biografija
ZAPANJIĆETE SE KADA ČUJETE ISTINU O BJELINOM POREKLU: Dragan Bjelogrlić GODINAMA krio od javnosti OVE DETALJE...
Bjelina biografija je prilično pozamašna
Dragan Bjelogrlić Bjela je srpski glumac, producent, scenarista i reditelj. Mnogi ga smatraju „srpskim Robertom Redfordom“ i važi za jednog od deset najmoćnijih ljudi srpske kulture. Privatni život Dragan je sa majkom Nadom, ocem Tomislavom i bratom blizancem Goranom živeo u Barandi do svoje druge godine. Nakon toga su se preselili u Beograd, gde je završio osnovnu i srednju školu. Kratko je bio u dramskoj grupi Radio Beograda iz koje ga je pedagog Bata Miladinović izbacio zbog nestašluka. Sa dvanaest godina je osvojio treće mesto na Republičkom takmičenju u kraul tehnici plivanja. U osmom razredu je bio jedan od deset najuspešnijih učenika na Republičkom takmičenju u matematici. Imao je sklonosti ka prirodnim naukama i bio je vukovac.
Kada je Dragan napunio 18 godina, otac Tomislav je preminuo. U jednom od njihovih poslednjih razgovora ga je posavetovao da izabere ozbiljniju profesiju, pa se umesto glume odlučio za građevinu. Iako mu je dobro išla, na drugoj godini je shvatio da time ne želi da se bavi. Majka i brat su podržali njegovu odluku da napusti studije. Bjelogrlić je 1984. godine iz drugog pokušaja upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Pet godina kasnije je diplomirao. Bio je u klasi profesora Vladimira Jevtovića i studirao je sa Vesnom Trivalić, Mirjanom Joković, Vesnom Stanojević, Tatjanom Venčelovski, Dušankom Dudom Stanojević, Brankom Pujić, Srđanom Žikom Todorovićem, Darkom Tomovićem, Miloradom Mandićem – Mandom, Draganom Petrovićem – Peletom i Bodom Ninkovićem. Pošto su svi ostvarili vrhunske karijere, važe za jednu od najuspešnijih klasa u istoriji ovog fakulteta koja je danas poznata pod nazivom „12 veličanstvenih“ i „turbo klasa FDU“.
Porodica Početkom devedesetih godina je upoznao studentkinju engleskog jezika i književnosti Maju sa kojom je snimio reklamu za kuhinjski nameštaj. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, a 14. februara 1996. godine su se venčali. Maja je tada prestala da se bavi manekenstvom i zaposlila se kao prevodilac. Iako joj nije tražio da se odrekne karijere, svidelo mu se to što je konzervativna i što su joj u životu najvažniji porodica, ljubav i prijateljstvo. 19. jula 1996. godine su dobili ćerku Miu, a 30. aprila 2000. godine su postali roditelji dečaka koga su nazvali Aleksej. Mia liči na majku i studirala je na Fakultetu političkih nauka, dok je Aleksej isti otac i bavi se fudbalom. Glumac ne voli da meša privatni i profesionalni život, pa svoj brak i porodicu čuva od očiju javnosti. Najviše se ponosi svojom decom i smatra da je to zasluga njegove supruge. Dragan i njegov brat Goran, koji je po zanimanju elektroinženjer, su 1994. godine osnovali producentsku kuću „Kobra“. Bjelina sestra od tetke je pevačica Zorana Pavić sa kojom je veoma blizak. Zajedno su obradili duet „Nekako s’ proleća“, a Bjela smatra da je u njemu više glumio nego što je pevao.
Osobine i uverenja Za sebe kaže da je tvrdoglav i da voli da bude glavni u svemu. Važi za osobu koja nema dlake na jeziku i otvoreno priča o politici i drugim društvenim temama. Ponosan je na uspeh koji je postigao, uprkos tome što nikada nije imao stalno zaposlenje, niti je bio član političke stranke. Odbio je poziv Zorana Đinđića da postane član Upravnog odbora Demokratske stranke, jer je odlučio da se ne bavi politikom. Smatra da je Kosovo deo Srbije i da je narod tamo najugroženiji. Fudbal Od malih nogu je išao na fudbalske utakmice i navijao je za Partizan. Bio je član Upravnog odbora ovog fudbalskog kluba, ali je krajem 2015. godine zbog loših rezultata prestao da učestvuje u njegovom radu i podneo je ostavku. Izjavio je da bi i kompletno rukovodstvo trebalo isto da uradi. U julu 2017. godine je snimio kratak spot u kome je podržao seniorsku reprezentaciju Srbije i pozvao je navijače da prisustvuju utakmicama.
