VELIKI DŽON: Imao je najveću alatku u industriji filmova za odrasle

- Mislim da scenarista Wonderlanda nije delio moju naklonost prema Džonu Holmsu. Ono što se odvijalo unutar njegove potpuno lude, zavisnošću o drogama podstaknute manije zapravo je nevina ljubavna priča. Svidela mi se ta ideja potpune privrženosti jednoj devojci i hteo sam da prikažem tu čistu ljubav unutar odvratnog sveta pornografske industrije. Nisam uživao u tome, ali ponosan sam na svoju glumu - izjavio je Val Kilmer odgovarajući na pitanje koju je od na stvarnim osobama utemeljenih uloga odglumio s najvećim zadovoljstvom. Elvis, DoK Holidej, Mark Tven, Džim Morison. Poprilična konkurencija. No Kilmer je odabrao pokojnu ikonu zlatnog doba pornografske industrije, čoveka s najvećim ku*cem i, kako se iz zapisa o njegovu turbulentnom životu daje iščitati, najmanjim mu*ima. Možda je to stoga što ni Kilmera, među kolegama, ne bije glas ugodne, otvorene i na saradnju spremne osobe. No želimo li biti pošteni, moraćemo priznati kako Kilmerovi gresi nisu ni do kolena onima "kralja po*nića", čoveka koji je pornografsku industriju, nakon što joj je Endi Varol 1969. godine filmom "Fuck" (službenog naziva "Blue Movie") odškrinuo vrata holivudskog andergraunda, na velika vrata uveo u mejnstrim, a istovremeno je, svojim cinkaroškim aktivnostima, umalo i uništio.

Tog 13. juna 1969. Džon nema još ni 25 godina, a već je prešao značajan put od ohijskog sela Ešvila, u kojem je 8. avgusta 1944. godine rođen kao četvrto dete domaćice Meri Džun Holms. Život mu je, ne njegovom krivicom, već u detinjstvu bio obeležen prvom kontroverzom. Bio je, naime, dete dvojice očeva - biološkog Karla Estesa, železničkog radnika, čija se prisutnost očituje u praznom polju krštenice, i majčinog trostrukog supruga Edgara Harveja Holmsa, nasilju sklonog alkoholičara.

Mali je Džon rođen između prvog i drugog bračnog pokušaja ovog para, no nakon ponovnog venčanja u avgustu 1945. godine, Holms stariji je džentlmenskim gestom usvojio kopile supruge i udelio mu svoje prezime. Iako je možda, kroz godine odrastanja uz oca koji u pijanoj izmaglici katkad i povraća preko svoje dece, Džon osetio Edgarovu netrpeljivost, pravu je istinu o sebi doznao tek 1986, kad je, zbog angažmana u Italiji, prvi put u životu morao da izradi pasoš. Taj detalj ne ide u prilog Holmsovoj priči o prekookeanskim putovanjima bogatoj Engleskinji tokom sedamdesetih koja ga je, za njegove usluge, jednom godišnje nagrađivala platom od 10.000 dolara. U toj epizodi iz Holmsova života ima istine koliko i u onoj o diplomi iz fizioterapije s UCLA. Holms je, naime, u dobu od 15 godina, nakon još jedne u nizu svađa i najbrutalnijeg okršaja s očuhom Haroldom Baumanom, za kojeg se majka udala na izmaku 1951, napustio srednju školu i grad Pataskalu.

Klišetirani "small town dude with the big city attitude" stereotipno se, i uz majčino dopuštenje, pridružio američkoj vojsci i tri godine proveo u zapadnoj Nemačkoj, a povratak u Ohio mu, po završetku službe 1963, nije padao na pamet. Umesto toga odlazi u Kaliforniju i, dok ne uspe, vozi viljuškar, bavi se direktnom prodajom, konobariše... Ne zna šta želi da bude, ali siguran je da ne želi biti on. Za vreme jedne od smena u hitnoj pomoći, čiji je vozač kratko vreme bio, upoznaje sestru Šeron Gebenini, koja 21. avgusta 1965. postaje prva gospođa Holms. Porodičnu idilu mladog para narušavaju zdravstveni problemi - Šeronina tri spontana pobačaja i Džonov višestruki pneumotoraks levog plućnog krila izazvan fizičkim radom u teškim uslovima. Sreću je, stoga, između ostalog tražio i u kockarnicama, a upravo u toaletu jedne od njih njegova je nadarenost privukla pažnju stanovitog fotografa Džoela. čiji savet da se okuša u erotskoj industriji Holms rado prihvata isprva samo pozirajući i plešući u klubovima. No, suočen s rastućom hrpom novca i vođen željom da u nečemu bude najbolji na svetu, odlučuje da se okuša i u snimanju filmova. Njegova žena, naravno, isprva nema pojma o tome čime se njen suprug bavi, ali ubrzo joj to priznaje. - Bila sam šokirana, ali on nije došao da traži dopuštenje. Jednostavno mi je to priznao, kao da jedan običan posao menja drugim. Nije ostavio mesta prigovorima - prisjetila se u dokumentarcu "Wadd; Life and times of John C. Holmes" snimljenom 1990, nedugo nakon njegove smrti.

