ODRASLA JE U BEDI I SIROMAŠTVU, ISKLJUČIVANA JOJ JE STRUJA! Praznike nije slavila, a DANAS SE KUPA U MILIONIMA!

Ona je jedan od simbola sa kraja devedesetih godina, a o njenoj popularnosti svedoči i činjenica, da iako je prošlo dvadeset i tri godine od prve epizode jedne od najpopularnijih serija ikada, fanovi još uvek lude na sam pomen Keri Bredšo i svega što ona podrazumeva. Sada se konačno vraća na male ekrane i čini se kao da je pomama za ovom hit serijom i Keri Bredšo veća i od one kada je bila na samom vrhuncu slave.

Ona je jedan od simbola sa kraja devedesetih godina, a o njenoj popularnosti svedoči i činjenica, da iako je prošlo dvadeset i tri godine od prve epizode jedne od najpopularnijih serija ikada, fanovi još uvek lude na sam pomen Keri Bredšo i svega što ona podrazumeva. Sada se konačno vraća na male ekrane i čini se kao da je pomama za ovom hit serijom i Keri Bredšo veća i od one kada je bila na samom vrhuncu slave.

Detinjstvo

Ipak, da krenemo od početka i da se vratimo se u 1965. godinu, u kojoj je 25. marta u bolnici u Nelsonvileu, u američkoj saveznoj državi Ohajo, rođena Sara, ćerka učiteljice Barbare Parker i novinara i voditelja Stivena Parkera. Ona je rođena kao njihovo četvrto dete, a još je četvoro braće i sestara dobila je iz kasnijih brakova svojih roditelja.

Kada je imala tek tri i po godine, njeni roditelji su se razveli i Sara je nastavila da živi sa majkom, koja se u međuvremenu udala za Paula Forstea, vozača kamiona kojeg danas smatra ocem, pa mu se tako i obraća.

Tokom njenog detinjstva živeli su u siromaštvu, a roditelji su se svim silama trudili da prehrane veliku porodicu. Koliko je bilo teško, govori i podatak da su im nekoliko puta isključili struju, a Božić i rođendani retko su se slavili baš zato što nisu imali novca.

"I da mogu, nikada ne bih ništa promenila ni za šta… većinu detinjstva imali smo sve što nam je bilo potrebno. Nije bilo svega u izobilju niti je bilo svega, a većinu toga smo imali", rekla je godinama kasnije.

Iako su živeli u siromaštvu, njena majka se trudila da pruži deci najbolje moguće školovanje, ali i umetničko obrazovanje, vodeći ih često na baletne i pozorišne predstave.

"Nismo imali mnogo novca, ali moja majka je bila jako angažovana i pronašla bi ono što je bilo dostupno. Upravo zato smo rano krenuli u pozorište, jer je bilo besplatno za decu ili je bilo pristupačno", rekla je Sara.

Početak karijere

Sara je od najranijeg detinjstva pohađala pevanje i balet, a već sa osam godina za svoj talenat je bila plaćena nakon televizijskog debija u "The Little Match Girl". Potom je sa bratom Tobijem dobila ulogu u brodvejskoj produkciji "The Innocents", nakon čega se cela porodica, koja je do tada živela u Sinsinatiju, preselila u Njujork da bi ona mogla da se posveti karijeri.

Porodica se 1977. preselila u tek otvorenu zajednicu na ostrvu Rusevelt, između Manhetna i Kvinsa, a potom i u Nju Džerzi, u kojem je Sara išla srednju školu "Dwight Morrow".

Paralelno je upisala školu baleta u Njujorku, ali i "Professional Children’ School" na Menhetnu. S četvoro braće i sestara odradila je i turneju, glumeći u predstavi "Moje pesme, moji snovi", a potom je 1979. godine dobila glavnu ulogu u mjuziklu "Annie" na Broadveju, glumeći s Bobom Hopeom. Punih godinu dana igrala je tu predstavu, a potom je dobila ulogu u CBS-ovom sitkomu, ali i filmovima "Footloose", "Djevojke žele samo zabavu" i "Priča iz Los Anđelesa".