Prijateljstva Jedan od najboljih Bjelinih prijatelja je bio pokojni glumac Milorad Mandić – Manda koji je krstio njegovu decu. Nakon kumove smrti, okupio je donatore i pomogao je njegovoj porodici da isplati kredit za stan koji je iznosio 86.000 evra. Dragana Nikolića je smatrao jednim od poslednjih romantičnih heroja i teško mu je pala njegova smrt. U korektnim je odnosima sa većinom svojih kolega koji rado glume u njegovim filmovima. Devedesetih godina je počeo da se druži sa Nikolom Kojom, a to prijateljstvo i dan danas traje. Veliki deo života je proveo u kafani i veoma mu je važno da bude u dobrom društvu. Za sebe kaže da duže može da izdrži pod vodom nego u kući.
Afere i tužbe Bjelogrlić je 2007. godine organizovao Nacionalni filmski festival u Novom Sadu. Zbog toga je na njega sprovedena hajka i snimljen je dokumentarac u kojem je osumnjičen za nestanak 800 000 evra iz budžeta festivala. Insistirao je da se uradi revizija finansijskog izveštaja i dokazao je da ove optužbe nemaju veze sa istinom. Nakon ovoga je odustao od festivala. Zajedno sa koleginicom Svetlanom Bojković je 2011. godine tužio RTS jer mu nisu isplatili honorar od 861 000 dinara za repriziranje serije „Bolji život“. Iako su naredne godine dobili spor, Javni servis im je ostao dužan. Na premijeri filma „Montevideo, Bog te video!“ u Mostaru je rekao da mu je žao što tu nije bio Jovan Divljak, penzionisani general Armije BiH koji je uhapšen zbog zločina u Dobrovoljačkoj ulici koji se dogodio u Sarajevu 1992. godine.
Veliki deo javnosti ga je zbog toga osudio, a on se kasnije izvinio svima koga je njegova izjava povredila i istakao je da su ga najviše napale kolege koje su ljubomorne na njegov uspeh. Od 2014. godine je član Grupacije za kinematografiju čiji je jedan od ciljeva preispitivanje privatizacije 14 beogradskih bioskopa. Početkom 2015. godine je, na čelu Grupacije, javno negodovao zbog napada na Radoša Bajića nazivajući to napadom na njihovu profesiju. Bio je član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, ali je 2015. godine podneo ostavku jer je planirao da učestvuje na konkursu koji je ova institucija raspisala. Rekao je da je Goran Paskaljević jedan od najzaslužnijih za njen raspad. Incident u Nišu Beogradski mediji su 23. avgusta 2021. godine objavili vest da je istog jutra oko 4 sata Bjelogrlić napao reditelja Predraga Gagu Antonijevića u niškom hotelu „Ambasador“. Objavljen je i snimak nadzorne kamere na kome se vidi kako ga je udario više puta u glavu. Reagovala je policija, a o incidentu je obavešteno Osnovno javno tužilaštvo u Nišu. Svemu je prethodila javna prepirka kada je Antonijević optužio Bjelogrlića da mu je početkom 2016. godine nudio mito da podrži film „Jesen samuraja“. On je objavio prepisku sa Draganom iz koje se može zaključiti da je bilo govora o tome, međutim Bjelogrlić je tvrdio da je prepiska lažirana. Uhapšen je 23. avgusta i određeno mu je zadržavanje od 48. sati. Na slobodu je pušten dan kasnije. U intervjuu koji je dao novinskoj agenciji „Tanjug“, Bjelogrlić je kazao da mu je žao što je na neprimeren način odgovorio na provokacije koje, kako kaže, traju godinu i više dana.
