"MESI, MESI, NEĆE NIŠTA DA TI ŠKODI!" JAGODINKU SVI PAMTIMO, nakon SLAVE zapalila preko okeana, SADA SE VRATILA!

Svima je dobro poznato ime Jagodinka Simonović, kao i čuvena rečenica iz filma “Varljivo leto 68”:

“Zvala se sasvim obično, Jagodinka Simonović. Mirisala je na sveže testo, slane perece i pekarski kvasac”.

Upravo ovim rečima slavni glumac Slavko Štimac opisao je glumicu Draganu Varagić, tačnije Jagodinku, koja je samo osam godina nakon ove uloge koja ju je proslavila, napustila tadašnju Jugoslaviju.

Tek pre nekoliko godina Dragana se vratila u rodnu zemlju, a sada ima 65. godina.

“Nisam ga videla dugo. Obradovala sam se što se vraća u pozorište. On je izuzetan glumac i čovek kojeg mnogo volim. Delimo zajednička iskustva odlaska i povratka. Imamo dosta prepoznavanja između redova. Ne treba nam mnogo reči da se razumemo”, rekla je ranije Dragana o pomenutom Slavku Štimcu.

Tokom devedesetih godina i ne baš tako sjajnih vremena u našoj zemlji i regionu, glumica je odlučila da pobegne iz Juge i ode u Kanadu, u potrazi za nekim lepšim životom. Glumica se tamo bavila produkcijom.

Na pitanje kako to da su ona i suprug odlučili da početkom devedesetih godina napuste Jugoslaviju i da se otisnu u nepoznato, glumica je odgovorila da je oduvek bila „čergarka u duši“, a s obzirom na to da su i ona i suprug samostalni umetnici, nije bilo teško da prelome i odu u Kanadu.

“U Kanadi se sve planira. Za sve što hoćete da uradite postoji detaljno pisano obaveštenje, tako da možete samostalno da funkcionišete. Izuzetno se poštuje privatnost i ceni lojalnost. Postoji i svest o zajedničkom interesu. Kanada je zemlja koja obraća pažnju na probleme i rešava ih u hodu. Nije sve idealno, ipak, prisutna je stalna briga. Ako vam se nešto ne sviđa na bilo kojem nivou, ima mehanizama da to promenite. Nije sve uvek jednostavno, ali ima načina. Naša dijaspora je dosta naučila o tome. Ceni se dobra organizacija i sami ste odgovorni za aktivno rešavanje svojih problema. Penzioneri volontiraju u bolnicama, školama i prihvatilištima. Volela bih da se naši mladi ljudi sa dragocenim znanjem stečenim u svetu, vrate jednog dana. Zbog njih bi trebalo rešiti procedure priznavanja stranih diploma. Lično, ja sam ovde odustala od nostrifikacije magistrature sa Univerziteta Toronto. Kod nas ima i samovolje. Pravila možda postoje, ali ih niko ne poštuje. Nema samokritike, dok se kritičnost po pravilu doživljava kao napad na drugog, a ne povod za razmišljanje. Nema ni zajedničkog interesa”, rekla je po povratku za beogradske medije i dodala:

“Datum povratka nije datum, već osećaj da ste opet prihvaćeni. “Vratila” sam se kad sam shvatila da brava na ulaznim vratima moje zgrade ne mora uvek ispravno da radi, ali i šta treba da učinim da bi se vrata otvorila. Objasnio mi je neko od stanara. Sada sam deo ekipe, jer znam tajnu pokvarene brave. To znači da sam ponovo prihvaćena. Moji studenti su mi objasnili da kao distancu, a ne izraz poštovanja, doživljavaju što ih oslovljavam sa “vi”. Meni je bilo svejedno, ali njima nije. Zbunjivala ih je u početku i “moja” Kanada, kakve im to vežbe donosim. Onda sam za svaku počela da govorim ovo je vežba Bajčetića, ova Minje Dedića, ova Maričića. To im je davalo sigurnost da nisam baš toliko različita od drugih profesora. Sad im je i drago što ponekad ubacujem i kanadske delove programa”, izjavila je tom prilikom. Danas, mnogo godina kasnije, uloge Jagodinke priseća se sa osmehom na licu.

Glumica je u jednom intervjuu kazala da je svoju ulogu u ovom filmu sama birala, te da je od Paskaljevića samo tražila da Jagodinka peva meksikansku pesmu i ima niški akcenat. Za Štimca je kazala da je veliki glumac i odličan drug, te da je s njim bilo lako snimati.

“Ne zovu me i ne viču mi više na ulici Jagodinka (smeh). Na tu ulogu danas gledam s osmehom. Dobila sam priliku da biram i njen akcenat i pesme koje će pevušiti. Mlada pekarka mi je draga jer je simpatična, nežna i komična”, kaže Varagićeva.

“Igrala bih je ponovo. Ona je bila nešto komično u mom repertoaru nakon tragedija i likova koja sam igrala u Narodnom pozorištu. Izgledala bi isto da se snima danas jer je drugačije ne bih odigrala”, iskreno je ispričala u jednom intervjuu glumica.

Danas, Dragana, profesorka glume, svojim studentima kaže da je gluma posao koji se voli, i da bez toga ne može da se radi. Misli da je za svakog glumca jako važno da se usavršava.

“Ta radoznalost koju još uvek imam meni je dragocena u tome što radim, znači nešto menjam, nešto dodajem. Važno mi je i dosta me zanima šta se radi u drugim delovima sveta, zanima me pozorište njihovo, način predavanja, nove tehnike glume, vrlo sam radoznala”, izjavila je Dragana.

Dragana je inače završila Akademiju Dramskih umetnosti gde je bila u klasi sa Sonjom Savić, Borisom Komnenićem i mnogim drugima. Specijalizirala je Šekspira u Engleskoj, a magistrirala dramu i režiju na Univerzitetu u Torontu.

Bonus video:

(Espreso/Pulsonline)