ESPRESO ANALIZA: Strah, nesigurnost, izgubljeno samopouzdanje... Kako je prvi favorit ispao sa SP u četvrtfinalu!

Srbija je eliminisana sa Mundobasket u Kini, već u četvrtfinalu.

Celo leto je vladala euforija zbog srpskih košarkaša i očekivanja na Svetskom prvenstvu, ali je na kraju doživljen krah u okršaju protiv Argentine.

"Gaučosi" su održali, pa možemo reći, i čas iz košarke, bez obzira na to što ih je fenomenalno služio šut za tri poena, jer jednostavno su nadigrali naše momke u većini segmenata igre, ali što je i najvažnije na terenu su pokazivali veću želju, koncentraciju i borbenost.

Ipak, nama ostaje da vidimo šta se to dogodilo sa selekcijom koja je pred početak šampionata bila proglašena, ne samo od strane navijača, već i od brojnih svetskih stručnjaka, čak i od same FIBA kao prvi favorit za zlatnu medalju?!

Selekcija koja je pripreme završila bez poraza, a u prva četiri meča na prvenstvu protivnike pobeđivala prosečnom razlikom od 40 poena, u poslednja dva susreta je bila potpuno nadigrana i doživela zaslužene poraze.

Očigledno je da nas onaj šamar od Španije nije opametio, već je više ulio dozu nesigurnosti u naše igrače ili makar većinu njih.

Samo trojica igrača su bili spremni da preuzmu odgovornost ili da makar pokušaju nešto, iako nekima od njih i nije baš išlo, dok drugi kao da su se plašili lopte.

Bogdan Bogdanović, naš najbolji igrač na celom turniru, i danas je to bio, makar poenterski, uprkos tome što su ga sjajno čuvali Argentinci, takoreći mu nisu davali da diše i konstantno mu bili "u faci".

Međutim, možda jeste poenterski i po kvalitetu lider reprezentacije, on nije lider u punom smislu kao što je to recimo Miloš Teodosić, koji će uzeti na tajmautu i "sasuti saigračima sve u lice", podviknuti, i tako ih pokrenuti.

Znali su dobro "gaučosi" od koga preti najveća opasnost, pa su fantastično udvajali i Bogdanovića i Nikolu Jokića, a prosto je na momente delovalo neverovatno kako su skupljali odbranu kada je lopta išla na našeg centra, čime ne samo da su onemogućili njegove poene, već i one asistencije ka drugim igračima.

Centar Denvera se držao koliko je mogao u prvom poluvremenu, ali nije tako mogao da igra do kraja utakmice. Non-stop su bile ruke argentinskih igrača oko njega, trpeo je i udarce, neke su sudije propustile da sviraju.

Usled svega toga se i u njega malo uvukla nesigurnost, pogotovo smo to videli u par navrata kada je ostajao sam na liniji za tri poena i nije imao hrabrosti odmah da šutne, već je pravio obavezno ili fintu ili prosleđivao loptu dalje.

Ako se jedna stvar ne može uzeti za zlo Nemanji Bjelici, koji nam jeste bio potreban u ovom meču, onda je to preuzimanje odgovornosti. Nije se libio "Profesor" da šutne kada drugi nisu smeli, da uzme loptu i pokuša prodorom, ali jednostavno nije ovo bio njegov šampionat.

Njego šut iz daleka je potpuno zakazao u poslednja dva meča, a u prodorima je češće išao preko dvojice protivnika i često bio zaustavljen, ali jednostavno, u nekima od tih situacija je bio primoran da uradi tako nešto, jer nije bilo podrške ostalih saigrača.

Ipak, šut iz igre 5/17 jednostavno je previše loš za igrača koji bi trebalo da je lider u većini segmenata ovog tima.

Dobro se zna da mnogo toga u igri jednog tima polazi od organizacije igre, od plejmejkera, i izuzetno je važno da je taj plejmejker siguran u sebe, kao što je siguran u svoje saigrače, a to Stefan Jović nije bio u poslednja dva meča na prvenstvu.

Neki promašaji protiv Španije i greške koje je pravio prouzrokovali su to da protiv Argentine igra sa mnogo manje samopouzdanja. Videlo se da je u nekim situacijama prepuštao čak i Bogdanoviću i Guduriću da prenose loptu, pa i da vrše organizaciju napada.

Delovalo je posmatrajući sa strane da jednostavno nije bio spreman da preuzme odgovornost, u pojedinim trenucima kao da je gledao samo da se što pre oslobodi lopte i prosledi je do Bogdanovića ili Jokića, a na otvorene šuteve koji su mu se ukazivali je reagovao prosleđivanjem lopte do nekog drugog igrača.

Vasiliju Miciću je teško bilo šta prigovoriti, s obzirom na ono što je doživeo. Mladi košarkaš je izgubio majku samo dan pre utakmice i ipak je odlučio da ostane uz ekipu i igra na ovom meču.

Veliku žrtvu je ovog leta podneo zbog reprezentacije i to zauvek mora da se pamti. Trudio se da doprinese, da bude fokusiran, ali jednostavno neke stvari su mnogo jače i teže od svega.

Vladimir Lučić, uz Bogdanovića i Jokića, možda i jedini igrač sa prelaznom ocenom u našem timu, baš kao i protiv Španije. Borbeni krilni košarkaš ginuo je na terenu, pokazivao je možda i najveću želju od svih naših košarkaša, leteo je po terenu, bio agresivan u odbrani, i borio se kao lav u napadu.

Njegovi neki skokovi u napadu su nas i držali u igri u pojedinim trenucima, ali premalo je jedan takav igrač za ovako raspoloženu selekciju Argentine.

Marko Simonović, koji je trebalo da bude izmena Lučiću i da unese tu energiju sa klupe, to nije uradio. Njegova igra u odbrani nije se primetila, lako su mu bežali argentinski bekovi i krila, a napravio je i neke nepotrebne faulove prilikom defanzivnog skoka.

Nije to bio onaj igrač sa nekih prethodnih takmičenja koji je znao da "uhapsi" najbolje protivničke pojedince.

Naši centri su, pa čak i računajući Jokića, posebna priča. Uostalom, lepo reče Milan Gurović posle utakmice da bi trebalo da ih bude sramota kako ih je Skola u svojoj 40. godini podučavao košarci i ono što je interesantnije bio borbeniji i jači od njih u duelima.

Raduljica je počeo meč i uopšte se nije snašao, ulazio je potom Boban Marjanović koji tek nije imao nikakav doprinos. Nije uspevao da se izbori za poziciju, lopta mu je ispadala iz ruku, u skoku je uvek kasnio i na sve to su se nadovezali faulovi u napadu, pa nije bilo ni svrhe da ga selektor koristi dalje u meču.

Milutinov je dobio priliku u drugom poluvremenu, ali ni on nije imao adekvatan odgovor na igru Skole, Brusina i ostalih.

Govorili smo o Guduriću kao igraču koji nam je potreban u četvrtfinalu da se probudi, da su nam neophodni njegovi poeni i njegov šut za tri, ali se i on utopio među ostale igrače.

Jeste nam jedna njegova trojka donela prednost od dva poena u jednom trenutku, ali to je bilo sve što smo videli od njega u ovom susretu.

Tako da na kraju se završilo kako se završilo. Sada predstoji borba za peto mesto koje može da nam donese plasman na Olimpijske igre.

Igračima se ne može zameriti sigurno na trudu, jer uostalom celo leto su trenirali i spremali se za ovo prvenstvo, tako da to dovoljno govori o njihovoj želji.

I ne zaboravimo najvažnije - Srbija bolje od njih nema!

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)