ŠOKANTNA ISPOVEST BAKIJA B3! Denser otkrio DETALJE iz života koje NIKO NIJE ZNAO

Denser Andrija Đogani, poznatiji kao Baki B3 bio je na vrhuncu karijere devedesetih godina, a sada je progovorio o tom vremenu i ispričao mračne momente iz svog života.

- Ja sam tih devedesetih po pitanju muzike zabeležio samom sebi nešto što je teško ponoviti. Što se tiče vremena, drugačije je bilo i po pitanju života, poštovanja, onog ljudskog što čovek u sebi nosi. Prilagodio sam se ovom vremenu, ali nikad ne bih menjao ono moje vreme. Sad je digitalno doba, neki klinci, neki odnosi između ljudi, pristup svemu, brzo se živi, sve je instant, samo se gleda ko će koga da za*ebe da prevari, sve je korist. I familijarni odnosi su drugačiji, sve je nestalo i sve se izgubilo. Ništa nije kao ranije. Srećan sam što sam neko iz 90-ih - počeo je on i otkrio zbog čega je nestao sa scene od 2001. godine do 2007.

- Jeste tako, 2001. sam obajvio poslednji album, a onda je sve krenulo da se menja. Razveo sam se i to mi je teško palo, izgubio sam kutak, porodicu i onda sam se povukao. Ali, zahvaljujući mojim pesmama tu sam gde sam. Godine tokom kojih nisam bio na estradi nisu me mnogo koštale karijere. Pesme su živele.

Baki se osvrnuo i na period kada je kao tinejdžer bio u zatvoru.

- Kao dete razvedenih roditelja sa 15 godina sam imao iskušenje sa tim životnim momentima. Bežao sam iz škole, ulica me je uzela pod svoje, znao sam svaki ćošak. Moji roditelji se nisu pronašli, imali su loš odnos, a tako su se i rastali. Ćale je bio problematičan, voleo je da pije. Kada su se rastali bio sam prepušten samom sebi na milost i nemilost. Na kraju sam tako mlad završio u zatvoru. Doživeo sam da sa tek napunjenih 15 godina završim u Centralnom zatvoru. Posle toga život mi krrenuo totalno drugim pravcem. Bio sam dve i po godine u domu u Kruševcu, a nakon toga dve godine u maloletničkom zatvoru. Šest godina sam bio sa druge strane zakona, zatvor, domovi... Kad si ostavljen na milost i nemilost, padaš u loše društvo, smatraš da su ti svi prijatelji i onda kraj u kom živiš, sve to utiče da padneš i postaneš delikvent. Tad si problem za okolinu, policija radi svoj posao, šalju te iz ustanove u ustanovu jer im je jasno da može da bude samo sve gore i gore. Slali su me po tim ustanovama da bih se sredio, međutim ništa od toga me nije smirilo, dok ja sam nisam shvatio da ja tu ne pripadam.

Na pitanje da li je imao problema na nastupima, Đogani je odgovorio:

- Devedesetih sam mnogo radio. Znamo kakvo je vreme tada bilo, ko je dolazio u klubove i ko ih je držao, kavi su ti ljudi iz tog vremena bili. Nailazio sam na prepreke, dolazio u razna iskušenja. Provocirali su me, uperivali prstom u mene. Pevao sam na jednom nastupu, bio sam na bini, i onda su neki momci krenuli da mi dobacuju jer sam bio omiljen među devojčicama, krenuli su da me vređaju, govorili mi "duvaj ga". Tad je u klubu bilo 900 ljudi, "Olovna ruka" je bila nenormalni hit, svi se vesele, uživaju, gledaju u mene, a njima se to izgleda nije dopalo. Izazivali su me, pokušavao sam da spustim loptu, prišao sam im i rekao im da se smire. Kada sam se okrenuo krenuli su za mnom na binu, počeli su da me udaraju. Uspeo sam da se odbranim. Obezbeđenje je brzo ragovalo, ali sam prekinuo nastup, gazda mi je sve isplatio i izvinio se - rekao je on i dodao:

- Desilo mi se u Trsteniku u jednoj diskoteci, prepuno sve, ja ulazim u kancelariju kod gazde a tamo pet, šest momaka, nekoliko devojaka. Na stolu... znate već u to vreme šta se radilo i koliko se koristilo. Ja sam samo pitao kada da krenem s nastupom, a on mi je rekao da se opustim i da ne moram ni da pevam ako želim da se zezam s njima. Dao mi je novac unapred, čak je bilo više od dogovorenog, tad su gazde bili za*ebani likovi, znalo se ko drži klubove. Onda mi je rekao "ajde, uzmi malo", a u to vreme iskulirati takvog čoveka trebalo je imati m*da. Nasmejao sam se, rekao da ja to ne uzimam jer ako uzmem mozak će mi skrenuti. Nisam to radio kad je trebalo, pa nisam ni tada.

Bonus video:

(Espreso/Blic)