ESPRESO ANALIZA: Surovi Bogdan, Raduljica ključni igrač, Bjelica profesorski, nervozni Jokić i izgubljeni Gudurić!

Srpski košarkaši su dominantno prošli kroz prvu fazu šampionata u Kini i sa prve pozicije prelaze u narednu rundu, gde ih očekuju dueli protiv Španije i Portorika.

U poslednjem meču grupe savladana je ubedljivo Italija 92:77, čime smo preneli važne bodove u novoformiranu grupu u kojoj ćemo se boriti za plasman u četvrtfinale.

Iako trijumf nad Italijanima jeste bio ubedljiv do njega nije bilo lako doći, pa smo videli i neke probleme u igri naše reprezentacije, a takođe i neki igrači su podbacili, dok opet postoje oni koji su izbriljirali.

Prvi od njih je svakako Bogdan Bogdanović koji igra na visokom nivou od prve utakmice, u vrhunskoj je šuterskoj formi, možda i najboljoj kada je reč o igrama u dresu reprezentacije.

Tome idu u prilog i 6 pogođenih trojki iz 8 pokušaja, preuzimanje odgovornosti i organizacijske uloge od plejmejkera, malo je bio nervozan sa linije slobodnih bacanja, ali i to je vrlo brzo prevazišao.

Reč je vrlo jednostavna, potreban nam je Bogdanović na ovom nivou i u nastavku turnira. I nikako da ne izostavimo njegovu sjajnu igru u odbrani, čemu svedoče i 5 ukradenih lopti.

Uz njega je ključnu ulogu u trijumfu odigrao kapiten Miroslav Raduljica, koji je tokom priprema bio jedan od onih igrača koje je javnost otpisivala, međutim, ako je neko mislio da nema mesta u ovom timu i da ga je Saša Đorđević stavio u ekipu samo zbog povreda Teodosića i Milosavljevića, sada mu je "dobri bradonja" pokazao zašto je tu.

Ušao je na teren u trećoj četvrtini kada su nam Italijani prišli na dva poena, stabilizovao je defanzivni skok i građenje koša, što nam je do tog momenta bio veliki problem u u utakmici, ali pre svega ponudio nam je novu opciju u napadu, jer je svojim znanjem, ali i iskustvom lako iznuđivao faulove Italijana, a sa linije slobodnih bacanja je bio skoro nepogrešiv.

Svih 12 poena je postigao baš sa penala i doneo nam novo rezultatsko odlepljenje u tom kako se ispostavilo ključnom periodu u trećoj i početkom poslednje četvrtine.

Poenterski, ali i značajno za ekipu je odigrao Stefan Jović, posebno u prvom poluvremenu kada se nije libio da preuzme odgovornost i uzme neke šuteve, iako je poznato da je više fokusiran na organizaciju napada i deljenje asistencija.

Ipak, sada je osetio ruku, pogodio tri trojke, uhvatio i šest lopti, te je pokazao i selektoru i nama da imamo i još jednu opciju u napadu, ako to slučajno bude bilo potrebno.

Nemanja Bjelica nije košgeterski bio raspoložen, gađao je trojke, ali one nisu htele u koš. No, ipak kada je trebalo da se prelomi meč, tada je pogodio.

Ali odradio je veliki posao bez obzira na to. Uostalom podelio je čak 9 asistencija i imao 7 skokova, a od svih naših igrača imao je najbolji doprinos igri nacionalnog tima, odnosno "+-" indeks - 28.

Kada je reč o Nikoli Jokiću, deluje kao da se tražio na ovom meču, na momente je samo pokazivao svoju prepoznatljivu igru i bio je dosta nervozan, što je bilo itekako vidljivo.

Bunio se na dosuđene faulove u napadu, a u završnici je ispolji nervozu i koškanjem sa Heketom, što dovoljno govori da je i previše bio pod tenzijom iz nepoznatih razloga.

Ipak, nisu izostale njegove asistencije koje samo on može da izmisli ili poeni pod košem, ali utisak je ne da može daleko bolje, nego sigurno više nego duplo bolje. Ostao je nedorečen.

Vladimir Lučić je na ovom meču radio za tim i koncentrisao se na primarni zadatak, a to je da pokuša da zaustavi ponajbolje italijanske strelce. S Galinarijem to nije bilo lako, ali jednostavno Italijan nije džabe jedan od najboljih Evropljana u NBA i ne može se baš u svemu zaustaviti. Sa Datomeom je to išlo daleko bolje, jer je igrač Fenerbahče bio potpuno izbačen iz napadačkog ritma.

Vasilije Micić je više plejmejker u reprezentaciji, a manje košgeter i ono što je najbitnije, igrač koji podiže nivo agresivnosti u odbrani. Tako je bilo i danas. Bez neke želje za ličnim isticanjem, pre svega sa koncentracijom da se odigra za ekipu i za saigrača, ali i kada je potrebno da se ide do kraja, nije se libio da to uradi.

Boban Marjanović i Nikola Milutinov su jedni od onih koji su pomalo podbacili u ovom meču, pre svega defanzivno, jer su dozvoljavali olako rivalima da i pored njih dvojice gorostasa stižu do ofanzivnog skoka, u pojedinim navratima i nekoliko puta zaredom, što i jeste jedan od razloga zašto su nam Italijani tako dugo disali za vratom.

Sporo su se kretali i loše se koordinisali pri skoku u odbrani, pa je to i razlog zašto je selektor rešio da uvede na teren Raduljicu, što se ispostavilo kao ključni potez.

Nedostajala nam je na ovom meču agresivnost Marka Simonovića i njegov doprinost kada ulazi sa klupe, to je izostalo posebno u prvom poluvremenu.

Nije uspeo u osnovnom zadatku u prvom poluvremenu, da uhapsi Belinelija, ali je svakako bio bolji od svog imenjaka Gudurića, koji se definitivno i dalje traži i na ovom prvenstvu i u timu.

I na prethodnim utakmicama je novi igrač Memfisa imao problema sa šutem, koji ga ne služi uopšte, što uzrokuje i probleme sa samopouzdanjem pa mu se tako desi i da promaši otvorene šutere, ili šuteve iz ofanzivnog skoka.

Da je totalno van ritma i koncentracije smo mogli da vidimo i kada je u svega nekoliko minuta treće četvrtine dva puta uspeo da ispusti loptu, iako je prethodno sjajno istrčao kontru, što je i bio razlog nezadovoljstva selektora koji mu je jasno stavio do znanja da nije zadovoljan.

Ne da mora bolje, nego znamo da može bolje, a to poljuljano samopouzdanje moraće da vrati, jer njegov šut levom rukom iz driblinga je sigurno jedna od stvari koja će našoj selekciji biti potrebna.

Stefan Birčević je igrao samo na početku i brzo je bio zamenjen, tako da nije uspeo da ostavi neki utisak, osim da je imao problema da zaustavi Galinarija.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)