Od 1969. do 1971. usledile su desetine manjih uloga, poput one u iz stvarnosti pretočenom "Door to Door Salesmanu" ili vrlo indikativnom "Long Johnu", no sve je to bilo kao so u vjetru pre nego što se Džon skinuo pred rediteljem Bobom Činom, te ga uverivši da, osim tehničkih preduslova, poseduje i glumačke veštine postao Džoni Vad, privatni istražitelj i najduža ruka pravde u istoriji industrije. Vad je pažnju gledalaca zaokupio u tolikoj meri da su Holms i Čin, bez puno premišljanja, odlučili da ga pretvore u serijal. - Zapitali smo se, izbacimo li scene seksa, hoće li to još biti dobar film? I onda smo učinili sve da takav i bude. Džon je u to vreme bio najveći, bio je prvi, na njemu je sve izgrađeno. Ono što je Elvis bio rock’n’rollu, to je Džon Holms bio porno industriji. Je*eni kralj. I svi, ali baš svi su hteli da gledaju kako njegova velika mrcina rastura neku nježnu plavušicu - pričao je, ne bez sete u glasu, reditelj prvog pornografskog serijala u istoriji. Dominantno muška publika se, očekivano, vrlo brzo zasiti ženskih zvezda i postaje željna novih si*a, no glumci, jednom kad dosegnu zvezdani status, ostaju, čini se, zauvek. I Holms je verovao u to. Kako i ne bi, sa zaradom od 3.000 dolara dnevno i najvećim glumačkim zvezdama pod sobom bio je nedodirljiv.

Ipak, američko pravosuđe u to vreme još nije skinulo stigmu s porno industrije. Lov na glumce i reditelje i dalje traje, a kazna za takav prestup je i do tri godine zatvora. U jednoj takvoj akciji, početkom sedamdesetih, uhapšen je i Holms, koji nije, poput svojih kolega, odslužio svoje. Džoni Vad s velikog ekrana postao je Dik Trejsi u stvarnom životu, te u zamenu za oprost greha, prokazivao svoje kolege losangeleskoj policiji. - Kao da je istovremeno hteo da nas digne do zvezda i uništi. Kao da je hteo da ostane samo on - rekao je kasnije, po otkriću te prljave rabote, jedan od njegovih kolega. Ako je verovati Šeron, i hteo je. Nikoga iz te industrije nije smatrao prijateljem i nije hteo ni sa kim da se zbližava. S jedne je strane bio najbolji, no s druge se strane osećao prljavo, što i nije čudno uzme li se u obzir majčin religijski odgoj. Smatrao je, dakle, da industrija iskorišćava i uništava njega, pa joj je rado i spremno činio to isto. Uništila je, ako išta, njegov mladalački brak, jer žena koja ga je volela toliko da je ostala uz njega sve dok to nije postalo zbilja nepodnošljivo, s njim nije mogla da bude više od prijateljice. Tako je čovek kroz čiji je krevet, prema sopstvenom preterivanju, prodefilovalo 14.000 žena (iako stvarnija brojka doseže jedva 4.000), od vlastite žene dobio korpu. Patetično bi bilo tvrditi da ga je to 1976. gurnulo ka 15-godišnjoj Don Šiler, ali Šeronin blagoslov i Donin ulazak u njihov porodični dom doprineli su dugotrajnosti njihove afere.

Bizarni je trio živeo u nekoj vrsti neprirodne simbioze, no njihovu su idilu uskoro počele da narušavaju Džonove zavisnosti. Iako, zbog mračnih sećanja iz detinjstva, na početku karijere nije ni pomišljao na korišćenje alkohola ili opijata, u tom je trenutku trusio pola boce skoča i paket marihuane, a ubrzo se navukao i na kokain. I malo je upućenom posmatraču jasno kako mu ni 3.000 dolara dnevno više nije bilo dovoljno, a zbog zavisnosti o kokainu sve mu je teže bilo da podigne i koliko-toliko uspravnom držati svoju spravu, pa se upustio u krađe, prevare, sitna dilovanja i podvođenje. Prodavao je sebe, i ženama i muškarcima, a Don, i samu zavisnicu, vrlo je često u zamenu za drogu podvodio Ediju Nešu, kriminalcu i vlasniku mnogih noćnih klubova. Sve je to, pa i česte fizičke brutalnosti prema Don, bila tek uertira u tragediju 1. jula 1981. poznatu kao nikad razjašnjena "ubistva iz Wonderlanda". Četveročlana narkobanda, nazvana prema svom sedištu na Aveniji Wonderland, pronađena je brutalno ubijena ni dva dana nakon što je neko provalio u kuću Edija Neša teško ranivši njegovog telohranitelja, a Džon Holms se dao u beg.

