MAJKA JE RADILA 3 POSLA DA BI NAS PREHRANILA! Pevačica o teškom detinjstvu, priznala da je BEŽALA OD KUĆE!

Mnogi pevači ističu kako je put do zvezda posut trnjem, a naša pevačica Seka Aleksić je živ primer da je to zaista tako. Seka je priznala da detinjstvo koje je živela nije slično onome koje njena deca danas žive, ali da se njena majka trudila da im pruži skroman život koliko je mogla.

- Odrastala sam bez oca, ali majka se trudila da to ne osetim. Radila je tri posla kako bi odgajala brata i mene. Nije mogla da priušti da nas upiše u vrtić, jer nije imala novca, pa su nas čuvali baka i deka - započinje priču Seka i nastavlja.

- Nije im bilo lako sa mnom jer sam bila nemirno dete. Nisam bila bezobrazna, samo nestašna. Stalno sam nešto jela, a tako je i danas. Nije da nisam volela da učim, ali mi je pevanje bilo interesantnije. Zato sam uvek bila prosečan đak. Nekad sam godinu završavala dobra, nekad vrlodobra... Društvo iz odeljenja mi je bilo super. Deca me nisu zadirkivala zbog toga što su mi roditelji rastavljeni. Učitelj je odigrao ključnu ulogu u tome. Objasnio im je da u razredu ima i nas čiji su roditelji razvedeni, ali da mi nismo krivi zbog toga. I mama se trudila da nam nadomesti to što ne živimo sa ocem.

Seka je nakon razvoda roditelja doživela još jednu traumu. Pošto je 1992. godine u Bosni i Hercegovini izbio rat, sa majkom i bratom je izbegla u Srbiju. Sa sobom su poneli samo garderobu koju su imali na sebi. Preselili su se u Banju Koviljaču, gde je pevačica upisala četvrti razred. Kako ne bi bili na ulici, škola im je na korišćenje dala da žive u jednoj sobi, a spavali su na strunjačama.

- Bilo je teško! Bila sam mala i nisam znala šta je zapravo rat, ali je menjanje sredine bio ogroman šok za mene. Tada desetogodišnja Seka nije ni slutila da će joj vršnjaci iz odeljenja zadati još jedan udarac u životu.

- U Bosni sam imala super drugare, sa mojim učiteljem Irfanom se čujem i danas. Nažalost, tako nije bilo u Banji. Bila sam izbeglica, pa su deca umela da budu suviše direktna, da se ne izrazim grublje. Sećam se da su mi se svi smejali što govorim "mlijeko", a ne "mleko". Kada sam počela da pričam na ekavici kako bih se uklopila, još više su mi se smejali. Bilo je pošalica i zadirkivanja na moj račun, ali to su bila samo deca, njima se sve oprašta. Sve poteškoće u životu su me ojačale i napravile čoveka od mene.

Bonus video:

(Espreso/Informer)