ĆERKA ANE I VLADA DIVCA NEĆE VIŠE DA ĆUTI: Progovorila o svom USVAJANJU, izbacila sve što joj je na duši FOTO

Proslavljeni košarkaš Vlade Divac i njegova supruga Ana pre više od 20 godina usvojili su šestomesečnu devojčicu Petru.

Ana i Vlade dugo godina bave se humanitarnim radom, a u misiju širenja ljubavi i podrške uključila su se i njihova deca, Luka, Matija i Petra, koju su od najranijih dana učili pravim životnim vrednostima.

Najmlađa, Petra Divac, u okviru Fondacije Ana i Vlade Divac pokrenula je projekat “Usvojeni za usvojene”, namenjen usvojenim mladim ljudima sa teritorije Beograda.

Ona je otkrila kako se odlučila na ovaj korak i kako danas gleda na proces usvajanja dece.

‒ Dugo sam razmišljala na koji način mogu da pomognem, pa i napravim promenu u nečijem životu. Nedavno sam pričala o svom usvajanju sa ljudima iz okruženja koji su me pitali zašto ne uradim nešto sa Fondacijom na tu temu i tako mi usmerili misli ka ovoj ideji. Nisam bila sigurna kako će se odvijati, ali sam želela da bude dostupna svim usvojenim ljudima u Srbiji. Tako su nastale grupe podrške. Smatram da najveću pomoć možemo da pružimo kad polazimo od sebe - priča ona i dodaje:

‒ Neko vreme preispitivala sam sebe da li sam spremna da javno pričam na temu usvajanja i koliko ja mogu da utičem na nečiji život. Razmišljala sam o mogućim preprekama, ali je dominantna misao bila da nedostaje otvoren razgovor. Ljudi mi često postavljaju razna pitanja, kako da bi se obrazovali, tako i iz čiste radoznalosti. Odlučila sam da pokrenem projekat 'Usvojeni za usvojene' zato što znam i na svojoj koži sam osetila različite probleme sa kojima se suočavamo mi koji smo usvojeni”.

Petra ističe da je najveći problem kod usvajanja vršnjačko nasilje

‒ Zbog činjenice da sam usvojena i zato što sam drugim putem došla u svoju porodicu, ljudi odmah pomisle da sam mnogo drugačija. Prve reakcije i pitanja uvek su isti: kako je to biti usvojen i da li sam upoznala biološke roditelje. Razumem da je nekome interesantno da dobije odgovor na ta pitanja ali, sa druge strane, neko ko je usvojen možda ne želi da o tome govori. Volela bih kada bi ljudi imali malo više obzira. Zanimljivo je da, kada čuju da sam usvojena, često me pitaju da li je to istina, što je u najmanju ruku čudno, jer zašto bih govorila neistinu. Konkretan problem je verbalno vršnjačko nasilje u školi, kao i činjenica da u svakom članku o mojoj porodici uvek nosim etiketu “usvojena ćerka". Po tom principu mojoj braći bi trebalo da piše “biološki sinovi”. Ja sam ćerka svojih roditelja, i to se neće menjati.

Bonus video:

(Espreso/Blic)