ODBROJAVANJE PRED MUNDOBASKET
PREDSTAVLJAMO GRUPU C: Neka nova Markova Španija, stara mina na koju smo uvek nagazili i 2 centra NBA kalibra!
Nastavljamo sa predstavljanjem reprezentacija koje učestvuju na Mundobasketu
Za ljubitelje košarke i navijače srpske košarkaške reprezentacije, uz grupu D u kojoj se nalaze Saletovi "Orlovi", svakako je najzanimljivija grupa C, sa kojom se ukrštamo u drugoj fazi Svetskog prvenstva u Kini.
Po dve reprezentacije iz te dve grupe (C i D) oformiće jednu grupu u drugoj fazi odakle će dve najbolje reprezentacije da se plasiraju u četvrtfinale.
U grupi C se nalaze reprezentacije Španije, Portorika, Irana i Tunisa koje će međusobne mečeve igrati u hali "Gvangžu" u istoimenom gradu, kapaciteta 10.000 mesta.
No da pređeno na ono glavno što nas zanima, a to su ekipe koje se nalaze u ovoj grupi.
ŠPANIJA Sastav: Hoakin Kolom (Valensija), Riki Rubio (Juta), Serhio Ljulj (Real Madrid), Huančo Ernangomez (Denver Nagets), Havijer Beiran (Gran Kanarija), Rudi Fernandez (Real Mardid), Ćavi Rabaseda (Gran Kanarija), Pau Ribas (Barselona), Viktor Klaver (Barselona), Vili Ernangomez (Šarlot), Pjer Oriola (Barselona) i Mark Gasol (Toronto Reptors). Reprezentacija koja je sredinom 2000-tih preuzela od Jugoslavije i potom Srbije i Crne Gore primat među evropskim selekcijama i gledajući i rezultate i igru, te tako postala najdominantnija evropska ekipa u 21. veku. Ipak, uprkos svim uspesima i igračima od kojih se mnogi već sada smatraju legendama svetske košarke i budućim članovima Kuće slavnih (braća Gasol, Navaro, Kalderon...) na Svetskim prvenstvima imaju samo jednu medalju, ali onu najsjajniju. Sigurno se mnogi od vas sećaju kako su se takoreći prošetali do zlata na prvenstvu planete u Japanu 2006. godine kada su sve protivnike dobijali u proseku maltene dvocifrenom razlikom, a u finalu održali lekciju iz odbrane ostavivši Grke na samo 47 poena.
Ali ni to što je maltene isti tim ostao na okupu skoro celu narednu deceniju na Svetskim prvenstvima više se nikad nisu popeli na postolje, dok su na Eurobasketima takoreći dominirali, a i 2 puta su igrali finala Olimpijskih igara i dobrano mučili Drim tim. Ono što je Španiju krasilo skoro dve decenije jeste vojnička odgovornost i shvatanje poziva u reprezentaciju kao mobilizaciju za rat pa se na prste jedne ruke može izbrojati koliko su takmičenja propuštale njihove najveće zvezde. Toga ove godine nema, jer godine su učinile svoje, pa se ovaj španski tim razlikuje dosta i u odnosu na onu ekipu koja je pre dve godine osvojila bronzu na Eurobasketu u Turskoj.
Nema sinonima za ovu ekipu, Pau Gasola, koji je imao želju da igra, ali ga je povreda sprečila u tome, penzionisali su se Kalderon i Navaro, Ćaćo Rodrigez je uzeo slobodno... Ali opet, okosnica ekipe je tu predvođena NBA šampionima Markom Gasolom, ponajboljim igračem ekipe, ali i dugogodišnjim selektorom Serđom Skariolom, koji je prethodne sezone bio asistent Niku Nursu u Torontu i osvojio šampionski prste. Tu su i ostali prekaljeni asovi Rubio, Rudi Ernandez, Serhio Ljulj, Viktor Klaver, Pau Ribas, braća Ernangomez uz novopriključene, ali iskusne evropske igrače koji su igrali i u kvalifikacijama poput Kina Koloma, Rabasede, Oriole... Zato i ulaze u krug od 5 reprezentacija koje konkurišu za prva tri mesta.
PORTORIKO Sastav: Emanuel Anduhar (Santeros de Agvada), Renaldo Balkman (Kapitanes de Aresibo), Kristofer Brejdi (bez kluba), Geri Braun (Ironi Nes Zion), Đian Klavel (Estudijantes), Ramon Klemente (Atletiko San Lorenco), Devon Kolije (Kapitanes de Aresibo), Horhe Brajan Dijaz (Piratas de Kebrediljas), Aleksander Frenklin (Piratas de Kebrediljas), Ivan Gandija (Univerztet Severna Florida), David Uertas (Fuerca Rehia), Havijer Mohika (Lenjadores), Ajzea Pinjeiro (Univerzitet San Dijego), Karlos Rivera (Fuerca Rehia), Anhel Rodrigez (Rio Grande Veli Vajpers). "Koska u grlu" naših reprezentacija gledajući kroz istoriju, jer su nam Portorikanci uzimali skalp čak i kada smo bili u najjačim sastavima (1990. kada je SFRJ došla sa po mnogima najjačim timom u istoriji evropske košarke i osvojila glatko zlatnu medalju ili 2002. kada smo opet osvojili zlato, ali pre toga izgubili od Portorikanaca).
