UČESNIK POD VISOKIM NAPONOM: Biba Struja ulazi u Parove! Evo šta možemo da očekujemo od njega! (FOTO) (VIDEO)

Bibo, krajem sedamdesetih boravili ste u Italiji, a kasnije u Nemačkoj šta ste tamo radili?

- Godine 1978 i ’79, radio sam u Italiji kao varioc jer to je moj zanat i tamo nisam uspeo da dođem do izražaja sa svojim fenomenom, jedino su lokalne novine u tom gradu pisale o jednom neobičnom čoveku i to je sve što se dogodilo u Italiji. Međutim 1981.godine odlazim za Nemačku i onda se moj život menja,počinjem da nastupam po diskotekama kao atrakcija, kao fenomen i tada prvi Ginis opada, pomerila se i granica ljudske moći tako da do danas nemam konkurencije.

Kažete da su se stručnjaci iz inostranstva interesovali za vaš fenomen, šta su dokazali?

Otkriva da su se mnogi stručnjaci interesovali za njegov fenomen, naročito oni iz inostranstva. Vodili su ga čak i u Tokio, a Japanci su tom prilikom kazali da bi, kada bi imali takvog čoveka, taj sigurno bio pod zaštitom države – kao nacionalno blago.

Uz televizijska preterivanja, sa godinama je oko njega narastao mit da je čovek koji "kontroliše struju". Od svojevrsnog medicinskog fenomena, Pajkić devedesetih i mimo svoje volje postaje simbol jednog novog doba u kome naučno, racionalno i objašnjivo uzmiču pred paranormalnim. Njegovi performansi polako prestaju samo da se oslanjaju na sposobnost da ne provodi struju određenog napona, nego sadrže sve više elemenata iluzije i prevare, a oko njega se stvara konglomerat estradne ličnosti, natprirodnog fenomena i električnog nadrilekara.

Potekao iz sredine u kojoj život nije nimalo lak, bez solidnijeg obrazovanja, Pajkić nikada nije ni imao priliku da sazna u čemu je njegova stvarna specifičnost u odnosu na prosečne ljude. Sa godinama, logično, i sam počinje da podleže savetima i tumačenjima da u tome što radi ima nečeg natprirodnog. Tako vremenom počinje da tvrdi kako može da akumulira struju ili da kontroliše napon, dok mu ovi njegovi "talenti" donose i izvesne prihode.

- Nije došlo do nekog ozbiljnijeg istraživanja zato što ne želim da to bude besplatno, nešto su mi ponudili Japanci međutim odbio sam, to je bilo skoro, poslali su mi avionsku kartu i trebalo je da dobijem 4.000 dolara. Za ono što su tražili od mene, nije mi se svidelo, tražili su da istraže moj organizam kompletno krv, urin i ubod igle kako podnosim bol, da mi deru kožu da vide kakav je sastav moje kože, zatim rendgen i skener.