EVO KO JE ZAPRAVO "PRINC OD VRANJE": Svi bruje o njemu, a niko ne zna da je ISTINA OVAKVA

Stefan Zdravković poznatiji kao Princ od Vranje istakao se u takmičenju "Pesma za Evroviziju", a sada je otkrio detalje svog života koje javnost nije znala.

-Počeo sam da pevam 2009. godine. Na upisu u muzičku školu u Vranju sam pevao „Eci, peci, pec“ pošto tada nisam znao ništa drugo. Bilo bi glupo da pevam Kebu (smeh). Moj otac je pevač, doduše nikad se nigde nije eksponirao, nije poznat u muzičkom svetu, prosto ima lep glas. Majka je pevala od hora do raznih zabava. Brat je dugo bio profesionalno u muzici, pored pevanja svira i gitaru. Na neki način on me je uveo u svet muzike. To me je zaintrigiralo da počnem i sam da se bavim ovim poslom – rekao je Princ.

–Imam si naglasak kada pričam sa drugari iz Vranja, ali pošto sam dugo u Beogradu, pokupio sam i ovaj dijalekat. U startu sam bio poliglota, još od malih nogu. Odmah su ljudi znali da ću da bude talentovan za jezike – našalio se Stefan koji je studirao norveški jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, pa dodao:

–Na norveškom isto nema puno padeža tako da mi je bilo lakše.

Objasnio je i da li su ga zbog južnjačkog naglaska vršnjaci zadirkivali nakon preseljenja iz Vranja u srpsku prestonicu.

–Zaista ne, niko me nije zadirkivao zbog naglaska. To im je bilo simpatično. Znam da ljudi nailaze na probleme što se toga tiče, ali ja ruku na srce nikada. Nisu mi nikada rekli: „Vidi ga, ovaj seljak“. Smatarm da ljudi treba da pričaju svojim dijalektom i da se ne stide toga. Kad sedim sa drugarima i opustim se pričam kao pravi Vranjanac– istakao je, a na pitanje kako je došlo do toga da se prijavi na izbor „Pesma za Evroviziju“, odgovorio je:

-Imao sam taj san jako dugo. Kada je Norvežanin Aleksandar Ribak pobedio na „Evroviziji“ počeo sam da doživljavam taj festival kao nešto na čemu bih i ja želeo da se pojavim i predstavljam zastavu naše države. Tada sam se, još kao dete, takmičio u karateu za Srbiju. Želeo sam da se kvalifikujem i za Olimpijadu, ali nije bilo realno da izbalansiram sve obaveze.

Stefan je otkrio i da voli karate.

-Takmičarski duh je bio deo mene još od malih nogu. Porodični prijatelj je došao kod nas u stan, pričao je sa majkom i ocem i rekao da će mi to pomoći da izoštrim čula. Sećam se rečenice koja nije baš najbezbednija: ‘Kada bude prelazio ulicu neće morati nužno da gleda levo i desno jer će moći čulima da to izoštri’. Sad, nisam baš nindža, ali to je nešto što me je uvelo u karate. U Vranju sam stekao prve medalje i prva iskustva na tatamiju. Karate me je naučio da nema odustajanja. I kada je najteže čovek mora da se suoči sa samim sobom jer i te kako ima teških trenutaka. Upoznao sam divne ljude i danas su mi mnogi od njih prijatelji. Mislim da je jako bitno izraziti poštovanje, to se posle prenosi na svakodnevni život.

Pevač priznaje da je bilo i trenutaka kada je razmišljao da odustane, ali je ipak skupio snagu da nastavi dalje ka svom cilju.

-Najteži trenutak mi je bio kada sam se vratio sa Slavjanskog bazara. To je jedan od najvećih pevačkih takmičenja na svetu. Tada se održavalo u Belorusiji jer jedino ona nije uvela karantin. Dobio sam tada koronu i trideset dana sam proveo izolovan, tada sam zaita prošao teške muke. U jednom trenutku sam mislio da ću izgubiti glas, pitao sam se da li ću se ikada vratiti u fizičku spremu. Borbeni duh u meni je pobedio i hvala Bogu, tu sam gde sam– zaključio je on za Grand.

Bonus video:

(Espreso / Grand)