PLAKAĆETE DANIMA KADA ČUJETE POTRENU PRIČU NIKOLE OROZOVIĆA: Sekao je drva i sebi je PREREZAO GRKLJAN!

"Moj otac je iz Hrvatske, gde je živeo lepo, sve do rata. 1993. su se preselili u Srbiju, mislim da su prodali sve, uspeli su da se izdignu iz situacije. Moj otac je upoznao moju majku, ona je iz Šumadije, brzo smo se rodili moja sestra i ja. Živeli smo savršenim životom, sve je bilo kako treba. Kasnije, tukao sam se, bilo me je teško vaspitati. Kako je vreme proticalo, posledice rata došle su na svoje, otac je počeo da konzumira alkohol. Inače, kada je došao iz Hrvatske, otvorio je transportnu firmu, bilo ga je jako malo u mom životu, a kada je počeo da konzumira alkohol, još manje. Kada sam prolazio pored kafane kada sam se vraćao sa treninga, viđao sam ga. Klinci su počeli da me zadirkuju, ja sam postao anksiozan, u školi je počelo to da se manifestuje. Alkohol je uzeo maha kada je moj otac doživeo prvu saobraćajnu nesreću", pričao je Nikola.

"Leteo je u provaliju 2 metara i ostao je živ. Kada je sekao drva kod mog dede nakon toga, prerezao je sebi grkljan i hvala Bogu ostao živ. Kada je imao 3,9 promila alkohola u krvi, doživeo je drugu saobraćajnu nesreću, udario je u drugi auto. Naravno, odgovarao je za povrede drugog čoveka u autu. Najteže mi je palo kada je doživeo delirijum, priviđao je stvari. To je sve uticalo jako loše na mene, majka je prihvatala jako loše. Završio je u psihijatriji, jedva je to preživeo. Njegov mozak bio je mozak čoveka od 60 godina, a imao je 40. Nije smeo da pije, majka je pripretila da će da završi brak", ispričao je on, pa se prisetio svojih gorkih školskih dana.

"Imao sam problema u školi, kako sa vršnjacima, tako i sa starijima od sebe. U jednom trenutku zastao sam sa razvojem. Moja sestra, koja je bila mlađa, prestigla me je u rastu. Naravno bilo je mnogo zadirkivanja, išao sam drugim putevima u školu, postao povučen, što inače nisam", rekao je on.

"Moja je majka želela razvod. 2011. godine oca odvode u zatvor. Majka želi da se seli, ja ne želim. Počinju stalne svađe sa majkom, preselili smo se. Maja je otvorila svoje lokale, borila se. Otac se vratio iz zatvora i zatekao praznu kuću, naročito se potresao što nema sestre, jer je jako vezan za nju. Ona i dan danas ne priča sa njim, ona je takva", ispričao je zadrugar.

"Posle delirijuma ja živim u strahu da on može da umre. Dolazi situacija da moja majka želi drugog čoveka. Ona je želela da se odvojimo. To je meni teško palo, ja nisam želeo da se odvojim od oca. Tada nastaju problemi sa majkom. Počeo sam da dobijam glavobolje, išla mi je krv na nos zbog nervoze. Pucao sam, pravio sam probleme u školi. U tom momentu se moj otac posle 10 meseci vraća iz zatovra. Ja uzimam stvari i idem kod njega. Sa majkom sam se posvađao. Odlazim kod oca za kojeg znam da pije, ali ja sam želeo da mu pomognem. Ja živim sa njim. Sve te godine, baka i deka su bili uvek za mene. Živim sa ocem, majku ne viđam. Operisao sam se, prolazim pored majke, a ne komuniciram sa njom. U osnovnoj školi nisam bio dobar đak zbog svega ovoga. U srednjoj školi sam bio odličan đak, počeo dam da učim, trening me izvukao iz svega ovoga. Stvari idu na bolje, otac i dalje pije, ja ga učim nekim stvarima. Završavam srednju školu, upisujem fakultet. Stiže pismo da moj otac mora da isplati osiguranje onom čoveku kojeg je udario. To je veoma velika cifra. Srećom, moj otac nije imao imovinu na svoje ime, sve je bilo na moje ime, tako da ništa nisu mogli da mu oduzmu. Ta cifra je preko 10.000 evra. Na fakultetu sam bio veoma dobar, imao sam prosek preko devet. Pare su počele da kapaju sa strane. Izgradio sam sebe i drago mi je zbog toga", rekao je s knedlom u grlu.

"Dolazi 2017. godina kada radim kao mašinski inženjer. Počeo sam da dobijam platu, dobijao sam novac i od fitnesa. Radio sam, išao na fakultet, išao sam na treninge. 2017. godine dajem otkaz, upisujem master u Beogradu. Selim se za Beograd opet sam. Odlučio sam da zaradim veću lovu, odlučujem se da odem za Ameriku. Radio sam tri posla, od ponedeljka do nedelje. Radio sam po 18 časova, a nekad i 20. Prvo što sam uradio pošto sam se vratio u Srbiju jeste da sam otišao u zagrljaj majci. Od tog momenta sam se pomirio sa majkom i ne želim da se ikada više svađamo", umalo se rapslakao i on.

"Zdravlje mu se pogoršava ovog leta, veoma mi je bilo teško. Svađali smo se. Da li kroz psihu, počeo je da oseća bolove u telu, došlo je do toga da on leži i ne može da se pomeri. Mislio sam da će da ode. Odveo sam ga u bolnicu, naravno, nisu mi ni rekli lekari u čemu je problem, to je bilo pre mog ulasaka ovde. Ja sam ušao ovde, jer sam želeo da vratim njegove dugove. Nadam se da je okej. Eto, to je to", zaključio je ovaj zadrugar, kojeg su cimeri pozdravili velikim aplauzom.

"Ne kažem da je ovo neka loša priča, ali mislim da moramo da apelujemo na svu decu da se ne odaju opijatima, već da pokušaju da se izdignu iz teških situacija, da uče škole i prepuste se nekim normalnim stvarima", dodao je objašnjenje Orozović.

Bonus video

(Espreso.co.rs)