Osnovno javno tužilaštvo u Nišu je 26. novembra 2021. godine Osnovnom sudu u tom gradu podnelo optužni predlog protiv Bjelogrlića zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje. Interesovanja Glumac je veliki ljubitelj automobila. Imao je „poršea“ koji je zamenio „jaguarom“ čija se cena kreće od 50 000 do 70 000 evra. Napravio je nekoliko saobraćajnih prekršaja zbog brze vožnje. Izgled i sport Draganova visina iznosi 173 cm, a težina 79 kg. Rekreativno igra tenis. Glumačka karijera Dragan i njegovi drugovi sa fudbala su 1978. godine spontano otišli na audiciju za film „Boško Buha“. Zapazio ga je producent Branko Lustih koji je pomagao Branku Baueru koji će značajno uticati na glumčevu karijeru. Iako mu je prvobitno namenjena uloga Miće Školarca, glumio je Savu Jovanovića Sirogojna. Nakon toga je na velika vrata ušao u svet filma. Bjelogrlić je 1987. godine počeo sa snimanjem poslednje jugoslovenske serije „Bolji život“ u kojoj je glumio Slobodana Bobu Popadića. U početku se plašio da ga ne svrstaju u glumce lakih žanrova jer je ova serija spadala u sapunice, a kasnije je doživeo ogromnu popularnost.
Nakon toga su usledili angažmani u brojnim filmovima kao što su: „Braća po materi“, „Kako je propao rokenrol“, „Hajde da se volimo 3“, „Crni bombarder“, „Dva sata kvalitetnog programa“, itd. Draganu je bila ponuđena uloga Anđela u filmu „Mi nismo anđeli“ koju je odbio jer je tada snimao film „Crni bombarder“. Godine 1996. mu je dodeljena jedna od glavnih uloga u filmu „Lepa sela lepo gore“. Bio je Milan, dečko koji se bori sa sukobima u sebi i u državi. Osim kao glumac, oprobao se i kao producent u ovom ostvarenju koje je bilo srpski kandidat za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja za 1996. godinu. Sledeću upučatljivu ulogu je imao dve godine kasnije u „Ranama“ koje su postale kultni srpski gangsterski film. Bjelogrliću je dodeljena uloga mafijaša Ljubiše Kurčubića – Kureta koju je maestralno izveo. Sledeću upučatljivu ulogu je imao dve godine kasnije u „Ranama“ koje su postale kultni srpski gangsterski film. Bjelogrliću je dodeljena uloga mafijaša Ljubiše Kurčubića – Kureta koju je maestralno izveo. Nakon tragične smrti devetnaestogodišnjeg Dušana Pekića koji je igrao Pinkija u „Ranama“, Bjela i Srđan Dragojević su se zalagali i izborili se da se na Niškom festivalu najboljem glumcu naturščiku dodeli nagrada koja nosi njegovo ime.
U emisiji kod Ivana Ivanovića 2014. godine je priznao da su režimu ponudili lažni scenario da bi dobili novac za snimanje ovog antidržavnog filma. Zatim je glumio u seriji „M(j)ešoviti brak“, te filmovima „Nebeska udica“, „Rat uživo“, „Nataša“, „Sivi kamion crvene boje“, „Ivkova slava“, „Crni Gruja i kamen mudrosti“ i drugima. Snimanje serije „Vratiće se rode“ u kojoj je tumačio jednu od glavnih uloga, Aleksandra Vrancova Eksera započeo je 2007. godine. Dve godine kasnije je urađen film „Rode u magli“ sa istom glumačkom ekipom. Radnja serije i filma se odvijala u glumčevom rodnom mestu, Barandi, a on je svojim komšijama poverio neke manje uloge. U narednom periodu se pojavio u serijama „Budva na pjenu od mora“, „Ravna gora“, „Folk“, „Čizmaši“, „Vojna akademija“, „Senke nad Balkanom“ i „Koreni“, kao i u filmovima: „Ma nije on takav“, „Mamaroš“, „Spomenik Majklu Džeksonu“ i drugima.
Nije imao dublere i nije se zaljubio na snimanju ostvarenja u kojima je glumio. U januaru 2018. godine je sa Anicom Dobrom otvorio i vodio Svetosavski bal u Beču koji je održan u hotelu „Šenburn“. Televizijska publika je tokom 2020. godine imala priliku da pogleda kriminalističku seriju „Tajkun“ u kojoj je Bjelogrlić utelovio lik Vladana Simovića, bogataša koji je imovinu i novac stekao tokom raspada Jugoslavije. Sporedne uloge u seriji su poverene Tihani Lazović, Vuku Jovanoviću, Branislavu Trifunoviću i drugima. Iste godine RTS je prikazao seriju „Južni vetar“ u kojoj je tumačio Cara, a koja je oborila sve rekorde gledanosti, ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu. Reditelj Milutin Petrović mu je dodelio ulogu Hadži Trifuna u filmu i seriji „Nečista krv: Greh predaka“ koji su premijerno prikazani 2021. godine. Ova drama je prvi srpski film koji je objavljen na internet platformi „Netfliks“ („Netflix“).
