OVO O SUZANI MANČIĆ NIKADA NIKO NIJE REKAO: Morala je da PRIZNA, desilo joj se na VENČANJU!

Suzana Mančić već godinama je u skladnoj zajednici sa Grkom Simeonom Ocomokosom, dok iza sebe ima još jedan brak - sa bubnjarem Nebojšom Krunićem, sa kojim je dobila ćerke Teodoru i Nataliju.

Za Nebojšu se udala 1989. godine, a pred svadbu im se desio niz loših stvari.

Pamtim niz malera koji su nam se desili pred venčanje. Mladoženja je dve nedelje pred svadbu slomio nogu. Doktor Sloba Ivanović mu je na dan venčanja skinuo gips u kadi našeg kupatila. Onda je moj tata pao niz stepenice dok je nosio svadbenu tortu i završio je u Hitnoj. Bez obzira na sve, bilo je to veselje za pamćenje", ispričala je Suzana.

Od muzičara se razvela nakon osam godina braka.

"Naravno da su usledili dani preispitivanja, da li sam donela pravu odluku. Ali sam se trudila da pred decom nikada ne govorim protiv njihovog oca. Ja sam jaka, stabilna i vredna žena. Sve u životu sam stekla sama, pa sam posle razvoda preuzela sve obaveze. I nije mi bilo teško, i nisam se pokajala. Dala sam sve od sebe da budem stroga majka, ali mi nije svaki put uspevalo. Jer decu moraš u isto vreme da naučiš redu, lepom ponašanju, a s druge strane moraš da im pružiš ljubav i nežnost. Smeta mi što se danas mnogo govori o pravima deteta, a zaboravlja se na njihove obaveze", iskrena je voditeljka.

Preko zajedničkog prijatelja je 2000. godine upoznala Simeona, za kog se udala 18 godina kasnije.

"Moj i Simeonov prvi sastanak je bio režiran. Zajednički prijatelj je procenio da bismo bili dobar spoj i nije pogrešio. Simica je dobar čovek, pravičan, nežan i brižan... Posle 18 godina zabavljanja i suživota, nas dvoje smo se venčali 2018. godine u Grčkoj. Moje ćerke su odrastale uz Simeona, a i njegova deca uz mene. Mi smo jedna velika, lepa porodica", ponosna je Suzana, koja se prisetila i svog detinjstva.

"Tata Aleksandar je radio kao novinar. Živeli smo u "Borbinoj" zgradi u predratnom saloncu koji smo delili sa još nekoliko porodica. Moji roditelji su u toj zgradi jedini bili sa detetom, tako da smo imali najbolje uslove za život. Pripala nam je najveća soba sa kupatilom. Znam da je danas nezamislivo živeti sa drugim porodicama, ali u to vreme je u Beogradu bio manjak stambenog prostora, pa je to bila česta pojava. Svi mi koji smo živeli u istom stanu međusobno smo se poštovali. U ranom detinjstvu dobila sam astmatični bronhitis koji mi se stalno vraćao. Često sam zbog toga odsustvovala iz obdaništa, a mama je naučila da mi daje injekcije jer sam se plašila patronažne sestre. Zahvaljujući divnom profesoru Tasovcu i upornosti moje mama Vere, bolest je savladana do mog polaska u školu", otkrila je Suzana do sada nepoznate detalje.

Bonus video:

(Espreso / Informer)