TRAGEDIJA ĐORĐA MARJANOVIĆA! Sve se dogodilo 1990 godine, posledice su bile užasne NASTUPILA JE BORBA!

Pre tačno godinu dana napustio nas je Đorđe Marjanović, jedna od prvih jugoslovenskih muzičkih zvezda, čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpske moderne muzike.

Rođen je u Kučevu 30. oktobra 1931.godine. Studirao je farmaciju u Beogradu, ali ga je ljubav prema muzici zauvek odvojila od ovog poziva, pa je tako svoje prve korake u karijeri započeo na audiciji za pevače džez muzike. Strpljivo je čekao svojih pet minuta, i nekoliko godina kasnije počeće da ostvaruje velike uspehe na estradnom nebu Jugoslavije.

Veliki umetnik borio se da zaradi na novac za život u prestonici, te je povremeno radio kao raznosač mleka. Praznio je i vagone na železničkoj stanici, a uz to je stalno pevušio. Bio je poznat po vedrom duhu i nikoga nije ostavljao ravnodušnim.

Svoj prvi ozbiljniji posao započeo je u Radio Beogradu gde se zaposlio kao inkasant. Ovom prilikom uspeo je da dođe prvi put u dodir sa umetničkim životom Beograda, pa je i statirao u filmovima i pozorištu.

Spletom srećnih okolnosti, jednom prilikom njegovo pevušenje je primećeno i on uskoro snima svoju prvu pesmu, “Zvižduk u osam” koju je komponovao Darko Kraljić. Pesma je ubrzo postala veliki hit, a ispostaviće se, i klasik srpske muzike.

Upravo tu, u Radio Beogradu, Đorđe je sreo Zlatu Rakić, lepu službenicu sa kojom se sprijateljio, a potom je i zavoleo. Odbijala ga je dugo, ali je na kraju popustila i udala se za njega 1950. godine.

Umetnik je uvek isticao da je ona najviše uticala na razvoj njegove karijere jer je jedna od prvih koja je prepoznala njegov talenat, ali trebalo je da prođe neko vreme da bi uspeo da se proslavi.

Zlata mu je pomagala da svoj talenat ističe na diskretan način, bez skandala. Tvrdila je da Đorđe ima talenat i magičnu moć da privuče publiku i dopre do nje.

Na početku svoje karijere mnogo mu je pomogao prvak beogradske opere Darko Pivnički. On je prepoznao specifičnost u njegovom glasu i neobičnu boju koja ga je izdvajala od ostalih. Osećajnost je još jedna odlika njegove muzike, kao i scenska koreografija.

Uspevao je da hipnotiše publiku. Na jednom od nastupa u Nišu 1958. godine, publika je bila oduševljena i nije mu dozvolila da napusti binu. Njegov tadašnji repertoar bio je oskudan, što je i priznao publici. To je bio prvi momenat suočavanja sa slavom.

Marjanović je vladao scenom sa mikrofonom u ruci, obraćanjem publici i karaterističnim nastupom.Kad god je pevao pevao na festivalima i solističkim koncertima izazivao je vrisku, padanje u nesvest obožavateljki, svi su pevali sa njim.

1959-e izlazi njegov prvi album “Muzika za igru” na kojoj je noseća pesma “Zvižduk u osam”.

Nove pesme postajale su hitovi, uskoro su usledile i nagrade, a 1961. godine izmakla mu je nagrada festivala “Zlatni mikrofon”. Ovaj događaj razbesneo je publiku koja se spontano okupila i nosila Marjanovića od Doma sindikata do hotela Moskve gde im je zapevao da bi ih umirio,

1963-e odlazi u Rusiju i tamo doživljava istu slavu. On postaje najpopularniji pevač u Rusiji. Punio je stadione, a publici na koncertima pevao je osim svojih pesama i obrade francuskih šansona… pesme Bitlsa, Boba Dilana…

U Rusiji je 1965. godine sreo Eli Nikolajevnu, ženu svog života. Njom se oženio i njihova ljubav bila je veoma propraćena. Nikada se nije pokajao zbog ove odluke, a sa njom je imao i troje dece.8

60-e, 70-e, 80-e godine XX veka bile su vreme njegovog neprekidnog vladanja muzičkim nebom Jugoslavije i Rusije. Popilarnost mu nije jenjavala ni nakon pojavljivanja novih muzičkih zvezda i pravaca.

Posebna energija izmedju Đorđa i njegovih slušalaca postojala je i na sceni i van nje. Posećivao je klubove svojih obožavatelja, radovao ih svojim prisustvom, zajedničkom pesmom… I oni koji nisu bili članovi klubova voleli su njegove pesme.

1990. godine doživeo je moždani udar na jednom od svojih koncerata u Melburnu.n Preživeo je, srećom, ali su posledice bile teške. Izgubio je glas i započeo tešku borbu. Snagu da se bori dala mu je unuka, koja ga je motivisala da prohoda. Glas mu se, nažalost, nikad nije u potpunosti vratio, ali se trudio da komunicira sa svojom publikom i uvek bude tu za njih.

Vremenom je tečnije pevao nego pričao. Ni tako teška bolest nije uspela da mu oduzme makar i skromnu mogućnost za povratak na scenu. Oproštajni koncert održao je 31. maja 2004. godine.

Njegov “Zvižduk u osam” i dalje mnogi pevuše i sećaju se prve velike jugoslovenske muzičke zvezde.

Bonus video:

(Espreso)