JEDNO PISMO POVODOM SMRTI KORNELIJA KOVAČA IMA DA VAM RASCEPA SRCE: Previše tužno!

  • <p>"Pitala bih te, kada bi zastao da udahneš: Tata, a koju to pesmu sviraš?, i ti bi mi uvek odgovarao da to nije pesma, da samo sviraš muziku iz svoje glave. A ja sam znala da to nije iz glave, već iz duše, iako sam bila baš mala."</p>
  • <p>"Pitala bih te, kada bi zastao da udahneš: Tata, a koju to pesmu sviraš?, i ti bi mi uvek odgovarao da to nije pesma, da samo sviraš muziku iz svoje glave. A ja sam znala da to nije iz glave, već iz duše, iako sam bila baš mala."</p>
  • <p>"Pitala bih te, kada bi zastao da udahneš: Tata, a koju to pesmu sviraš?, i ti bi mi uvek odgovarao da to nije pesma, da samo sviraš muziku iz svoje glave. A ja sam znala da to nije iz glave, već iz duše, iako sam bila baš mala."</p>
  • <p>"Pitala bih te, kada bi zastao da udahneš: Tata, a koju to pesmu sviraš?, i ti bi mi uvek odgovarao da to nije pesma, da samo sviraš muziku iz svoje glave. A ja sam znala da to nije iz glave, već iz duše, iako sam bila baš mala."</p>
  • <p>"Pitala bih te, kada bi zastao da udahneš: Tata, a koju to pesmu sviraš?, i ti bi mi uvek odgovarao da to nije pesma, da samo sviraš muziku iz svoje glave. A ja sam znala da to nije iz glave, već iz duše, iako sam bila baš mala."</p>
  • <p>"Pitala bih te, kada bi zastao da udahneš: Tata, a koju to pesmu sviraš?, i ti bi mi uvek odgovarao da to nije pesma, da samo sviraš muziku iz svoje glave. A ja sam znala da to nije iz glave, već iz duše, iako sam bila baš mala."</p>