ŠOKANTNA ŽIVOTNA ISPOVEST ACE LUKASA! Skidali su me golog u zatvoru, proglasili me za UBICU ĐINĐIĆA...

Popularni pevač Aca Lukas kaže da su ga ljudi iz vrha Demokratske strane strpali u Centralni zatvor zato što su njegovim hapšenjem i hapšenjem Cece Ražnatović hteli da skrenu pažnju sa ubistva premijera.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Najpopularniji folk pevač u Srbiji Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, u ekskluzivnoj ispovesti za Informer ispričao je šokantne, do sada nepoznate detalje o svojim zatvorskim danima. Lukas je priznao da su ga čuvari ponižavali i skidali golog dok je bio na robiji. Tvrdi da su ga u Centralni zatvor strpali ljudi iz vrha Demokratske stranke samo da bi skrenuli pažnju sa ubistva premijera Zorana Đinđića.

Vuksanović je otkrio i sa kojim poznatim ljudima je delio ćeliju, kako je preživeo četiri meseca iza rešetaka i kako se ponaša danas kada sretne svoje neprijatelje. Optužio je demokrate za rasulo i porast kriminala u Srbiji, ali je otvoreno govorio i o svojim porocima, problemima koje je pravio kao klinac, propalim brakovima, ljubavnim aferama, sadašnjoj supruzi i svojoj pastorki.

- Detinjstvo je najlepši period života. Kada sam ja bio klinac, dva pozornika su držala ceo kraj. Milicajci su šetali Karaburmom, na kojoj sam odrastao. Deca su sa komšilukom sedela ispred zgrade do ponoći. Ljudi su komunicirali, nisu se zaključavali čim padne prvi mrak kao sada. To je bilo neko bezbrižnije vreme. Pikali smo fudbal, igrali se rata, a onda su krenule pubertetske ludorije, rekao je Lukas za Informer.

- Sa društvom sam uvek voleo da pravimo neke gluposti. Ulazili smo u gradski prevoz i igrali "Uvaljivanja". Šutirali smo ljude s leđa. Munemo ih, a onda pokazujemo da je to uradio neko drugi iz društva. Uvalimo ortaku, pa on najebe, a ne onaj koji je šutnuo. Dobijali smo ćuške, bežali smo iz autobusa. Umeli smo komšijama da šutiramo i vrata. Na Karaburmi su uglavnom bile četvorospratnice. Krenemo sa četvrtog sprata da šutiramo vrata redom.... Al' onda je jedan drugar krenuo sa drugog sprata da šutira i kada smo mi stigli dotle, naleteli smo na sve te ljude koji su već pootvarali vrata. Imali smo foru i da gađamo prolaznike blatom. Napravimo kugle od blata, uzmemo pruće i gađamo.

Sa društvom sam uvek voleo da pravimo neke gluposti. Ulazili smo u gradski prevoz i igrali "Uvaljivanja". Šutirali smo ljude s leđa. Munemo ih, a onda pokazujemo da je to uradio neko drugi iz društva. Uvalimo ortaku, pa on najebe, a ne onaj koji je šutnuo. Dobijali smo ćuške, bežali smo iz autobusa. Umeli smo komšijama da šutiramo i vrata. Na Karaburmi su uglavnom bile četvorospratnice. Krenemo sa četvrtog sprata da šutiramo vrata redom.... Al' onda je jedan drugar krenuo sa drugog sprata da šutira i kada smo mi stigli dotle, naleteli smo na sve te ljude koji su već pootvarali vrata. Imali smo foru i da gađamo prolaznike blatom. Napravimo kugle od blata, uzmemo pruće i gađamo.

- Ljudi kao primer za najgore vreme kažu "devedesete", a ja volim da kažem "dvehiljadite". Svi zaboravljaju kako je bilo živeti u Srbiji od 2000. do 2010. Zaboravljaju kakvo je rasulo bilo u državi, koliko se ubistava desilo te 2000. godine. Devedesete su smešne naspram tog vremena. Najgori kriminal i najnesigurnije vreme življenja za običan svet je bilo tada, od Petog oktobra, da budem precizan. Da budem još precizniji, otkad je došla Demokratska stranka na vlast.

