BILA JE UNUKA SVETSKI POZNATOG PISCA: Priča o propadanju jedne glumice, koju su ubili alkohol i droga!

Opisivali su je kao ženu koju ne možete ne primetiti, jednu od onih žena koja kad uđe u prostoriju razgovor staje. Vedra i avanturističkog duha, obožavala je putovanja i društvo. Bila je visoka 180 cm, imala "izuzetno lice" a govorili su kako bi rukovanje s njom odavalo utisak da je reč o snažnoj ženi. Stoga ni ne čudi što je unuka poznatog književnika Ernesta Hemingveja bila poznata manekenka i glumica Margo Hemingvej. Rođena je 16. februara 1954. godine u Portlandu, a kada je čula kako su je roditelji začeli uz bocu vina Chateau Margaux, svoje je ime i sama počela da piše upravo tako - Margaux. Njen otac Džon bio je sin Ernesta Hemingveja i njegove prve supruge Hedli Ričardson, koji je krenuo očevim stopama i bavio se pisanjem. Voleo je ribolov i strastveno se zalagao za očuvanje prirode i prirodnih rezervata. O njenoj majci, Bajri Luis Hemingvej, malo se zna, osim činjenice da je preminula 1988. godine. Margo je bila srednje dete. Njena starija sestra Džoan, rođena 1950. godine, držala se daleko od očiju javnosti, dok se mlađa sestra Marijel, rođena 1961. godine, takođe bavila glumom, i to vrlo uspešno. Devojke su odrastale na očevoj farmi u Kečumu, državi Idaho, a Margo je uživala u aktivnostima poput skijanja i pecanja, te streljaštva.

Njena izuzetna lepota i visina omogućile su joj veliki uspeh u manekenskoj karijeri, i to već na samom početku. Otkrili su je sa 19 godina i ubrzo nakon toga postala je zvezda. Tako će ostati u istoriji upisana kao manekenka kojoj je, po prvi put u tom modnom svetu, ponuđen milionski ugovor koji je potpisala sa 19 godina dok je još pohađala srednju školu. Zahvaljujući kampanji za reklamiranje Faberge Babe parfema stigla je i na naslovnice časopisa Vogue, Elle, Cosmopolitan, Time i sl. Uživala je u izlascima, modnom svetu i ljubavi. Prvi put se udala 1975. godine za Erola Vetsona, a taj brak se završio razvodom samo tri godine kasnije. Ubrzo se, 1979. godine, još jednom venčala za filmskog reditelja Bernarda Faučera, a iako je taj brak potrajao nešto duže i on se završio razvodom.

Prvu filmsku ulogu je zabeležila u trileru Lipstick iz 1976. godine u kojem je glumila uz svoju mlađu sestru Marijel. Nakon toga usledili su mnogi drugi filmovi, no nažalost nijedan od njih nije joj doneo uspeh u glumačkim vodama. Kao i svaka prava manekenka volela je društveni i noći život, koji je u 70-ima provodila u poznatom klubu Studio 54, gde su je često viđali u društvu Endija Varola, Lajze Mineli i mnogih drugih tada poznatih osoba iz društvenog života. U takvim noćnim izlascima počela je da eksperimentiše s drogom i alkoholom. - Volela sam da plešem i najmanje dva puta nedlejno sam plesala u Studiju 54, no uvek sam se tamo osećala poprilično nervozno, posebno u društvu velikih zvezda poput Lajze Mineli. Ja sam bila samo devojka iz Idaha, pa sam počela da pijem kako bih se opustila. Nikad nisam mislila da će mi alkohol postati tako veliki problem. U vreme mog dede posebna vrlina bila je ispijanje alkohola, ali bez da se to vidi. Ja sam poput njega želela da imam ispunjen život i u njemu da uživam - rekla je. Iako porodica Hemingvej nikada nije javno pričala o svom privatnom životu, poznato je kako su se nosili s nizom velikih problema, posebno depresijom. Margo nikada nije bila u dobrim odnosima s njima i mislila je kako su nepredvidivi i čudni. Njena starija sestra Džoan psihijatrijske bolnice posećivala je od 16. godine, a ona se sama još od detinjstva borila sa disleksijom. Iako nije čitala knjige svog poznatog dede, osim poslednjih godina svog života, više nego drugi, sledila je njegov životni stil. Imala je samo sedam godina kada je počinio samoubistvo, a te iste godine počeli su njeni epileptični napadi. Kao i on, patila je od depresije, a mnogi smatraju kako je okidač za epilepsiju bilo upravo njegovo samoubistvo. Kombinacija disleksije i karijere dovela ju je do toga da srednju školu nažalost nikada nije završila.

