ESPRESO SPECIJAL
OD SALETOVE PACKE DO KAPITENA SRBIJE: Miroslav Raduljica - buntovnik koji čeka zlato i putovanje na svom Harliju!
Kao što je već u najavi za ovaj Mundobasket za Espreso.co.rs rekao Vladimir Štimac, na njega bi svaki mladi centar mogao da se ugleda
6. avgust 2014. godine. Reprezentacija Srbije se spremala za Svetsko prvenstvo u Brazilu, i to ona reprezentacija koja od 2009. godine nije znala za medalju (srebro u Poljskoj pod Dušanom Ivkovićem).
Finale turnira u Trstu, na kom su se izabranici selektora Aleksandra Đorđevića susreli sa Italijom. Nisu Orlovi igrali onako kako je Sale Nacionale želeo od njih, a i sudije su poprilično odmagale katastrofalnim odlukama u korist domaćina.
To je dobrano iznerviralo tadašnjeg centra Milvoki Baksa Miroslava Raduljicu, koji je počeo da im žučno prigovara, zbog čega je zaradio tehničku grešku, ali i nešto, za njega u tom trenutku mnogo gore.
"Packu" selektora Đorđevića, kao i isterivanje sa terena, propraćeno psovkama koje možete da pročitate Saletu sa usana u priloženom video snimku.
No, kada su se strasti smirile Đorđević je prišao centru Milvoki Baksa i pružio ruku pomirenja uz još pokoji očinski savet.
Praktično od tog momenta, gorostas koji voli motore, elektronsku i rok muziku, ali i dobre knjige (istorijske i beletristiku), postao je jedan od oslonaca Orlova. Setimo se samo onog poteza baš te, 2014. godine u polufinalu sa Francuzima, kada im je preko glave, slučajno, dao koš posle koga nisu mogli da se oporave i suzbiju Srbiju da se nađe tamo gde pripada - u finalu sa Amerikancima.
Od tada, njegove igre za reprezentaciju bile su sve bolje i bolje, bio je jedan od retkih koji se bukvalno svaki put odazvao pozivu selektora, zbog čega je Vladimir Štimac pred ovo prvenstvo za Espreso.co.rs o njemu rekao:
- Radulja je jedan buntovnik pre svega. Izvanredan igrač. Od njega igrači poput Milutinova mogu da nauče dosta. On je stub reprezentacije već o-ho-ho, veoma je pouzdan - istakao je Štimac.
Dok je selektor bio Dušan Duda Ivković, on je prolazio gotovo cele pripreme sa reprezentacijom, ali nije uspevao da se nametne na spisak od 12 putnika.
Od Saletovog preuzimanja nacionalnog tima, svaki put je bio njegov važan član, pa tako i sada, kada je posle svih turbulencija (odstranjivanja sa Ivkovićevog spiska za Mundobasket 2010. poslednjeg dana, kao i problema sa povredama početkom ove decenije) postao kapiten nacionalnog tima.
Doduše, bilo je to zbog one stare srpske poslovice "dok jednom ne smrkne, drugom ne svane", pošto je kapiten Miloš Teodosić otpao zbog povrede, ali za tugovanje nije bilo mesta, već je aktuelni centar kineskog Džangsu Dragonsa koga u tom gradu zovu "Ladu", morao da preuzme ceo tim na svoja leđa i bude, pored selektora Đorđevića, glavni motivator.
Za sada mu to ide sasvim dobro, a videćemo šta će doneti njegove partije do kraja prvenstva.
Inače, moramo malo da se osvrnemo i na njegovu seniorsku karijeru. Započeo ju je u FMP-u, a potom je jednu sezonu proveo na pozajmici u čačanskom Borcu. U periodu od 2006. do 2010. godine igrao je u klubu iz Železnika gde su ga uočili skauti turskog Efesa.
Ipak, nakon samo nekoliko mečeva u novom dresu srpski reprezentativac je povredio stopalo, pa je posle oporavka nastavio da igra u berlinskoj Albi kao pozajmljeni igrač. Jednu sezonu je proveo na pozajmici u Partizanu, a jednu u ukrajinskom Azovmašu, da bi polovinom 2013. godine potpisao ugovor sa NBA klubom Milvoki Baksima. Iz SAD se u septembru 2014. godine preselio u Kinu, gde je nastupao na poziciji centra u klubu Šandong Lajons (Shandong Lions).
U januaru 2015. godine se nakratko ponovo vratio u NBA, ali je polovinom godine potpisao ugovor sa grčkim Panatinaikosom sa kojim je osvojio Kup Grčke. Usledila je sezona u Olimpiji iz Milana, sa kojom je osvojio Kup Italije. Od polovine 2017. godine Raduljica je centar kineskog klub Džangsu Dragons.
Po okončanju karijere, kaže da bi voleo da ode na jedno putovanje svojim "Harli-Dejvidson" motorom/čoperom.
U klupskoj karijeri osvojio je Prvenstvo Srbije i Kup Radivoja Koraća sa Partizanom 2012, Kup Grčke sa Panatinaikosom 2016, kao i Kup Italije sa Armanijem godinu dana kasnije.
Što se reprezentacije tiče, 2005, 2007. i 2008. osvajao je zlatna medalja na Evropskim prvenstvima sa mlađim kategorijama. 2009. okitio se zlatom sa Univerzijade u Beogradu, dok je iste te godine uzeo i srebro na već pominjanom Evropskom prvenstvu u Poljskoj. Opštepoznato je i to da je 2014. uzeo srebro na Mundobasketu, kao i 2016. isto to odličje na Olimpijskim igrama u Riju.
Dakle, ostaje mu još to zlato sa Orlovima u Kini kako bi zauvek upisao svoje ime među samom elitom srpske košarke.
Još kada bi to uradio kao kapiten...
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!