SNEŽANA BORJAN BILA NA GRANICI SMRTI: Mislila je da će joj noge biti DEFORMISANE, da će ostati INVALID!

Snežana Borjan važi za jaku ženu koja odlično pliva u muškom svetu. Neki moćni muškarci je javno napadaju, vređaju i prete, a ona sve udarce stoički podnosi jer je rođena kao borac.

Upornost i tvrdoglavost je pokazala još kao beba. Malo ko zna da je Snežana rođena sa defektom i da do treće godine nije mogla da hoda. Njena majka Ljilja imala je težak porođaj, koji je trajao više od 12 sati.

- Lekari su me izvukli pomoću nekih sprava i tom prilikom mi iščašili kukove. Rekli su da će mi noge biti deformisane, bili su ubeđeni da nikad neću prohodati. Ali moja borbenost i upornost bile su izražene još dok sam bila u pelenama - započinje priču Snežana.

Borila se da prohoda, u čemu joj je najviše pomogla majka: - Lekari su joj govorili da ću biti nesposobna. Sama pomisao na to joj je bila zastrašujuća. Zato je dala sve od sebe da napravim prve korake. Bila je uporna, stalno mi je stavljala tegove na noge, koji su bili teži od mene. -kaže pa dodaje:

Godinu i po sam provela u bolnici, na nogama su mi bili zakačeni tegovi. Borba je urodila plodom i sa tri godine sam prohodala! Sećam se da sam sa porodicom i najbližom rodbinom bila na nekoj poljani kada sam napravila prvi korak. Svi su bili fascinirani!

Iako je imala zdravstvenih problema, Snežanu roditelji nisu razmazili. - Nisam bila njanjava, već fajter! Bila sam jedina devojčica u familiji, ali i u ulici u kojoj sam odrasla, pa sam odmalena bila okružena muškarcima. Sa njima sam igrala fudbal. I bila sam odlična. Taj sport mi je u genima jer mi je otac bio fudbaler i sudija, a brat i muž su golmani. Pošto sam stalno bila sa dečacima, imala sam potrebu da se dokažem. Čak sam se i tukla sa njima. Nisam imala protekciju zato što sam žensko.

Snežana nije išla u vrtić, već su je čuvali baka i deka. Sa sedam godina je upisala osnovnu školu "Andrija Đurović" u Užicu. Bila je odličan đak, ali je zato u Užičkoj gimnaziji popustila... - Shvatila sam da preveliko učenje ne vodi nigde, pa se nisam mnogo trudila. Bitno mi je bilo da imam prelaznu ocenu, pošto sam svu pažnju usmerila na odbojku, koju sam igrala za klub Jedinstvo. Zato sam u srednjoj bila vrlo dobra, i to na mišiće.

Bonus video:

(Espreso)