NESVAKIDAŠNJA PRIČA RUŽICE SOKIĆ, SUDBINA KAO SA FILMA: Isplivale stvari iz BIOGRAFIJE koje NIKO NIJE ZNAO

Posebna, zabavna, intezivna i među prvim glumicama koje su se usudile da opsuju na sceni. Ovako bismo u par reči opisali Ružicu Sokić, ali to definitivno ne bi bilo dovoljno

Ružica je rođena na današnji datum davne 1934. godine. Njen prvi film bio je "Doktor" u režiji Vojka Duletića. Nakon toga je krenula njena vrtoglava karijera i naslovi koje svi pamtimo:"Kad budem mrtav i beo", "Bokseri idu u raj" i "Užička republika". Za film Žuta dobila je nagrađena je "Zlatnom arenom" na Filmskom festivalu u Puli. Naknadno je osvojila i druge prestižne nagrade kao što su "Žanka Stokić", "Zlatni ćuran", "Pavle Vujisić", "Dobrićin prsten", "Joakim Vujić"...

Uloga Perside Pantić u Tesnoj koži donela joj je ogromnu popularnost,a ostala je zapamćena i kao Veliborka Prodanović u seriji "Srećni ljudi". Bilo je to vreme devedestih, serija "Srećni ljudi" predstavljala je našu realnost, i ma kako nekad bila teška i surova, Ružica nam je svake nedelje izmamljivala osmeh. "Ranč prokletih" je tako postao svetla tačke dugometražne serije. Iako je krucajlo prikazan realan život, a akcenat stavljen na malograđanštinu, ovu ekipu su gledaoci obožavili. Upravo je uloga Ružice Sokić donosila jednu dozu rasterećenosti i vraćala nam osmeh na lice.

Život je nije mazio

Bila je ćerka Petra Sokića, trgovca i suvlasnika večernjeg lista "Pravda", koji su braća Sokić osnovala 1904. Kada je izbio rat, Sokićima oduzeli štampariju i u njihove stanove uselili gomilu sustanara.

Nakon okupacije zemlje od strane Nemačke, Ružičin otac bio je osuđen na smrt, ali je ipak oslobođen i uspeo je da se vrati u Beograd, ali su mu oduzeta sva građanska prava. Ružica je više puta isticala da je ovaj period detinjstva bio tračičan i ispunjen agonijama.

"U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera jer je to bila ruska formula stanovanja", ispričala je Ružica u intervjuu za Story 2006. godine.

"Ti ljudi iz sela Rušnja maltretirali su nas, naročito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i mene saslušavali, ali nisam dozvolila da mržnja nikne u mom biću. Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život", istakla je glumica jednom prilikom.

Doživela je veliku ljubav, ali nije želela da se ostvari kao majka

Ružica je bila u srećnom braku sa Miroslavom Lukićem i on je bodrio i čuvao do sam kraja. uprkos činjenici da su se neobuzdano voleli i bili posvećeni jedno drugom, ona se svesno odrekla majčinstva.

Iako mnoge žene koje se svojevoljno odreknu prilike da se ostvare u ulozi majke, najčešće budu osuđene, javnost je Ružicu razumela.

- Želja za karijerom je najviše uticala na to da prihvatim činjenicu da nikada neću imati dete. Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja - ispričala je Ružica Sokić jednom prilikom. Pored toga je imala i veliku presiju, nesrećno detinjstvo je ostavila iza sebe i sve što je želela jeste da u svakom smislu slobodna. Iza cele priče krio se veliki strah.

Žena iz naroda

Ružica je volela da putuje, a najdraža putovanja su joj bila upravo ona na koja je išla zajedno sa suprugom. Iako je bila dama starog kova, uvažena od svih, bila je poštovana od političara, uglednih ljudi, ali najviše je volela kada je zaustave na ulici obični ljudi i udele joj kompliment na račun njene glume.

- Volela je svet koji sretne na ulici. Svi saobraćajci su je znali. Oni su je zvali "Ružica nacionale". Bila je vrlo otvorena da sa svakim razgovara, da se nasmeje - govorio je njen suprug svojevremeno.

Zaboravila nas je

Ružica je radila skoro do kraja svog života, a jedna od poslednjih njenih predstava nila je "Žanka Stokić". Svako izvoženje doživljavala je kao mali praznik. Komšije koje su je u tom periodu viđale mogle su da potvrde da izgleda kao devojčica, energično je hodala Krunskom ulicom, najčešće je imala rančić na leđima, a hod je odavao utisak da se radi o devojči, a ne o ženi koja je zašla u ozbiljne godine.

- Znali smo da se posvađamo, pa ona napravi frku: "Gde su mi naočare, tu sam ih ostavila, a ti si pravio red. Šta si uradio sa tim naočarima. Nemoj da ih sklanjaš". Bile su to svađe i oko ključeva, ali i oko toga gde mi je odelo - govorio je suprug za medije.

- Nije shvatala da je bolesna. Ni ja nisam prepoznao da je toliko bolesna. Imala je operaciju 2012. godine i usledila je neugodna situacija. Trebalo je da usledi rehabilitacija i tada više nije igrala. Pokušala je još jednu predstavu da odigra u januaru 2013. godine. Mučila se s njom dosta. Nije mogla da se seti teksta, pa je imala šaptača. Bilo je jasno da više neće moći da igra i da se s njom nešto dešava. Ali smo mislili da se to dešava ljudima u tim godinama i da se javlja zaboravnost. Nekad se to zove demencija, nekada Alchajmer. Vodio sam je na razne preglede. Tek krajem 2013. godine na Neurohirurškoj klinici se jasno videlo da je veoma bolesna. Nažalost, ili hvala bogu, nije se dugo mučila. To su bolesti koje mogu da traju i da budu mučenje - drhtavim glasom je ispričao Miroslav.

Ružica je otišla boreći se sa jednom od najstrašnijih bolesti. Ona je svet zaboravila na kraju života, ali svet nikada neće zaboraviti nju. Danas bi proslavila 88. rođendan.

Bonus video:

(Espreso/Najžena/Željka Tucović)