VESNA ZMIJANAC NE ŽELI VIŠE DA ĆUTI O KEMIŠU! Zorica Brunclik ga je PREOTELA, više nema SKRIVANJA!

Folk dive Vesna Zmijanac i Zorica Brunclik nisu razgovarale tri decenije, a jabuka razdora bio je jedan čovek – Miroljub Aranđelović Kemiš. Vesnin bivši, a Zoričin sadašnji suprug. Pričalo se da je Zorica otela Vesni muža, što je poznati harmonikaš kasnije demantovao. No, šta god da je bilo – bilo je odavno, a zvezde estradne stare garde nekako su uspele da zakopaju ratne sekire.

U „pokušaju autobiografije“, koji nosi naziv velikog hita „Kad zamirišu jorgovani“, Vesna je pomenula i muškarce koji su u njenom ljubavnom životu ostavili najviše traga, a prisetila se i kako je upoznala prvog muža. Bilo je to na samom početku karijere.

‒ Otprilike u isto vreme, pa i nešto pre moje prve ploče, upoznala sam Miroljuba Aranđelovića Kemiša, čoveka koji će kasnije (kada već budem imala snimljenu i svoju veliku, LP ploču) postati moj prvi zvanični suprug, i koji će raditi sa mnom i za mene na nekim od mojih narednih ploča.

Zapravo, za Kemiša (kao za pravo čudo od deteta, koji je maestralno svirao klasičnu muziku na harmonici i učio na nemačkom konzervatorijumu) sam kroz priču i pohvale čula još u vreme svog boravka u Beču i „tezgarenja“ uz Šabana po Evropi. Kasnije sam ga, naravno, izgubila iz vida, a on je, eto, negde krajem sedamdesetih počeo da se pojavljuje (vrativši se u zemlju) po kafanama uz magistralu.

Ibarska je mnogim danas zvučnim imenima bila sudbinska magistrala. Kako pevačica dalje navodi u knjizi, prvi dani ljubavi sa Kemišom nisu bili previše ozbiljni:

‒ U početku su naša viđanja bila retka, a veza klimava. Razdvojeni poslom, često stotinama kilometara daleko jedno od drugog, nismo bili baš nešto preterano vezani. Ali, računalo se da smo zajedno. U toj neobaveznosti ubrzo smo nekako i prekinuli naše zabavljanje. Kao kada neko dune u sveću. Mrak. Ništa. No, da se ne bih kasnije vraćala na to, želela bih sada da opišem naše ponovno zbližavanje, koje se na kraju završilo brakom. Mojim prvim brakom i jedinom svadbom (jedinom svadbom u mom životu na kojoj sam ja bila mlada). Posle našeg razlaza Kemiš se ubrzo oženio, ali je u tom braku ostao kratko. Period pevanja uz njega (kao i u vreme našeg kasnijeg zajedništva) ostao mi je u lepom sećanju. Posle brzog razvoda Kemiš je otišao u vojsku, a iz vojske – pravo u moj stan i u brak sa mnom.

A kako je izgledala ta „jedina svadba“ u njenom životu?

‒ Svadba k'o svadba. Velika i lepa. Mnogo kolega i koleginica, koji naravno nisu odoleli da ne uzmu mikrofon. Pevali su svi. Čak i ja, iako sam se na početku trudila da budem prava mlada – vesela, ali smerna, dostojanstvena.

Brak i život sa Kemišem bili su obični i mirni, kaže. Nešto što možda ne bismo očekivali od dvoje ljudi koji se bave muzikom, posebno žanrom koji je toliko popularan da su večito na točkovima.

‒ Mnogo rada, naravno. U početku smo stanovali u mom stanu. Kasnije smo se selili, ali ništa vredno pomena.

Rastali su se u miru. Nije bilo nikakvog otimanja, niti treće osobe, iako se o tome dugo pričalo.

‒ Razvod nam je bio kao i brak: miran, suzdržan i dogovoren. Od Kemiša sam mnogo naučila, mnogo mi je u daljoj karijeri koristilo njegovo veliko muzičko iskustvo, umeće i znanje, koje mi je štedro prenosio. Razišli smo se u trenutku kada smo o istim (i zajedničkim) stvarima počeli različito da mislimo. Još nisam bila spremna da budem i supruga (u pravom smislu reči) i žena; ona na kojoj, kako kažu, počiva kuća. Nisam htela ni da budem u senci. Dece nismo imali, stare spone su polako pucale, novih nije bilo. I, kao najvažnije, nedovoljno me je privlačilo ono iza onih, tek odškrinutih vrata, vrata kraljevstva koje mi je (već i u tom trenutku) pripadalo. Moj put je bio (samo) moj put. Morala sam njim. Dokle god puta ima. Do vrha, ako već put ka vrhu vodi.

Bonus video:

(Espreso/Hello)