A iako je odigrala sve te prilično važne uloge, koje su je izgradile kao osobu i zbog kojih je mnogo toga naučila, tek joj je ona u "Seks i gradu" nagomilala bogatstvo, ali i donela neslućenu slavu. Upravo je bogatstvo bilo ono o čemu je sanjala kako bi članove svoje porodice napokon mogla da izvuče iz siromaštva i da im pruži život kakav su oduvek želeli.

I godinama kasnije prisećala se svog života tokom školovanja i odeće koju je nosila, a koju je kupovala u sekundhend radnjama, kada joj je najviše smetalo prozivanje uoči školske užine, pri čemu je učiteljica prvo zvala upravo najsiromašnije, one koji su se besplatno hranili. Kako je rekla, nije bila jedina, ali sve to ostavilo joj je gorak ukus jer je već tada bila svesna razlika među učenicima.

Pomaže ugroženim porodicama

Zbog svega što je proživela postala je glasna zagovornica socijalne pomoći porodicama kojima je to zaista potrebno.

"Neki ljudi imaju predrasude o ljudima koji dobivaju pomoć države. Uverena sam da ljudi misle da su to većinom ljudi tamne boje kože, ali to nije tako. Ima tu raznih ljudi, pa čak i onih obrazovanih, koji su se jednostavno našli u takvoj situaciji da ne znaju kako dalje i ne mogu dalje. To ne znači da su lenji, da ne žele da rade ili da su neškolovani, a u takvoj se situaciji našla i moja porodica i najbolji je primer toga."

Ljubavni život

A nekako u tom periodu, u kojem joj je karijera krenula uzlaznom putanjom pa je 1985. godine snimila "Devojke žele samo zabavu", u njen život ušetao se Robert Dauni junior.

Njihova veza potrajala je do 1991. godine, nakon čega su ostali dobri prijatelji. Javnosti je bila poznata i njena veza sa pokojnim Džonom F. Kenedijem Jr.-om, ali 1997. godina donela je odluku života koja se pokazala ispravnom.

Tada se udala za kolegu Matjua Broderika, sa kojim je 2002. godine dobila sina Džejmsa Vilkea, nazvanog po Broderikovom pokojnom ocu, a 2009. godine pridružile su im se bliznakinje Marion Elvel i Tabita Hodž, koje je rodila surogat-majka.

"Seks i grad" kao vrhunac karijere

Iste te godine u kojoj se udala za Broderika u ruke joj je stigao scenario napisan prema knjizi Kandas Bušnel o prijateljstvu i seksualnom životu četiri neudate i zaposlene žene u Njujorku, a producent Daren Star svim silama je hteo upravo Saru da vidi kao Keri Bradšo, ali ona se premišljala. Kako je rekla, nije se osećala prijatno da se skida pred kamerama, a mrzila je i psovke. U njenom ugovoru dodata je tada stavka u kojoj je pisalo da se zbog serije neće skidati, pa je zbog toga i pristala.

Ta uloga je doslovno lansirala među zvezde. Njeni stajlinzi, za koje je bila najzaslužnija Patrisija Field, kopirali su se širom sveta, a mnogi tvrde i da je upravo ona najzaslužnija za to da Manolo Blanik, kreator cipela, postane toliko poznat u Americi.

Snimanje je počelo 1998. godine, a završilo 2004. godine, a snimljena su i dva filma, a sada na HBO Max stiže nastavak pod nazivom "And Just Like That". Uprkos silnom uspehu, milionima na računu, za šta su zaslužni i "poslovi sa strane", od unosnih reklamnih ugovora, preko poslovnih saradnji, do vlastite kolekcije parfema, cipela i sličnog, Sara Džesika Parker je i dalje ona devojka iz Ohaja koja čvrsto stoji s obe noge na zemlji.

Ipak, kako je i sama priznala, iako je sanjala o svemu tome, nikada nije mogla ni da zamisli da će ona devojčica da ostvari svoj holivudski san i da živi život o kakvom je maštala, pa je tako i rekla: "Nisam ni znala da postoji ovakav život".

Bonus video:

(Espreso)