu arenu u Puli, dobio je Gran pri na Fimskim susretima u Nišu za ulogu u “Vrućem vetru”, bio je prvi glumac sa nagradom AVNOJ-a, dobio je nagradu Pavle Vuisić za životno delo, a nagrađivan je i njegov režiserski rad. Pre tri godine je otvoren trajni legat Ljubiše Samardžića u Jugoslovenskoj kinoteci, gde se nalaze njegove nagrade, memorabilije sa snimanja, fotografije, posteri filmova...

Porodica i brak uz uvek požrtvovanu suprugu Miru

Ljubiša Samardžić preko 50 godina bio je u braku sa Mirjanom koja je devet godina bila mlađa od njega, a jednom prilikom otkrio je i kako su se upoznali:

- Upoznao sam je na Bledu gde sam služio vojsku, a ona došla sa porodicom na letovanje. Bilo joj je 17 godina, meni 26. Kad sam shvatio da ispred sebe imam inteligentnu osobu koja u meni pokreće ljubav i strast, pokušao sam da je osvojim svim silama. Bilo je teško jer je ona smatrala da su glumci boemi. I njen deda, protojerej sremsko-mitrovačke crkve, govorio joj je: “Jao, dete. Pa gde glumac?” Ali, voljom, upornošću i ljubavlju uspeo sam da je osvojim - izjavio je Samardžić koji je opisao romantične detalje iz njihovog bračnog života:

- I tako dve godine. Venčali smo se 3. jula 1966, zatim smo dobili Dragana i Jovanu. I sve ovo vreme ona me osmesima ispraća i dočekuje. Mira je stub kuće, moj oslonac i velika pomoć u realizaciji svih filmova i serija. Kakva je naša veza danas, posle toliko godina, rečito govori naše buđenje, kada se utrkujemo ko će pre da donese jutarnju kafu u krevet. Uz izležavanje i gustiranje kafe, i vesti od kojih nam se diže kosa na glavi, razmenjujemo misli uz najčešće suprotne stavove i komentare. Ta nesvakidašnja ljubav, prisnost, poštenje, ta brižnost, to je samo naše - govorio je slavni glumac.

Tragedija koju nikada nisu prebrodili

Godine 1990. Siniša i njegov sin Dragan, koga su zvali Gaga, osnovali su producentsku kuću "Cinema Design". Poslovni zalet prekinula je Draganova teška bolest. Gaga je preminuo u 34. godini života od leukemije sa kojom se čitava porodica Samardžić borila do poslednjeg momenta njegovog života:

- Sve smo učinili da pobedimo tu opaku bolest. Supruga Mira stalno se brinula o njemu, a ja sam danonoćno radio, snimao i slao novac klinici u Londonu. Da sam dopustio da me bol sruši, možda se nikad ne bih latio režije “Nebeske udice”. Svestan sam da je moja priroda hazarderska, neukrotiva, da nosi rizik, ali bio sam siguran da ću svojim instinktom i upornošću snimiti ozbiljan film o bombardovanju Beograda onako kako sam ga ja doživeo. Bombardovanje je pogoršalo stanje našeg sina, a i briga o njegovo dvoje male dece uvela nas je u novu agoniju. Za našu kuću najveća nagrada ovom filmu nije bilo ni učešće na Berlinskom festivalu 2000, ni njegova prodaja velikim svetskim televizijskim centrima, nego trenutak u kojem je naš bledunjavi sin, posle prve projekcije, sve to predvideo i iz kreveta nam ponosno šapnuo: “Film će ti ući u takmičarski program Berlina! - rekao je Ljubiša kog je smrt sina slomila:

- Kad je Gaga odlazio, mislio sam da neću izdržati i da će mi uskoro doći kraj. Mira me prenula i trgnula, jer je bila svesna da sam moralno pao, smršao, izgubio volju za bilo čime. Govorila mi je: “Čoveče, život je smrt, upamti to! Nastavi da radiš jer ćeš u tome naći smisao opstanka”. Bila je u pravu. Šteta što nije završila psihologiju - otkrio je čuveni Ljubiša.

Glumac Ljubiša Samardžić preminuo je 8. septembra u Beogradu u 80. godini života.

Bonus video:

(Espreso/Pink)