TURBULENTAN ŽIVOT SRPSKOG PEVAČA: Pričalo se da je kolega hteo da ga UBIJE jer je voleo njegovu BIVŠU ženu!

Nino Rešić na srpskoj folk sceni pojavio se početkom devedesetih, a već na svom drugom albumu iz 1992. godine snimio je jedan od svojih najvećih hitova “Što mi noći nemaju svanuća”.

Publika je brzo prihvatila talentovanog pevača prepoznatljivog glasa i neodoljivog šarma, a hitovi su se nizali. Uspon je bio brz, ali Ninova slava je, nažalost, potrajala jedva desetak godina.

Već početkom dvehiljaditih godina, opterećen bitkama sa alkoholom i privatnim problemima, nije postizao ni naročite poslovne uspehe, mada je i dalje snimao. Poslednjih godina pre smrti, gotovo da je bio zaboravljen od strane šire publike. Dok je bio u centru pažnje, devedesetih, i kada su ljudi iz njegovog okruženja u njemu videli budućeg Zdravka Čolića narodne muzike, Nino je slovio za skandal majstora, premda je po prirodi bio miran i povučen čovek.

Od malih nogu je bio opsednut muzikom i sanjao o pevačkoj karijeri. Kada se pojavio na sceni, bio je specifičan i po tome što je bio jedan od prvih narodnjaka koji je posvećivao posebnu pažnju svom izgledu na sceni i usudio se da se pojavi neobično odeven, postajući trendseter. U privatnom životu, kako je tvrdio, nije bio tako upadljiv.

Inače, ime koje je dobio rođenjem bilo je Amir, ali je prešavši u pravoslavno hrišćanstvo, odabrao ime Nikola, dok je na estradi uvek koristio umetničko ime Nino. Rešić nikada nije objasnio zašto je promenio veroispovest, a spekulisalo se da je to učinio zbog svoje pravoslavne supruge, Sare Marković. Nino se ženio tri puta, i bio je otac tri ćerke – Amele, Sandre i Tamare. Svaku od njih tri dobio je sa različitim partnerkama. Prva, Amela, rođena je tokom vanbračne veze, kada je pevač imao svega devetnaest godina.

Posle Sajde, Nino je u Vrnjačkoj banji upoznao Slavicu. Buknula je ljubav, venčali su se, i ona je postala njegova prva zvanična supruga. Sa njom je dobio ćerku Sandru, koja se rodila dva dana pre nego što je Rešić završio služenje vojnog roka.

Sa drugom suprugom, pevačicom Sanjom Marković, koja je odrasla u Nemačkoj, a u Srbiji nastupala pod imenom Sara, venčao se 1996. godine.

Sa Sarom je dobio ćerku Tamaru, ali je i ovaj brak propao za nepune četiri godine. Do raskola je došlo 1999. godine.

– Moj brak sa Sarom je priveden kraju. Ne mislim da je bio promašen, ne mislim da je bio moja greška. Iz tog braka je moja Tamara, zlatno dete, koje volim najviše na svetu. Posle svega – prava je istina da nisam za brak. Izgleda da je meni najbolje da živim san, da ne opterećujem nikoga. Imam tri ćerke. Svaka je sa svojom majkom. Sandra živi u Kruševcu. Ona je dete iz mog prvog zvaničnog braka koji nikada nisam negirao, niti ću to činiti. Svašta se o meni i mojim brakovima pisalo, govorilo, nagađalo. Manipulisalo se mojim životom, karijerom. Sada sam rešio da javno progovorim o tome i da nagađanjima stanem na put. Moja najstarija ćerka se zove Anela, ima četrnaest godina i sa njenom majkom nisam bio u braku. Moj život je bio uzbudljiv, svačega je tu bilo. Ali, ja ni od čega ne bežim. Nekad su ljudi govorili da bi to moglo da smeta mojoj karijeri. U ovim godinama koje nisu ni naivne, ni male, ne bih voleo da me ljudi vole samo zato što sam faca, frajer. Sada bih voleo da me gledaju isključivo kroz moje pesme – pričao je tada Nino.

Ni u godinama posle razvoda od Sare, Nina nisu prestali da prate skandali. Pisalo se o njegovoj vezi sa Vesnom Zmijanac, koju je on negirao, a veliku prašinu podigao je i njegov treći brak, sa bivšom suprugom Šerifa Konjevića, Jasnom. Novine su pisale da je Rešić Konjeviću preoteo suprugu.

– Jasna je bila najveća ljubav mog života. Ostali smo nerazdvojni prijatelji. Dovoljno je da jedno drugo želimo da sretnemo i da okrenemo telefon, i već za nekoliko sati smo zajedno kao da se nikada nismo rastali – rekao je Nino o Jasni posle razvoda, dok o njenom bivšem suprugu nije želeo mnogo da govori.

– Niti želim da čujem za njega, niti znam šta peva. Ni kome peva, ni gde.

Jednom drugom prilikom detaljnije je govorio o ovoj bolnoj temi.

– Pričalo se da sam Šerifu preoteo ženu, iako smo Jasna i ja počeli da se zabavljamo nekoliko meseci posle njihovog raskida. Tokom prvih godina Jasnine i moje veze govorio je da će biti srećan ako me odnesu u gepeku. Šerif je u nekoliko navrata unajmio dvojicu momaka da me ubiju i to za 20.000 evra. Kao što vidite, nisu me ubili, jer je nudio malo para za moju glavu, a momcima “likvidatorima”, kako su mi priznali, bio sam simpatičan – ispričao je tada Nino.

Poslednje mesece života, Nino je proveo u Bijeljini, gde je i preminuo, 2007. godine, usled problema sa pankreasom. Mada je u izjavama tvrdio da je zadovoljan svojim položajem na muzičkoj sceni, koji više nije mogao da se meri sa onim koji je imao devedesetih, ipak je tonuo u depresiju. Njegovi prijatelji otkrili su da je posle razlaza sa Jasnom pobegao od svih, u vikendicu jednog prijatelja, i da je tamo počeo žestoko da se opija. Štaviše, u nekoliko navrata je govorio prijateljima da njegov život više nema smisla i da razmišlja o samoubistvu.

– Nino je upao u tešku potištenost. Osamio se i otišao da živi u nekoj zabiti na Majevici kao Robinzon. Uspeo sam da ga odatle odvučem, da ga malo konsolidujem, pa smo i uradili odličan album “Jedan na jedan”, koji je izašao 2006. godine. Čak je i jedno vreme prestao da pije. Počeli smo da spremamo i novi CD, ali… – izjavio je nedugo posle Nonove smrti Siniša Kajmaković, njegov prijatelj i vlasnik bijeljinske izdavačke kuće “Renome”.

(Espreso)