Navodno je zagrizao prevelik deo kolača, pa je deo morao da ispljune natrag kroz prikriveno saučesništvo u pljački Nešove kuće, a potom je istu stvar morao da ponovi s ubistvima, prema rečima policije, krvavijim i brutalnijim od Mensonovih ubistava. Kako ubice nikad nisu pronađene i osuđene, tako ni Holmsova uloga nije posve razjašnjena. U kući su pronađeni njegovi otisci, ali na njima nije bilo krvi pa je, po hapšenju i privođenju pravdi, osuđen samo na nekoliko meseci zatvora zbog ometanja suda. Godine 1982. bio je vani, ostavljen od svih, pa i verne Šeron koja je, kao prava južnjačka žena, za Džonovu nevolju krivila Don i zlu porno mašineriju. U njenim očima nesrećni dečarac kojem bi na brkovima pozavidio i Elio Pisak nije mogao biti kriv. Ipak se, ni sama više ne mogavši da ga podnese, od njega razvela 1984. Džon, sad već utopljen u masi drugih porno glumaca i pregažen napretkom industrije, utehu je pronašao u mladoj koleginici Lori Rouz, "kraljici guze". I on se sam tih dana okušao u analnim aktivnostima snimivši svoj jedini priznati gej film "Private pleasures of John C Holmes". Priča se da je na setu tog filma ubio i izmasakrirao dvojicu ljudi, no to je tek izmišljotina inspirisana nedavnim događajima. Mit, s druge strane, nije bilo njegovo lasvegaško venčanje za mlađanu Lori. Iako je ona njihovu vezu pokušavala da prikaže kao veliku ljubavnu priču sa srećnim završetkom, on je kolegama zbunjeno i u neverici priznavao kako mu kao dokaz da se venčanje zaista dogodilo služi tek jedna njihova fotografija. Ostalog se ne seća.

Zato se Bil Amerson, Holmsov agent i najbliže onome što bi se moglo nazvati prijateljem, živo seća kako je jednom u sobi zatekao Lori vezanu na krevet i Džona koji sv*šava po njenom licu. "Potom se digao i otišao. Toliko ju je voleo." Bil je bio uz Džona i kad mu je lekar izrekao smrtnu presudu. Bio je prvi HIV pozitivan porno glumac. Premda mu je lekar savetovao da se ostavi poroka te sebi time i pravilnom ishranom produži život, nastavio da se uništava s još više entuzijazma. Službeno, bolovao je od raka debelog creva, a od posledica bolesti je preminuo 13. marta 1988. godine. Pre toga, namerno ili slučajno, industriji je pokušao da zada konačan udarac odletevši u Italiju na snimanje s Ćićolinom i Trejsi Adams. Bilo je to njegovo prvo putovanje izvan SAD-a i završni pokušaj da porno industriji zada udarac kakav je, duboko je verovao, ona zadala njemu. Ko je, naposletku, bio Džon Holms? Nije bio žigolo niti veliki je*ač izvan ekrana. To je bio marketinški trik. Kriminalac? Ubica? Najveći od svih ili samo najveći jadnik? Prema mišljenju psihijatara koji su ga posmatrali, bio je manipulator i sociopata. S druge strane, bio je i Greenpeaceov aktivista, a na setu drag i nežan, omiljen među koleginicama. Najgore je što ni on sam, verovatno, nije znao odgovor na pitanje ko je Džon Holms. Čini se kako je na njemu jedino golemi ku*ac bio stvaran. Iako nikad zaista izmeren, jer u zvezdinu se veličinu nikad ne sumnja pa tako njegova veličina varira od, ipak impozantnih, 10 inča (što je potvrdila i Šeron Holms), pa sve do nikad potvrđenih 13,5 inča. Porno krugovima kolala je šala da Džon nikad neće postići punu erekciju jer bi mu tolika navala krvi iz glave prouzrokovala nesvesticu. Uprkos šalama, bio je najbolji na svetu. U jednom trenutku. A onda je izgoreo i izbledeo. To nikad nije dobar recept.

Bonus video

ESPRESO INTERVJU: Nemanja Đerić Đekson

(Espreso.co.rs/ Express.hr)