Jako loš odnos imala je sa svojom majkom, s kojom nije uopšte komunicirala, a pomirile su se nešto pre majčine smrti, 1988. godine. Kažu kako je veliki problem u njihovom odnosu bio to što su joj roditelji, upravo zbog njenih epileptičnih napada koje su smatrali sramotnim i delimično sami sebe krivili za to, posvetili manje pažnje prilikom odrastanja. Tipično srednje dete, sama je u jednom razgovoru rekla kako je imala osećaj da su je roditelji zaboravili. Možda i zato što su pre nje izgubili sina, pa nisu mogli da se nose s tim gubitkom. Sa sestrama je bila u bliskim odnosima, no zbog glumačke karijere odnosi su bili napeti malo između nje i Marijel, koja je bila uspešna glumica, pa čak 1980. godine nominovana za Oscara za sporednu ulogu u filmu Vudija Alena, Menhetn. Osim sa sestrama često nije pričala ni sa svojim ocem, a ni njegovom drugom suprugom. Njena sestra Marijel nedavno je izjavila kako se iz detinjstva bledo seća da je njihov otac zlostavljao njene starije sestre dok su bile malene. - Delila sam spavaću sobu sa Margo, a sećam se kako je tata ulazio u našu sobu. Iako je teško imati sliku toga u glavi, znam da to što se događalo nije bilo ispravno -rekla je. Njin mentor i bliski prijatelj vodio ju je tokom cele njene karijere. Upoznao ju je sa jogom i meditacijom i pomagao tokom psihičkih problema. Imala je problema sa bulimijom, a jednom je dozvolila snimanje svoje terapije koja je bila prikazana na televiziji kako bi se podigla svest o ozbiljnosti takvog poremećaja u ishrani. 1984. godine nakon skijaške nezgode pala je u depresiju i ugojila se. Tri godine nakon toga prijavila se u centar za odvikavanje kako bi rešila svoju zavisnost o alkoholu. Pokušala je da se vrati manekenskoj karijeri 1990. godine i slikala se za naslovnicu Plejboja, no ovaj put nije imala uspeha.

Početkom 90-ih je bankrotirala, a novac je pokušala da zaradi glumeći u niskobudžetnim filmovima, slikanjem za Plejboj i radom u kol centru. Zbog svoje strasti prema putovanjima postala je voditeljka TV emisije Wild Guide na Diskaveriju. Uspela je da snimi samo 13 epizoda pre smrti. 1. jula 1996. godine pronađena je mrtva u svom apartmanu u Santa Monici, i to samo dan pre 35-godišnjice smrti svog dede. Pronađena je u krevetu, s nogama na jastucima i knjigom u krilu. Imala je 42 godine kada je preminula od predoziranja fenobarbitalom. Iako nije ostavila nikakvu oproštajnu poruku, njenu smrt policija je proglasila samoubistvom. No, njena porodica nije bila uverena u to, a prijatelji su govorili kako su je samo nekoliko dana pre smrti viđali dobro raspoloženu, stabilnu i nasmejanu. Tačan razlog njene smrti i dalje nije poznat, a njena sestra je ipak 2005. godine izjavila kako je prihvatila samoubistvo svoje sestre. Kremirana je i sahranjena u porodičnoj grobnici u Ketčamu u Idahu.

Njena priča gotovo je tipična ljudska priča odrastanja u poznatoj porodici i okružena slavom, pod svetlima pozornice od malih nogu. Priča o porodici prikazana je u dokumentarcu Running from Crazy, koji opisuje njihov život sa depresijom, samoubistvima i ljubomorom. Inicijatorka i naratorka filma je Marijel Hemingvej, režirala ga je Barbara Kapl, dvostruka dobitnica Oskara, a producirala ga je Opra Vinfri.

Bonus video

ESPRESO TVITER: Bora Santana

(Espreso.co.rs/ Express.hr)