EKSKLUZIVNI INTERVJU POPULARNOG GLUMCA: Đorđe Mišina za Espreso prvi put o VEZI SA GLUMICOM, OGOLIO DUŠU

Mladi glumac Đorđe Mišina za kratko vreme stekao je veliku popularnost. Tome su mu naročito doprinele uloge u serijama "Ubice mog oca", "Azbuka našeg srca" i serija "U klinču".

Đorđu je naročito veliku popularnost i veliki broj fanova donela uloga Filipa Antonijevića u seriji "U klinču". Na početku razgovora za Espreso upitali smo ga da li je baš ta uloga ona koja je promenila njegov život.

– Pa, jeste u smislu javnog života, u smislu što mi je ta serija kao jednom od vodećih likova u seriji dozvolila tu veću medijsku pažnju, da me više ljudi primeti, iako sam ja pre toga imao uloge u kojima sam ja mogao da pokažem neko svoje iskustvo i ono što sam stekao kroz svoje obrazovanje. Ne mogu nijednu ulogu pre uloge "U klinču" da umanjim u smislu izazova. Sve te uloge su mi bile veliki izazovi, samo ovde sam imao priliku da me veći broj ljudi vidi i primeti. A to je super jer kada budem glumio u drugoj seriji ili u filmu ili u pozorištu će ljudi možda baš zbog mene i zbog te uloge želeti da pogledaju šta sam to novo radio i gde posle toga glumim. Smatram da glumac konstantno treba da prevazilazi sebe i da prevazilazi prepreke i kao u svakom drugom poslu, najveća prepreka si ti sam sebi.

Kako reaguju ljudi koji te sreću na ulici? Ljudi u tvom kraju u kom živiš? Je li ti nešto komentarišu? Je li ti nešto zameraju?

– Nisam se dosad susreo ni sa jednim negativnim komentarom na račun moje glume ili na račun moje pojave ili načina ophođenja u javnom životu. Ja danas živim na drugoj lokaciji u odnosu na kraj gde sam odrastao, jednostavno sam se osamostalio od svojih roditelja, i meni je drago kada odem u svoj stari kraj, i kada sretnem ljude iz svog detinjstva, iz mog komšiluka, srećem ono "Ej, glumac! Jako mi je drago što te vidim." Kada čuješ to sa više strane, drago ti je. Ja sam od osnovne škole, od dramske sekcije, od Omladinskog pozorišta "DADOV", smatrao da je to nešto za mene. Gluma, umetnost, nešto što mi pomaže da se ja iskažem u najboljem svetlu. I mislim da oni ljudi koji ti žele dobro, da oni cene to. I ja bih tako isto sa drugim uspešnim ljudima, jer ima puno uspešnih ljudi koje ja srećem, koji nisu možda poznati, koji su doktori ili naučnici, ili moji prijatelji koji su otišli u inostranstvo i napravili zavidne karijere, posle ja kada njih sretnem isto doživljavam oduševljenje. Nekog znaš sa fudbalskog terena, kada ste vozili bajs, i onda kada prođu neke godine, vidiš da je on nešto postigao i drago ti je. Što znači da ništa nije nemoguće.

Postoji oni snimci kako ti deca u toku odmora u školama prilaze, i to u velikom broju, da se fotografišu sa tobom. I takve reakcije izazivaš kod dece u različitim gradovima. Šta misliš, zašto te oni vole? U seriji "U klinču" ti si pokazao neke negativne osobe, a ipak te deca obožavaju. Zašto te vole? Kada pogledaš svoju ulogu, da li ti dobro ili loše utičeš na decu?

– Ja se trudim da utičem dobro. Ja smatram da čak i kada glumac glumi nešto najgore zamislivo u životu, da li nekog serijskog ubicu ili nešto što je loše, on mora da stane iza te uloge i da da kritiku. Ne moraš ti da braniš tu ulogu, ali da ostaviš neku kritiku. Ja kada pričam o Filipu (Antonijević, uloga u seriji "U klinču), ja uvek kažem da on ima i super stvari. I šarmantan je i dobar je i iza svega toga krije se neki dobar čovek, ali jednostavno, kao i svaka druga osoba, u nama vagaju dve stvari, i ono loše i ono dobro, bitno je da to loše prikažem kao nešto što ne treba raditi. Što ti bolje realizuješ lika, to će ga publika bolje razumeti i shvatiće koje su greške koje on pravi i koji su pravi koraci. Nemoj da učiš na svojim greškama, uči na tuđim greškama. Ja kažem deci da uče ne Filipovim greškama, jer Filip smatra da cilj opravdava sredstvo. Filip i njegova sestra Vanja (uloga seriji, glumi Ivana Zečević) su oboje izgubili majku. Vanja se bori sa tim tako što održava tu kafanu, a mislim da publika donekle shvata da se Filip bori sa tom tugom gubitka majke, pored oca pijanca, tako što na nekonvencionalan način dolazi do novca. Filip se ne bori zbog novca da bi on imao novac, već da on zarađuje kako bi sačuvao sebe i svoju sestru. Ali to stvarno svi radimo, čak i oni ljudi koji stvarno prave velike greške, a ispod svega toga imaju dobru nameru.

Ti si u vezi sa koleginicom Ninom Perišić. Je li bi prihvatio savet ako bi ti neko rekao da treba da kriješ da si u vezi kako bi imao više obožavateljki?

– Ja sam pre svega bavim glumom. Pozitivna strane glume je što te više ljudi prepoznaje, ali meni gluma kao takva je najbitnija. Sve ostalo je privatno, a poslovno je poslovno. Ne razmišljam o tome, ne predstavlja mi to neku vrstu prepreke. Ja radim glumu pre svega zbog sebe, jer ja to volim.

