VODITELJKA "SLAGALICE" OTKRILA NJENU NAJVEĆU TAJNU: Misterija KONAČNO razrešena!

"Mislim da imam prepoznatljiv manir dame-šmekera. Celog života mi ne polazi za rukom da budem dama-princeza. Imam mušku energiju, a i u "Slagalici" se dešava ono što ljudi zovu "ispadima mog karaktera"."

"To mogu da pružim, vrcavost i humor, koji neko razume, a neko ne. Ali, mislim da me ljudi sve više razumeju i polako prihvataju. Na RTS očekuješ konvencionalnog voditelja, a ja sam od nadređenih dobila slobodu da pokažem vrcav karakter. To jeste mač sa dve oštrice. Ne igram na sigurno, ali i dalje svaki put učim gde je mera i osluškujem publiku. Neizmerno mi je drago što su mi dali priliku da pokažem šta jesam."

A voditeljka i glumica Kristina Radenković je drugačija i svoja iako radi na Javnom servisu Srbije. Spontana, duhovita i dobro raspoložena, dok istovremeno odlično vlada stresnim situacijama. Sve to smo nedavno videli na izboru "Pesme za Evroviziju", gde se Kristina sa kolegom Stefanom Popovićem uključivala iz "zelene sobe". Tokom 14 godina na Radio-televiziji Srbije, radila je u više TV formata, od "Beovizije" i "Evrovizije", preko Jutarnjeg programa, do šou-programa "Luda noć". I dalje je deo voditeljskog tima kviza "Slagalica", ali njen karakter se najbolje vidi u kvizu "Stigni me ako znaš".

Trenutno, četvrtkom na RTS 1, ponovo uz Stefana Popovića, komentariše i prenos muzičkog takmičenja "Pesma Amerike". Kada su kamere ugašene, Novosađanka sa stalnom adresom u Beogradu, posvećena je porodici, partneru Nikoli i deci Tari i Roganu.

Kakve impresije imate o "Pesmi Amerike", koja je inspirisana "Evrovizijom"?

- Sajno to izgleda, ali priznajem da nisam previše oduševljena zato što sam shvatila da je i naša "Pesma za Evroviziju" bila fantastična. Sama "Evrovizija" izgleda fenomenalno i ovo je prvi put da me Amerikanci nisu, što se kolokvijalno kaže, oduvali. I više sam nego ponosna na Srbiju i Evropu. Očekivala sam mnogo više od Amerikanaca pošto su tehnički i produkcijski vrlo napredni, ali mislim da je čak i naša "Pesma za Evroviziju" izgledala spektakularnije.

Šou "Pesma za Evroviziju" podsetio je mnoge gledaoce na zlatni period televizije i tokom tri večeri doneo ludu zabavu. Koliko je vama, voditeljima, bilo naporno, emotivno, zabavno?

- Za "Pesmu za evroviziju" spremali smo se dugo i svakodnevno, što takav projekat i zahteva. Zahvaljujući urednici Oliveri Kovačević učestvujemo u nastanku brojnih segmenata svake emisije. Svaki put je nešto novo, a sada smo Stefan Popović i ja radili i takozvane razglednice i vodili program iz "zelene sobe". Imali smo scenario, ali smo dodavali mnogo toga svog, u dogovoru sa scenaristkinjom Jelenom Simić. Zahvalna sam što imam Stefana i što smo postali voditeljski par jer mi je sa njim lakše, pitkije i zabavnije. Posle svega, kada smo završili sve i izneli te dve večeri prenosa uživo od tri i po sata, prosto sam se slomila. Koreografija kojom smo otovrili finalno veče, izvedena uz pesmu Occidentali's Karma autora Frančeska Gabanija, baš mi je simbol celog tog procesa jer smo u njoj zajedno pokazali sve što smo osećali i zato sam se bila slomila i rasplakala od sreće iza scene.

Već deceniju vodite kviz "Slagalica", koji ste voleli da gledate i kao mali. Da li ste posle svih tih godina dokučili u čemu je tajna njene dugovečnosti i popularnosti?

- Za ovih deset godina, od maja 2012, i dalje nisam shvatila u čemu je fenomen "Slagalice". Još me iznenađuju strastvene reakcije i pasionirano praćenje tog kviza. "Slagalica" ima ostrašćene obožavaoce kao Roling Stonsi i drugi kultni bendovi. U isto vreme mi je mnogo drago i fascinira me odnos publike prema "TV Slagalici" kao prema nacionalnom blagu. Drago mi je što sam kroz tu emisiju postala deo istorije televizije.

