sećanja
ŠTA JE TO PORTORIKO? Neka smešna zemlja ili lik iz španske serije? Ne znam, ali me je naučio da vozim bajs!
Portoriku hvala i za koš koji sam okačio sutradan na ormar u sobi i igrao se Lukovskog i Šćepanovića do besvesti...
Novobeogradski blokovi, jul 1998. godine...
Vrućinčina, upekao beton, sve se topi, a u toku Svetsko prvenstvo u košarci.
Ja klinac od 6 godina i tamo neki sport sa loptom i obručima se prvi put gledamo oči u oči.
Samo mesec dana ranije sam se upoznao sa fudbalskim Mundijalom u Francuskoj, zapamtio zalizanog Mijatovića, onog Komljenovića, smorio se na prečku protiv Holanđana, verovatno zato što su i svi oko mene, pa kao 'ajde i ja, i mogu slobodno da kažem da sam se tada navukao na fudbal, da me pitaš što, pojma nemam.
Iako mi basket nikad nije ni bio toliko zanimljiv kao fudbal, ta Atina i ta košarka je meni urezala sećanje koje ću, verujem, nositi do kraja života.
Plavi dresovi, Jugoslavija, dva ćelava igrača na terenu, nema 'leba da znam ko je ko, mesto netipično za gledanje utakmica - krov zgrade u kojoj živim. Mali televizor, mali ja, ćebe na beton i udri...
Utakmica protiv Portorika, a meni smešno. Ne utakmica, nego to Portoriko. Šta je bre, to Portoriko? Zvuči kao neki lik iz španske serije koje su u to vreme bile aktuelne.
Oduvek sam imao afinitete da ne gotivim one glavne junake i najbolje igrače, pa sam već posle tog meča zapamtio Lukovskog, Berića i Šćepanovića. Dan kasnije sam i naučio koji ko broj nosi i evo dan danas mogu u pola noći da ustanem i nabrojim bez problema celu reprezentaciju te '98 od broja 4 do 15.
Osim same utakmice, pažnju mi je privukla i reklama za neko energetsko piće koja se na svakoj pauzi vrtela iznova i iznova. Kao i svaki klinac hteo sam baš to da pijem, ali ako imate jedva 6 godina to i nije tako pametno...
Taj Portoriko je zaslužan za to što sam baš za vreme te meni prilično dosadne utakmice naučio da vozim bicikl na dva točka i to na pomenutom krovu zgrade. Bez pomoćnih točkića, da naglasim.
Portoriku hvala i za koš koji sam okačio sutradan na ormar u sobi i igrao se Lukovskog i Šćepanovića do besvesti.
Portoriku hvala na tome što me je samo ime ove egzotične države zainteresovalo za sport sa dva ćelava igrača u plavim "Delta sport" dresovima.
Zato, Portoriko, druže moj, moram da ti kažem da ću da te pamtim do kraja života, iako nisi lik iz španske serije.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
