NISTE NI SVESNI KOLIKO JE DAMA SA FOTKE BITNA ZA NAŠU ZEMLJU: Čuvena ŽANKA je proglašena KRALJICOM, razlog je VAŽAN

Glumica Živana Žanka Stokić važila je za kraljicu komedije, a njen život bio je sve sem toga.

Naime, njena majka Julka rano je ostala udovica i preudala se za sveštenika Aleksandra Nikolajeviča Sandu koji pastorku nije želeo u svojoj blizini. Tako su majka i očuh odlučili da je udaju nakon što je završila samo četiri razreda škole.

Sa svega 14 godina krišom su je odveli u Zaječar i na silu je udali za jednog abadžiju koji je bio mnogo stariji od nje. Kako joj je bilo u braku dovoljno govri to što je “pobegla” sa jednom pozorišnom trupom gde je imala zadatak da pere veš.

Međutim, muž ju je pronašao i batinama je vratio kući. Ipak, narednog puta je u njenu zaštitu stao glumac Aca Gavrilović koji će kasnije postati njena velika ljubav.

U prvo vreme radila je kao garderoberka, prala, krpila, statirala, da bi ubrzo dobila svoju prvu ulogu. Bila je to uloga Tereze u pozorišnom komadu Bračna noć. Mlada Žanka i Aleksandar Gavrilović napustili su putujuću družinu i uputili se u Kragujevac, pristupivši pozorišnoj grupi Dimitrija Nišlića, koji je Živanu uputio u osnovne tajne glumačkog umeća.

Mladi glumački par putovao je po raznim varošima, a 1908. godine su se i venčali. Kako je kasnije Žanka govorila, taj brak bio je iz ljubavi, ali se završio sa bolnim uspomenama.

Četvrt veka karijere proslavila je 1929. godine u Skadarliji gde su se od 10 ujutru do dva popodne ređale čestitke i pokloni. Između ostalog, uručeno joj je 160.000 dinara u gotovini, što je sa prihodom od predstave koju je tog dana igrala premašilo 260.000 dinara.

Tim novcem je kupila kuću na Topčiderskom brdu, a živela je okružena kanarincima i psima Milkicom i Lolicom, a čak je i bolesna kumovala mečićima u zoološkom vrtu.

Pred sam rat je trupa sa kojom je sarađivala prestala da postoji, a humoristički kabare “Kišobranci” koji su izvodili nastavio je da se odigrava u okviru novoformirane satirične scene “Bodljikavo prase”.

Godine 1942. pozvana je na razgovor u Nemačku komandu gde su joj predložili da se vrati pozorištu, naročito ulogama u kabareu koje bi “zabavile narod”. Glumici je to bio i jedini način da preživi jer je imala dijabetes i život joj je zavisio od insulina koji su joj Nemci obećali zauzvrat.

Igrala je šumadijsku seljanku Pelu vešerku, a poslednji programi u kojima je nastupala bili su: “Razbibriga”, “Veseljak” i “Centrala za humor”. Nakon toga, a po završetku Drugog svetskog rata, život joj se pretvara u pakao.

Optužena je da je nastupanjem u pozorištu pomagala neprijatelju i osuđena je na kaznu “od osam godina gubitka srpske nacionalne časti”, što je heroinu srpskog glumišta dotuklo. Povukla se u samoću i izolaciju čekajući kraj svog života.

Zahvaljujući nekim njenim prijateljima i kolegama 1947. godine kazna joj je smanjena na dve godine, a reditelj Bojan Stupica ju je posetio i obećao joj angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Kako će se ispostaviti, to je bilo previše radosti za njeno srce i preminula je tri dana nakon ovih vesti, 10. jula 1947. godine.

Požarevački odbor Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava je u oktobru 2006. godine podneo zahtev za rehabilitaciju Žanke Stokić, a tom zahtevu se pridružilo i Narodno pozorište u Beogradu. Odlukom Okružnog suda u Beogradu Žanka Stokić je rehabilitovana 03.03.2009. godine. Sud je utvrdio da je Žanka Stokić u vreme početka Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu, da nije bila politički aktivna i da je izrečena kazna zasnovana na političkim i ideološkim razlozima.

Odigrala je na stotine velikih i malih uloga na pozorišnoj scen, od kojih su najzapaženije u: “Ožalošćenoj porodici”, “Uobraženom bolesniku”, “Tartifu”, “Putu oko sveta”, “Gospođi ministarki”, “Vlasti” i drugima. Jedina filmska uloga bila joj je, ironično, u filmu “Grešnica bez greha”.

Bonus video:

(Espreso)