Pošto je Nina isto glumica, ko je kome veći kritičar? Ti njoj ili ona tebi?

– Pa, ja sam shvatio da sam postao bolji u ovom poslu od kada sam sa njom. Mi smo u slično vreme studirali na različitim fakultetima i trudili smo se da pomažemo jedno drugom. To je stvarno bilo dobro u početku naše veze jer smo jedno drugom krenuli da pomažemo, da pričamo... Kada ti neko posle predstave kaže da si super, to ti kaže jer mu se svidelo ili ti kaže tek onako da ispadne kulturan, ali kada ti neko kaže da je ovo bilo dobro, ali da ovo možeš da uradiš bolje i da uradiš ovako, znači da ta osoba veruje u tebe. Nina je oduvek verovala u mene i neko ko mi je davao vetar u leđa. Ona je sa mnom prolazila svaki kasting za koji sam se spremao i jedno za drugo smo tu uvek bili. Treba naći nekog ko te upotpunjuje i na profesionalnom nivou i na privatnom nivou. Ja mislim da sam to pronašao. Život će pokazati. Moje sve velike uloge su krenule otkad smo mi zajedno. Počeli smo zajedno, ona je dobila ulogu u JDP-u, ja u "Azbuci", gledali smo jedno drugo, ona moju diplomsku predstavu gleda već pet puta, ja svaku njenu predstavu dođem i gledam još nekoliko puta, jer uživam da je gledam. Ja želim da ona dostigne svoj cilj kao ja svoj. I možda će to zvučati sebično, ali nama će uvek biti bolje ako smo oboje uspešni, nego ako neko od nas nije, ali ako se desilo da u jednom periodu jedno vlada, a drugo ne, nije nam se dešavalo nijednom da postoji sujeta između nas.

Je li osećaš popularnost?

– Kako ne, ne mogu da se pravim slep pred tim. "U klinču" je jako gledana serija, dosta ljudi mi prilazi na ulici, gde god da se krećem. Kada uđem u pekaru ili bilo gde drugde, ljudi mi se javljaju jer me znaju zbog mojih uloga, ali popularnost nije u mom fokusu. Moja reč znači i ja moram da imam jednu dozu pristojnosti i kulture, jer moja reč će uticati na nekog. Na neko dete, nekog čoveka, neku osobu... Ja samtram da ova zemlja ima puno pamenih ljudi i kada bi on dobijali priliku da kažu šta misle, da bi to unapredilo sve nas kolektivno. Ja dosta radim na sebi, dosta čitam, radim na svojoj dikciji, obrazujem se, jer sutra ako me neko nešto pita, a ja ne znam da odgovorim, onda neću biti ništa drugo nego samo lep glumac. Svaki umetnik, naučnik, lekar, stolar itd, koji je vrhunski u svom poslu je pored svega toga jako pristojan i obrazovan čovek i to sam siguran.

Da li si nekada uhvatio sebe u situaciji da si zloupotrebio svoju popularnost?

– Prvo, ja mislim da nisam, ali ako jesam, to je bilo nesvesno i sram me bilo, jer ja kao glumac, ne treba da imam prednost u odnosu ni na jednu drugu osobu. Ja idem gradskim prevozom i dan-danas. Meni se desilo skoro da taksista, koji me je prepoznao iz serije, da nije želeo da mi naplati vožnju. I ja ću ući u raspravu sa njim... Ja sam počastvovan zbog toga što je on mene prepoznao i što me poštuje, ali neki doktor ili neko ko je isto bitan za ovu okolinu kao i ja, ili bilo ko drugi, možda neće dobiti tu priliku jer nije ludo lice sa TV-a, a ja uopšte nisam ispred njega, ja samo volim to što radim. Ono što mene čini posebnim je ljubav to što radim. Stolar koji pravi vrhunski sto, i koji voli svoj posao, on je meni ravan.

U privatnom životu, kako izgleda Đorđe Mišina kada je očajan?

– Mislim da nikada dosad nisam bio očajan. Očajan je baš teška reč. To je nešto što nikada ne bih želeo sebi da priuštim. Ja sam odrastao uz osmeh, naravno odrastao sam i uz slomljena srca i uz tugu, ali imao sam porodicu koja mi nikada nije dozvolila da odem u očaj, zato što uvek znam da postoje ljudi kojima je gore od mene i kojima je teže. Jednostavno je takav život i suočim se sa tim da moram da se borim.

Da li si plakao zbog ljubavnih problema?

– Ne bih bio živ da nisam plakao. Ne bih bio bogat da nisam imao takva životna iskustva. Ne bih imao šta da ponudim da nisam proživeo takve stvari. Kada sam imao prvu devojku, pa raskinete, čoveče, ja sam nalazio sebe u sobu, plačeš, i mislim da je taj period ranjavanja najbolji period da postaneš bolji. Uvek imaš dve opcije - ili će te to progutati ili ćeš postati jači.

Kakav je Đorđe kada je besan?

– Đorđe kada je besan ide da trenira... Rad je najbolji lek za bes.

Je li ti se dešavalo u toku studija da si doživljavao nešto što si smatrao kao svoje teške poraze?

– Naravno! Ti upišeš akademiju i ti očekuješ da profesor za svaku vežbu koju uradiš kaže da je perfektno i da ti budeš najbolje, a u stvari ti ne kapiraš da ti da si dobar glumac da tebi ne bi bila potrebna akademija. Na akademiji ti treba da sagledaš da li možeš da budeš bolji, jer sutra u poslu ti nećeš imati prava na greške. Jer sutra ako ti nisi dobar, uzeće drugog glumca.

Bonus video:

(Espreso/M.V.)