DOSTA JE ĆUTALA! PALESTINSKA PRINCEZA BELA KONAČNO PROGOVORILA O RATU: Ceo svet je OVO ČEKAO, suze će vam LITI

Američka manekenka Bela Hadid, jedna od najvećih zvezda modelinga u protekloj deceniji, već neko vreme se kloni javnosti i povukla se iz posla kako bi se posvetila svom zdravlju.

Međutim, nakon izbijanja novih sukoba između Izraela i Hamasa, još se češće može čuti pitanje gde je ona nestala, s obzirom na njeno palestinsko poreklo i višegodišnje učešće u pokretu Slobodna Palestina.

Manekenka, inače ćerka palestinskog bogataša Mohameda Hadida i holandske manekenke Jolande Hadid, ranije je posećivala proteste podrške domovini njenih predaka i često otvoreno, rizikujući svoju karijeru, govorila o teškoj svakodnevici Palestinaca. Nakon dugog ćutanja i pretnji smrću koje je dobila njena porodica nakon oglašavanja njene starije sestre Điđi Hadid, Bela je odlučila da se obrati javnosti otvorenim pismom koje prenosimo u celosti.

– Oprostite mi na tišini.

Tek treba da pronađem savršene reči za ove duboko zamršene i užasne protekle dve nedelje, sedmice koje su vratile pažnju sveta na situaciju koja decenijama oduzima nevine živote i pogađa porodice. Imam mnogo toga da kažem, ali danas ću biti kratka.

Svakodnevno mi se stižu stotine pretnji smrću, moj broj telefona je procureo, a moja porodica se osećala kao da je u opasnosti. Ali ne mogu više da ćutim. Strah nije opcija. Narod i deca Palestine, posebno u Gazi, ne mogu sebi priuštiti naše ćutanje. Mi nismo hrabri kao oni.

Moje srce krvari od bola od traume koju vidim kako se odvija, kao i od generacijske traume moje palestinske krvi. Gledajući posledice vazdušnih napada u Gazi, tugujem sa svim majkama koje su izgubile decu i decom koja plaču sama, svim izgubljenim očevima, braćom, sestrama, stričevima, tetkama, prijateljima koji više nikada neće hodati ovom zemljom. Žalim sa izraelskim porodicama koje su se nosile s bolom i posledicama 7. oktobra. Bez obzira na istoriju zemlje, osuđujem terorističke napade na bilo koje civile, bilo gde. Povređivanje žena i dece i teror ne čine i ne bi trebalo da učine ništa dobro za pokret Slobodna Palestina. Duboko u srcu verujem da nijedno dete, nijedan čovek, nigde, ne smeju biti oduzeti porodici ni privremeno ni na neodređeno vreme. To važi i za Izraelce i za Palestince.

Važno je razumeti teškoće onoga što znači biti Palestinac, u svetu koji nas vidi samo kao teroriste koji se opiru miru. To je štetno je, sramno je i kategorički neistinito. Moj otac je rođen u Nazaretu u godini Nakbe (raseljenja 750.000 Palestinaca 1948). Devet dana nakon što se rodio, on je, u naručju svoje majke, zajedno sa svojom porodicom prognan iz svoje domovine Palestine, čime su postali izbeglice, daleko od mesta koje su nekada nazivali domom. Mom deki i baki nikad nije dozvoljeno da se vrate.

Moja porodica je bila svedok 75 godina nasilja nad palestinskim narodom – pre svega, brutalnih invazija naseljenika koje su dovele do uništenja čitavih zajednica, hladnokrvnih ubistava i prisilnog iseljavanja porodica iz njihovih domova. Praksa naseljavanja na palestinskoj zemlji traje do danas. Bol od toga je nezamisliv.

Moramo svi zajedno da stanemo u odbranu čovečnosti i saosećanja – i da zahtevamo da naši lideri učine isto. Sve religije su mirne, vlade su korumpirane, a njihovo preplitanje najveći je greh. Mi smo jedno, i Bog nas je stvorio sve jednake. Sva krvoprolića, suze i tela treba oplakivati sa istim poštovanjem.

U Gazi je hitna humanitarna kriza na koju se mora obratiti pažnja. Porodicama je potreban pristup vodi i hrani. Bolnicama je potrebno gorivo za napajanje generatora, zbrinjavanje ranjenika i održavanje ljudi u životu.

Ratovi imaju zakone i oni se moraju poštovati, bez obzira na sve.

Moramo da nastavimo sa pritiskom na naše lidere, gde god da se nalazimo, da ne zaboravimo hitne potrebe naroda Gaze i da obezbedimo da nedužni palestinski civili ne budu zaboravljene žrtve ovog rata.

Stojim uz čovečanstvo, znajući da mir i bezbednost pripadaju svima nama.

Bonus video:

(Espreso/Glossy)