OVO JE ISTINA O PRAVOJ ZONI ZAMFIROVOJ: Razotkrivene sve TAJNE, jedna stvar nije nikako smela da se SPOMINJE

Zona Zamfirova je jedna od omiljenih priča, što na filmu, a što i iz školske lektire. Adatacija romana Stevana Sremca je osvojila preko milion gledalaca pre 20 godina, a malo ko je znao da je ta priča bila istinita, i da je zone zaista postojala.

Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je slavni pisac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem 19. veka.

Jevrosima Kijametović, zvana Zona, koja mu je bila uzor, došla je u Beograd za vreme Prvog svetskog rata, gde je i umrla.

Lepotica Zona, koja je inspirisala Sremca da napiše svoje čuveno delo, stvarno je postojala. I bila je lepa baš kao ona iz knjige.

Celu priču Sremac je čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini. Nušić se u ovom gradu družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem trinaestoro dece, među kojima je bila i Jevrosima. Zamfir ju je iz milošte zvao Zona.

Kako je i u originalnoj priči bilo. Zona se bila zagledala u kujundžiju, koji se u stvarnom životu zvao Maksim. Maksimomv otac i hadži Zamfir su bili prijatelji, ali kako je i u priči napisano, hadžija nije želeo ni da čuje ništa o potenicjalnom braku njihove dece. Maksim se osvetio tako što je izveo otimanje devojke. Tu je naravno pukla bruka, i cela Priština je znača sve o tome.

Posle dolaska iz Prištine jedne letnje večeri na Kalemegdanu Nušić je, u šetnji, sve ispričao Sremcu. Slušajući Nušićevo pričanje Sremac se oduševio i zamolio prijatelja da mu dozvoli da obradi ovu priču. Jedini uslov koji je izrekao Nušić bio je da u delu ne spominje Prištinu, jer je u kući čorbadži-Zamfira mnogo dobrih kafa popio. Nije želeo da još više osramoti svog dobrog prijatelja.

Sremac je na to odgovorio: „Odvešću ja tvoju Zonu u moj lepi Niš. Neće je tamo ni rođeni tatko prepoznati“. Tako je nastala jedna od najlepših Sremčevih pripovedaka iz starog Niša. Na rukopisu „Zone Zamfirove“ radio je od 1898. do 1903. godine. Film Zdravka Šotre po ovoj knjizi je dugo bio najgledaniji domaći film svih vremena, a ove godine slavi 20. rođendan.

Bonus video:

(Espreso/Blic)