RAZBIJAO JE SVOJIM GLASOM I NOSIO NADIMAK MALI RAMBO: Zemlju je ZAVIO U CRNO pogibijom, JEZIVO saznanje posle SMRTI

Ovaj nesumnjivo talentovani folk-pevač, izuzetnih vokalnih mogućnosti, kojeg dokazani kompozitori poput Radeta Vučkovića i Novice Uroševića nisu bez razloga nazvali “Mali Rambo”, rođen je 6 .januara 1966. godine u malom makedonskom mestu, Lazani. On je svojim kvalitetom bio predodređen da nadmaši mnoge poznate kolege koji su važili za neprikosnovene u to vreme.

Nadimak nije dobio tek tako – pevao je “razbijački”, oštro i čisto, toliko visoko kako je to samo on mogao, bez imalo napora i “pucanja glasa” kada bi se to neretko očekivalo ili je navodilo na zaključak da završnicu neće “izvući” do kraja. Njegove kolege, poput Esada Plavog, potvrđuju da je Ipče bio itekako “opsan pevač” i da s njim nije bilo lako pevati “rame uz rame”, upravo iz svih gore navedenih razloga koji su ga činili jednim od “najjačih” pevača tog vremena. Neke druge kolege kažu da su gosti s uživanjem i divljenjem slušali Ipčeta kako peva, često ne znajući ni koju pesmu jer im to, kažu, nije ni bilo važno. Važno je im je bilo da ga slušaju. Lepo je izgledao, plenio je nekom posebnom harizmom, pozitivnošću, apsolutno vladajući situacijom i onim što radi.

Ipče je poginuo 30. juna 1994. godine na Ibarskoj magistrali, kod sela Šopići, nedaleko od Lazarevca. Imao je svega 28. godina, a do tada je uspeo da snimi pet albuma. Svi koji su ga poznavali proricali su da će biti mega zvezda, iako je on to, već bio.

Ipče je u Vreocima kod Lazarevca imao devojku Zlatu, trebali su da se venčaju, ali im zla kob i Ipčetova neobuzdana ljubav za automobilima i brzoj vožnji, nisu dali da se to desi. Zlatinom sestrom se oženio Esad Plavi sa kojim je Ipče, inače, bio veliki prijatelj, a neretko i radne kolege. Kobne večeri, pre nego što će otići u Vreoce kod svoje devojke Zlate, Ipče, koga su zbog fajterskog pevanja na nastupima zvali i Mali Rambo, sa društvom je sedeo u jednoj kafani, veselio se, ne sluteći da će ubrzo doživeti tragediju. Po rečima njegovog brata Jašara, koji je te večeri trebao da se vidi s njim, ko zna da li bi se tragedija dogodila. Ipak, nije bilo suđeno jer se Jašar zadržao kod jednog prijatelja da presluša neke od pesama. U međuvremenu, Ipče je krenuo na put i udario u šleper koji mu se našao na putu.

Od 1986. do 1993. godine snimio je pet odličnih albuma. Prvi album “Bila si djevojčica godina mojih” snimio je u svojoj 20. godini. Tada je sarađivao sa Radetom Vučkovićem i orkestrom Tomice Miljića. Naredne, 1987. godine snimio je drugi album “Nisi više u staroj ulici”, da bi poslije tri godine na svetlo dana izašla njegova treća LP ploča sa velikim hitom “Činio sam čuda”. Zatim sledi album “Luda devojka” (1992. g), a godinu dana kasnije i zadnji “Ciganske duše”, odnosno “Ja te volim, on te ima”.

Godinu dana pred pogibiju, kao da je predosećao tragediju, Ipče je na zadnjem albumu imao pesmu, koja je u to vreme bila veoma popularna “Kad nestanem jednog dana”. U njoj je proročki naslutio svoju tragediju, a stihovi pesme glase:

“Kad nestanem jednog dana, oko mene biće tama, Ti ćeš naći nekog drugog, izdržati nećeš sama. Eh, da mogu da oživim i da vidim tog Pored vas da stenem, pa nek’ umrem ponovo. Kad nedeljom igra kolo, pevaće se pesme moje, Dok s`njim igraš da l`će zamnom Zaplakati oko tvoje. Ja bolujem već odavno, i polako gubim nadu, Kome ću te srećo moja, ostaviti tako mladu.”

(Espreso)