Inače, rođen je 10. oktobra 1963. godine u Opovu. Živi i radi u Beogradu.
Pozorište
Bjelogrlić je uglavnom poznat kao televizijski glumac, a igrao je u predstavama: „Bluz za mesiju“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Ratna kuhinja“, itd.
Režija Dragan je režirao filmove: „Montevideo, Bog te video!“ i „Montevideo, vidimo se!“, kao i serije „Montevideo, Bog te video!“, „Senke nad Balkanom“ i druge. Njegov rediteljski prvenac je „Montevideo, Bog te video!“ koji važi za jedan od najuspešnijih srpskih filmova. Odgledalo ga je više od pola miliona ljudi, a pohvalio ga je i čuveni ruski reditelj Nikita Mihalkov.
2011. godine je bio srpski kandidat za dodelu Oskara za najbolji strani film (van engleskog govornog područja). Izabran je za najbolji film na ruskom festivalu sportskog filma „Atlanta“. Na prvoj dodeli regionalnih „Gorki list MTV filmskih nagrada“ je proglašen za najbolje ostvarenje. Srpski ogranak Međunarodne federacije filmskih kritičara FIPRESCI ga je proglasio najboljim filmom u 2010. godini, a Draganu su uručili nagradu za najboljeg reditelja. Teniser Novak Đoković je 2014. godine organizovao projekciju filma „Montevideo, vidimo se!“ u Los Anđelesu. Iste godine Bjela je režirao scensko-muzički-filmski spektakl „Priča o čvrgama i nebu“ čiji je povod bio 70 godina od oslobođenja Beograda.
Bjelogrlić je 2015. godine počeo da radi film „Čuvari formule“ koji govori o spasavanju petorice srpskih naučnika transplantacijom koštane srži, ali on još uvek nije predstavljen javnosti. Tom prilikom je promovisao akciju u kojoj je pokušao da ubedi što veći broj ljudi da zaveštaju svoje organe. On je 2002. godine postao donor.
Godine 2017. se posvetio snimanju seriji „Senke nad Balkanom“ u kojoj je reditelj i glavni glumac. Hteo je da njen naziv bude „Crno sunce“, ali na RTS-u su ga ubedili da ga promeni. Na dvodnevnom festivalu „Nakultiviši se“ studentima je obećao da će ovaj projekat biti ili nešto najbolje ili najgore što je uradio u karijeri.
Prva epizoda serije „Senke na Balkanom“ prikazana je 22. oktobra 2017. godine. Pored Bjelogrlića koji igra jednu od glavnih uloga, značajne likove utelovili su Andrija Kuzmanović, Marija Bergam, Gordan Kičić, Goran Bogdan i drugi.
Do proleća 2022. godine snimljene su i emitovane dve sezone od po 10 epizoda, a treća sezona bi trebalo da svetlo dana ugleda tokom 2022. godine.
Tokom 27. Sarajevskog filmskog festivala 20. avgusta 2021. godine Bjelogrlić je publici predstavio film „Toma“, koji govori o životu jednog od najznačajnijih jugoslovenskih pevača i umetnika Tome Zdravkovića.
U bioskopima u Srbiji je premijerno prikazan 16. septembra 2021. godine, a publika i kritika su dobro reagovale na njegov novi rediteljski poduhvat.
Jednom prilikom je izjavio da bi voleo da napravi seriju o dinastiji Nemanjić koja će biti nalik na „Igru prestola“. Zalaže se za praćenje svetskih trendova pa je po ugledu na njih spojio glumački, rediteljski i producentski talenat. Želja mu je da kao reditelj i producent bude nagrađen Oskarom za najbolji strani film.
Scenario
Napisao je scenario za serije: „Vratiće se rode“, „Montevideo, Bog te video!“ i „Senke nad Balkanom“ i filmove: „Rat uživo“, „Montevideo, vidimo se!“, „Toma“.
Produkcija
Bjelogrlić je potpisan kao producent serije „Vratiće se rode“ i filmova „Lepa sela lepo gore“, „Rane“, „Rat uživo“, „Mali svet“, „Ivkova slava“, „Rode u magli“, „Toma“ i drugih.
Nagrade Dragan je osvojio više od 15 glavnih nagrada za filmove na domaćim festivalima i preko 20 internacionalnih priznanja i gran prija.
Bonus video:
(Espreso/biografija.org)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!