Gledamo vas i u trećoj sezoni kviza "Stigni me ako znaš", petkom na RTS 1. Čini se da ste tu "na svom terenu" - malo opušteniji, energičniji i vrcaviji nego u "Slagalici".

- Rečeno mi je da samo budem to što jesam. Kviz je zasnovan na principu pritiska na takmičare, a moj zadatak je da pomognem da se opuste i zabave, kao i gledaoci. Moj manir je neka vrsta britanskog humora. Taj sarkazam se nekome dopada nekome ne, ali svi takmičari znaju šta ih čeka. Imamo probe dva meseca pred snimanje kako bi oni bili što bolji i dozvoljeno im je da mi vrate! Rejting pokazuje da svi zajedno radimo nešto odlično.

Završili ste glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a pre toga i prvu godinu Prirodno-matematičkog fakulteta. Šta vas je privuklo tako različitim oblastima ljudskog duha?

- Upisala sam francuski jezik i PMF, pa sam odustala od studiranja francuskog posle razgovora sa majkom, a i zato što sam već govorila francuski. Odlučila sam se za PMF, ali sam se predomislila i odabrala glumu, koju nisam probala da upišem iste godine jer je bilo bombardovanje. Znala sam da ću se baviti umetnošću. Oduvek sam znala da pevam, igram i glumim, dugo sam išla i na balet, a od petnaeste, šesnaeste godine glumila sam u dramskim sekcijama. Bila sam na glumi kada je prva bomba pala na Novi Sad. Ko se seća zna da je ta 1999. bila stresna i strašna, i posljednje na pameti bilo mi je da se u podrumu spremam za glumu, zato sam je tek sledeće godine upisala.

Sada vam je gluma poput stare simpatije ili ljubavi?

- Kada sam došla na Eurosong u Beogradu i kada sam ušla u Arenu, tada smo gluma kao poziv i ja raskinuli. Kada sam videla tu produkciju, kad sam videla taj spektakl, šta se dešava i koji je protok informacija na dnevnom nivou dok vežbam u pozorištu, u meni je nešto puklo. Ostala sam u Narodnom pozorištu u Somboru još pola godine, ali sam znala da to više nije to i da želim da budem na televiziji.

Na televiziji ste već godinama, jeste li razmišljali da se bavite nečim što nije zabavni program?

- Apsolutno ne vidim sebe u informativi, ali ne isključujem to iz svog života. Ne mogu biti komičar-voditelj do 55. godine, ali ne mora umesto toga obavezno biti informativni program, a ne moram biti ni voditelj. Uopšte ne vidim sebe za deset godina kao nekog ko je i dalje TV lice, to mi nisu ambicije. Ima mnogo bitnijih, komplikovanijih i izazovnijih poslova od vođenja programa. Jeste i to izazov, pogotovo kad su u pitanju veliki programi uživo, ali ima mnogo toga drugog što bih možda radila u nekom daljem periodu.

Koje profesionalne želje biste još voleli da ostvarite?

- Sada na televiziji postoji velik spektar raznih formata programa i emisija, ali ne bih o tome. Ima svašta i uvek je nešto novo. Olivera Kovačević je vizionar i puna je ideja, a kao šefica uvek pomera lestvice naviše. Nekad ne mogu ni da dobacim dotle šta je sledeće što bih volela, jer se oduševim onim što već radim.

Gde onda vidite sebe sad, a gde u budućnosti?

- Da kucnem u drvo, trenutno sam u fazi života kad imam sve i u kojoj mogu da iskoristim sve svoje i mentalne i fizičke i psihičke kapacitete i na poslu i kod kuće. To je takozvano "zlatno doba" svačijeg života, posle koga ide suton. Ovo je period blagostanja i moje najveće produktivnosti i najveće životne snage. Ostvarena sam na više životnih polja, ali kao što kažu stariji i pametniji, "i to će proći". Zato treba planirati šta dalje. Mislim da voditeljstvo do kraja života u mom slučaju nije opcija.

LJUBAV POKREĆE SVET

Šta je za vas definicija sreće?

- Ljubav je definicija sreće. Kad imate ljubav, kada pored sebe imate partnera koji vam je i najbolji prijatelj i podrška, kada imate porodicu, i kada osećate ljubav makar od jedne osobe, vi ste srećan čovek. Ljubav pokreće svet. Džaba sve pare kad ljubavi nema.

Lakše je plakati sa parama, ali nevoljen čovek je nesrećan čovek.

Bonus video:

(Espreso/Novosti)