Skinuli su čak skalp i "Drim timu" na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine što se i dalje smatra najvećom i najvažnijom pobedom u istoriji zemlje, gde se košarka smatra nacionalnim sportom.
I ove godine ćemo verovatno igrati protiv njih u drugoj fazi i bez obzira na to što sada u ekipi nemaju igrače poput Aroja, Baree, Rubena Daglasa, Danijela Santijaga, opet se mora obratiti posebna pažnja u duelu sa njima, jer teško da će Tunis i Iran uspeti da ih iznenade i spreče da prođu u drugu fazu zajedno sa Špancima i ukrštati s nama. Prva zvezda tima je David Uertas koji ima 32 godine, igra na poziciji beka i nastupa za ekipu Fuerca Rehia. Ali ako je nešto dobro, uvek kada smo igrali s Portorikom na kraju smo stizali i do najvećih uspeha.
TUNIS Sastav: Omar Abada (Etoal), Najzar Niua (Etoal), Majkl Rol (Armani Iksčejndž), Murad El Mabruk (bez kluba), Omar Mauli (Etoal), Mohamed Didan (Stad Nabulijen), Zijed Čenufi (Klub Afrikan), Makram Ben Romdan (Homenetmen), Raduan Slimane (Etoal), Mohamed Abasi (Etoal), Salah Mežri (Dalas), Mohtar Gajaza (Klub Afrikan). Selektor je Mario Palma. Država bez košarkaške tradicije tek je u poslednjih desetak godina uspela da se etablira na afričkom kontinentu kao značajnija sila, a učešće na Mundobasketu u Kini će im biti tek drugo u istoriji (igrali su u Turskoj 2010. i bili poslednji sa najgorom koš razlikom). Ipak, osvojili su prvenstvo Afrike 2017. (drugi put u istoriji) i ono što se zna jeste da se nimalo ne smeju potceniti.
U timu imaju naturalizovanog Amerikanca Majkla Rola koga pamtimo dok je igrao za Makabi, a od sledeće godine će biti saigrač Nedoviću u Armaniju i on će biti glavni organizator igre i "prva violina" ekipe Marija Palme. Tu je i iskusni NBA centar, Salah Mežri, najpoznatije košarkaško ime koje dolazi iz zemlje na severu Afrike, i koji već dugo godina igra u Dalasu, a on će biti glavna snaga u reketu. No bez obzira na to, a pogotovo na iskustvo selektora koji je svojevremeno od Angole napravio najjaču afričku silu, teško da će se domoći druge faze.
IRAN Sastav: Hamed Hoseinzadeh (Hemidor), Sajad Mašajeki (Petrohimi), Mohamad Džamšidi (bez kluba), Rasul Mozafari (Sanat Naft Abadan), Behnam Jahčali (Nanđing Manki Kings), Mohamad Hasanzadeh (Sanat Naft Abadan), Samad Nikah Bahrami (bez kluba), Arman Zangeneh (Hemidor), Eron Geramipor (bez kluba), Majk Rostampur (Sanat Naft Abadan), Hamed Hadadi (Čempvil), Meisam Mirzaei (Petrohimi). Selektor je Mehran Šahintab. Uspon iranske košarke počinje sa angažovanjem srpskih stručnjaka, ali i pojavom uz Jao Minga najdominantnijet azijskog centra Hameda Hadadija, koga je svojevremeno i Duško Vujošević želeo u Partizanu kao zamenu za Nikolu Pekovića.
Irancima će ovo biti treće učešće na Svetskim prvenstvima, ali su postali redovno. U Turskoj su ostvarili pobedu nad ovogodišnjim protivnikom iz grupe, Tunisom, a i pre pet godina u Španiji su savladali Egipat, te sada ne bi imali ništa protiv da konačno stignu i do dva trijumfa što bi im otvorilo vrata druge faze. Rajko Toroman i Veselin Matić, srpski stručnjaci, su ugradili sebe u najveće uspehe iranske košarke i stvorili od njih jednu od najjačih ekipa u Aziji koja je tri puta bila i šampion kontinenta predvođena pominjanim Hadadijem. Upravo će on i ove godine biti udarna igla ekipe, kao i Samad Nikah Bahrami sa kojim odlično sarađuje već godinama u nacionalnom timu.
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
