POTRESNA ISPOVEST SIMONIDE MILOJKOVIĆ! Dok se borila za dete, suprug je varao, USLEDILO je strašno PSIHIČKO STANJE

Iako uvek nasmejana i vedra spisateljicu Simonidu Milojković sudbina nije mazila. Suočila se sa partnerovom prevarom, nekoliko neuspelih vantelesnih oplodnji, stravičnom depresijom i posle svega ponovo zavolela život. Jedna je od najčitanijih savremenih srpskih književnica. Njen roman "Grabljivica" najprodavaniji je na Balkanu u protekle tri decenije.

- Udala sam se sa dvadeset devet za čoveka kog sam kratko poznavala. Toliko smo bili različiti da se čudim kako smo uopšte opstali u braku sedam godina. Od početka braka bilo je loše, a vremenom je jaz između nas postajao sve širi i dublji. Ništa nije išlo. Iako oboje medicinski zdravi, nismo mogli da dobijemo potomstvo. Neposredno posle druge neuspešne vantelesne oplodnje saznala sam da suprug ima paralelnu vezu. Bio je to više nego dovoljan razlog da se razvedem - započela je svoju iskrenu ispovest Simonida za Kurir.

Depresija je posle svega bila Simonidina dijagnoza.

- Slično kao kod postporođajne depresije, usled mnogobrojnih hormonskih injekcija, ali i traume zbog razvoda, obolela sam od depresije. To je strašna bolest, jeziva. Očaj koji izaziva je toliko neizdrživ da mnogi ljudi beg od tog užasa potraže u samoubistvu. Lečila sam se kod psihijatra i kliničkog psihologa u Domu zdravlja, pila lekove oko šest meseci i, hvala dragom Bogu, iščupala sam se. Spasli su me medicina i pravoslavlje. Dok smo u blagostanju, obično ne mislimo na Boga. Tek kada nas neka muka satera u ćošak, podignemo glavu ka nebu. Čitala sam Novi zavet i Svete Oce, njihova žitija i pouke i tu pronašla odgovore na sva pitanja.

Život je nastavila bez dece, svesna da se nikada neće ostvariti u ulozi majke ali zbog toga danas nema žal.

- U početku sam mnogo patila što nemam decu i godinama sam se trudila da zatrudnim; toliko sam se hormona naprimala da sam i zdravlje narušila. Ali vremenom sam to prihvatila kao Božju promisao. Ko zna čega me je spasao. Jer, ne donose sva deca sreću svojim roditeljima, nažalost, mnoga unesreće svoje očeve i majke pa i dignu ruku na njih. Tako sam to prihvatila i danas nemam nikakvu žal zbog toga što nemam potomstvo.

Verujem da mi Bog daje ono što je najbolje za mene. U Crkvi sam našla mir, radost, utehu i smisao. Pravoslavlje je zapravo vrhunska psihoterapija jer postajemo bolji ljudi. Danas sam zahvalna Bogu što mi je dao iskustvo depresije. Nakon tog pakla, mnogo više cenim i volim život i radujem se svakom danu. Postala sam tolerantnija prema ljudima i empatičnija. Razumem sve ljudske slabosti jer ih i sama imam - priznala je spisateljica.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)