Skretanje pažnje sa ubistva premijera

- Aca Lukas je bio jedan divan, predivan objekat za skretanje pažnje sa elementarnih stvari koje su i prouzrokovale ubistvo premijera. Bilo je divno uhapsiti najpopularnijeg pevača i najpopularniju pevačicu u to vreme Cecu i Acu. I udesiti sve tako da ispadne kao da smo mi ubice premijera, samo zato što smo poznavali ljude iz "zemunskog klana". Ne krijem da sam bio dobar prijatelj sa njima. I danas stojim iza toga, ali to ne znači da sam bio kriminalac. Našim hapšenjem naterali su ljude da okrenu glavu i ne vide šta se dešava oko ubistva premijera. Kriminal je bio od vrha vlasti pa do najnižih krugova. Demokratska stranka je uništila ovu zemlju jer su u njoj svi bili kriminalci. Zato i ne čudi da su im ubili premijera.

DS ne postoji, ne mogu opet na vlast

- Demokratska stranka ne može da se vrati na vlast jer ih više nema. Čak i ako se povampire u nekom drugom obliku, ja se ne bojim što ovo govorim. Sve je istina! Nisam odlučio da kažem istinu zato što su mene držali četiri meseca u zatvoru. Imali su osnova zbog nelegalnog pištolja koji sam posedovao, mada su neki ljudi u to vreme imali i tenkove u dvorištu. Ali ovo pričam da se ne bi zaboravilo da je tadašnja vlast dozvolila abnormalni porast kriminala. I tada je bila demokratija i sada je demokratija. Zašto ova vlast ne dozvoli takvu stopu kriminala? Pustite ovo što se ubijaju po ulicama, to se događa svuda u svetu, ubistva među kriminalnim krugovima. Njih ima svuda i uvek će ih biti. Ali običan svet sada niko ne dira.

Dobiće po glavi

- Svi ljudi iz te vlasti sada mi se javljaju, smeškaju. Čedu Jovanovića ne poznajem, njega čak nisam ni sreo. U moje hapšenje lično su umešani neki drugi likovi, ali neću da im imenujem. Tu su oni, motaju se. Jednog sam skoro sreo u avionu, odvratan lik. Ja sam proveo četiri meseca u zatvoru, ali sam za sve njih sada Bog. Živim normalan, miran život i taj što me je namestio učinio mi je uslugu što me je strpao u zatvor. Naspavao sam se za ta četiri meseca. A on mora da gleda levo i desno kada izlazi iz zgrade da mu neko neće dati po glavi. I njemu i njegovim pajtosima... Ja živim mirno, bezbrižno.

Prvi dani sa lisicama Hteo sam da im iščupam grkljan

- U zatvoru sam bio besan, nervozan. Da mi je za ta četiri meseca zapao šaka bilo ko iz te vlasti, sigurno bih mu oko izvadio ili bih mu iščupao grkljan, ubio bih ga. Klasično sam bio namešten, pa su onda našli taj razlog da me drže četiri meseca. Kada sam osuđen za pištolj, mogli su da me puste do pravosnažnosti presude, kao što je uglavnom praksa.... Nisu!

Bulatović, Radonjić, Peconi

Sa mnom su u zatvoru bili Rade Bulatović, pokojni Boško Radonjić i Predrag Marković Peconi... Bilo nas je dosta. Ali prvih mesec dana sam bio sa "običnim" ljudima, klincima. Svi su me voleli jer sam se dobro držao. Stražari su pokušavali da me provociraju, ali su dobijali svoje. Bilo je puno provala, zezanja, nisam davao na sebe. Ljudi u ćelijama su me voleli baš.

(Espreso.co.rs / Informer)