ORGANIZATORI OVO NISU OČEKIVALI: Sin muzičke zvezde nije preuzeo nagradu posthumno dodeljenu njegovom ocu! (FOTO)

Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije posthumno je dodelio je plaketu za životno delo legendi narodne muzike Tomislavu Čoloviću.

Plaketu dodeljenu Čoloviću trebalo je da preuzme njegov sin, muzičar Milan Čolović. Međutim, kako portal Espreso saznaje, Milan je u poslednjim trenucima morao da otkaže dolazak na ovu svečanost.

Naime, Milan je javio organizatora da je sprečen da dođe na dodelu plakete, pa je na ceremoniji dodele ovog priznanja za njegovog oca plaketu privremeno preuzeo neko iz pomenutog saveza.

Podsetimo, Milan Čolović je u ekskluzivnom intervjuu samo za Espreso otkrio detalje iz svog života o kojima javnost nije znala iz odnosa sa njegovim ocem i po čemu ga pamti.

– Pa, biću iskren. Veliko je breme biti sin nekog ko je bio toliko popularan i ko je uspeo. Sada ti ne znam šta treba da uradiš da bih to nadmašio. To ne može da se poredi. Ne možeš da se takmičiš sa tim. Šta znam... Nije bilo jednostavno boriti se sa tim još otkad smo bili klinci, dok smo bili u školi... Bio sam vunderkind na bubnjevima, sa udaraljkama, to mi je mnogo dobro išlo. Danas, naravno, i moj brat isto tako.

Kako je izgledalo tvoje detinjstvo? Kako je iz tadašnje perspektive izgledao posao i život tvog oca?

– Kada smo bili mali brat i ja, otac nas je vodio na svirke. Tako smo i naučili da zarađujemo. Ja sam mnogo voleo da idem na njegove svirke. Ja sam ga molio da me vodi, što kasnije mislim da je bila greška. Zašto? Zato što sam prerano ušao u sve to, sa 10-11 godina. Ja naučim njegov repertoar, otpevam "Malog mrava", ne vidim se iza bubnjeva. On nas najavi, mi to odradimo vrhunski, ali šta ćeš, ne možeš da ideš kući jer moraš da čekaš kraj. To je bilo po pet-šest sati čekanje. Sutra odem u školu, drugi čas ja spavam. Ne mogu da izdržim. Prerano sam ušao u sve to. Skoro 30 godina već imam kako se bavim muzikom. To je nečiji radni vek. Nije lako ući u sve to i zarađivati taj muzički dinar, doživljavati neke stresove... Čas si najbolji, čas si najgori, čas valjaš, čas ne valjaš.. Ima raznih ljudi koliko god ti bio vredan i radan, nije lako.

I Aleksandar i ti ste muzički obrazovani? Da vam je živ otac, misliš li da bi bio ponosan na vas dvojicu zato se niste obrukali kao muzičari i što niste krenuli nekom stranputicom?

– Dobro je pitanje... Pa,bilo je tu raznih izazova i vetrova. Naročito posle tatine smrti, bilo je raznih iskušenja, pa onda da li početi neki drugi posao i da li se skloniti od ovog posla... Mi smo tada upoznali mnoge ljude, ali nekako nikada nisam bio ja taj koji će tražiti nešto za sebe, uvek sam pre bio neko ko bi nekome drugom pomogao. Bila je jedna situacija, vraćam se na detinjstvo... Bila je to jedna od tatinih boemskih večeri. Bilo je tu nekoliko ljudi oko tate, koji su pili za džabe... I ja mu kažem: "Zar nije dosta? Vidim da te ljudi koriste, aman!" On je meni odgovorio: "Šta ti misliš da ja ne znam šta oni rade? Zapamti! Dabogda imao i dao uvek, bolje ti njima nego oni tebi"

Bonus video:

(Espreso/M.V)