NAŠA PEVAČICA JE BILA U SIRIJI, PA ZA ESPRESO OTKRILA PRAVU ISTINU O ZEMLJI: Mnogi su ljudi tamo ZAVIJENI U CRNO

Zemoljotres koji je nedavno pogodio Tursku i Siriju, odneo je veliki broj života, oko 50.000 života u ove dve države. Sirija je trenutno u mnogo težoj poziciji zbog brojnih sankcija koje su joj uvedene, pa do nje mnogo teže dolazi pomoć nego do Turske.

Pop pevačica Daria Vujović, koja se svima poznatija kao Daria Stanojević, već nekoliko godina živi u Subotici i povukla se sa muzičke scene. Interesantno je da je upravo ona 2006. godine bila u toj Siriji, i to pre ratova koji i danas traju u toj državi, a i pre nedavnih zemljotresa.

Ona je tada imala prilike da vidi sve lepote i istorijske znamenitosti, koje su kasnije bombe nekih armija oštetile ili potpuno uništile.

Neke znaminitosti, koje nisu bile značajne samo za Seriju, već za celu čovečnstvo, nemilosrdno su uništene i Daria je s jedne strane srećna što je imala prilike sve te lepote da vidi pre nego što su oštećene ili porušene, ali je nesrećna što to mnogo od toga danas više ne postoji i što uopšte danas ti ljudi u Siriji ne žive spokojnije kao pre rata.

– Imala sam tu sreću da optutujem u Siriju 2006. godine nakon završene druge godine studija na Katedri za arapski jezik i književnost. Malo je reći da sam tom zemljom oduševljena. Počevši od činjenice da je Sirija bila središte jedne od najstarijih civilizacija na svetu koja je postojala još 3000 godina pre nove ere, preko toga da je jedna od kolevki hrišćanstva, zaista je poseban osećaj kada se nalazite na tom tlu i upoznajete se sa svim znaminotostima koje ova prelepa zemlja ima da ponudi - otkrila je Daria za Espreso i potom nam je ispričala šta je imala sve prilike da vidi te davne 2006. godine.

– Bila sam smeštena u studentskom domu u Damasku, sa još 15 studenata iz Srbije i još puno njih iz različitih delova sveta, Egipta, Švedske... Damas je jako veliki grad, možda i duplo veći od Beograda, u kome pored muslimana živi i veliki broj hrišćana, što je karakteristično za celu Siriju. Iz Damaska smo išli na razne izlete kako bi se što bolje upoznali sa kulturom i istorijom zemlje, pa smo tako posetili i Borsu, gde se nalaze ostaci rimskog grada iz drugog veka nove ere, Palmiru, oazu u pustinji, koja je do današnjeg dana sačuvala ostatke antičkog grada koji je kroz istoriju imao veliki značaj i pod zaštitom je UNESCO-a, zatim Homs, Latakiju, Alepo, čije su naseobine stare i do 7000 godina, a koji je posebno pogođen građanskim ratom, i mnoaga od ovih mesta su uništena ratom i zemljotresom - ispričala nam je pevačica i potom otkrila koja mesta su na nju tada naročito ostavila utisak.

– Veliki utisak je na mene ostavila poseta selu Malula u kome se jos uvek govori aramejskim, doduše, dosta modifikovanim, jezikom kojim je govorio Isus Hrist. U tom selu se nalazi čuveni manastir Svete Tekle u okviru kog se nalazi i pećina u kojoj je čudotvoran izvor koji privlači hodočasnike iz celog sveta, i hrišćane, ali i muslimane. Legenda koja se vezuje za Svetu Teklu je da je ona bila Rimljanka koju su roditelji progonili jer je odbila da se uda i preuzela pravoslavnu hrišćansku veru nakon što je čula propovedanje apostola Pavla o važnosti nevinosti i dobročinstava. Dok je vojska jurila, kao što je u to vreme progonila mnoge hrišćane, naišla je na stenu i nije više imala gde da ide, iz vedra neba je udario grom u stenu i otvorio klisuru koja je vodila direktno do najstarijeg manastira na svetu, manastir svetih Sergija i Vlakha. Ta klisura i danas postoji, što se moze videti na slici. Kažu da je tokom građanskog rata od 2013. godine 70 procenata stanovništva Malule ili ubijeno ili zarobljeno i proterano, a svetinje i celo selo pretrpeli su veliko uništavanje, mada su posle par godina oslobođeni i obnovljeni.

– Veoma mi je žao sto narod u Siriji toliko pati i pored svih katastrofa i ratova koje su ih snašli, sada se desio i taj zemljotres u kome je, nažalost, poginuo veliki broj ljudi, mnogo njih ostalo bez krova nad glavom. Još puno mesta sam posetila koja pripadaju svetskoj kulturnoj bastini, a sad su ili srušena ili mnogo oštećena i probudi se u meni neki osecaj tuge jer su baš na tim mestima i kulturno istorijskim spomenicima nastale prelepe uspomene, prijateljstva. Ostaje nam samo da se nadamo u neko bolje sutra, da će dobro nadvladati zlo i da će se, pored prirodnih katastrofa na koje ne možemo da utičemo, ljudi dozvati sebi i koliko je moguće više ujediniti, shvatiti da su ratovi zbog vere i materijalnih dobara toliko besmisleni i uzaludni i da bi mnogo lepše bilo da u sebi gaje ljubav, umesto mržnje - rekla nam je Daria na kraju razgovora.

Bonus video:

(Espreso/M.V.)