ČOVEK KOJI NE UME DA KAŽE NE: Ono što je Manu Čao za muziku, to je za košarku Luis Skola!

Košarkaška groznica polako ali sigurno počinje da trese zemaljsku kuglu. Svetsko prvenstvo, iliti Mundobasket samo što nije, a jedan učesnik ove smotre je već ušao u knjigu besmrtnih. Pogađajte ko je u pitanju? Luis Skola, kažete? Da, to je tačan odgovor. Ovaj Argentinac rođen pre 39 godina u Buenos Ajresu, učestvovaće od kraja avgusta do sredine septembra na svom petom planetarnom šampionatu i poslednjem, definitivno. Tim povodom, odlučili smo da vas malo bliže upoznamo sa ovom košarkaškom ikonom koja je oličenje pravog sportiste i patriote i čovekom koji nikad nije umeo da kaže - NE.

Luis Skola je košarku počeo da trenira sa svega šest godina, a već sa 15 je zaigrao u prvom timu ekipe Fero Karil Oeste i potpisao prvi profesionalni ugovor. I sam je priznao da je zbog oca zavoleo košarku... - Moj tata igrao je košarku poluprofesionalno. Kao detetu, bilo mi je neverovatno da radi u banci sedam-osam sati, dođe kući da nas vidi, a onda ode na trening u devet ili deset uveče. Putovao je po celoj zemlji i igrao turnire, igrao protiv malih timova i u zabačenim krajevima zemlje. Malo je zarađivao, ali nije zbog toga ni igrao. Sećam se da sam se pitao: “Zašto radi ovo?“, ali voleo je tu igru tako mnogo da je postajalo zarazno. Igrao je ono što je nazivao “pravom košarkom“, što je značilo da je igrao samo iz ljubavi. Pratio sam tatu kuda god bi on išao, tako da je bilo samo pitanje trenutka kada ću i ja zaigrati košarku. Konalno, napravili smo koš u garaži, počeli smo da šutiramo i da driblamo na trotoaru. To možda zvuči kao sasvim normalna stvar za većinu ljudi u SAD, ali u Argentini osamdesetih, ljudi su nas gledali kao da smo ludi. Fudbal je nacionalni sport u Argentini, ali košarka je bila veoma značajna da se moj tata i ja povežemo Postojao je jedan veliki problem, doduše – nije bilo kablovske televizije kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, nije bilo načina da se gledaju NBA utakmice. Zato smo postali kreativni. Pošto gledanje mečeca uživo nije bilo u opticaju, kupovali bismo stare kasete. Obično bi to bile kasete koje je neko kupio u SAD i prodavao u Argentini na ulici, ali onda je kablovska televizija došla u Argentinu i promenila našu zemlju zauvek. Po završetku sezone 1997/98 preselio se u Španiju, te potpisao ugovor sa klubom Tau Keramika. Prve dve sezone je proveo na „kaljenju“ u Hihonu, a po povratku u Tau Keramiku je usledio njegov košarkaški progres.

Nekoliko je puta biran za najkorisnijeg igrača domaćeg prvenstva, te bio redovan član najbolje petorke ACB lige. Godine 2005. je izabran u drugi najbolji tim Evrolige, a već 2006. i 2007. bio je član idealne petorke tog elitnog turnira. Odlične partije nisu promakle skautima NBA lige, pa je Skola već 2002. godine izabran kao 56. pika San Antonio Sparsa (San Antonio Spurs). Tada nije preselio u Ameriku, a polovinom 2005. godine Sparsi su započeli pregovore sa Baskonijom kako bi ga doveli u svoje redove. S obzirom da je imao ugovor, NBA tim je trebalo da plati tri miliona dolara kako bi dobili mladog centra.

Sa reprezentacijom Argentine Luis Skola je od 1995. do 2018. godine osvojio: sedam zlatnih, šest srebrnih i četiri bronzane medalje. Sve je počelo te 1995. godine kada je sa kadetima osvojio zlatnu medalju na Šampionatu Južne Amerike. Već naredne godine je bio član tima koji se okitio zlatnom medaljom na juniorskom Prvenstvu Južne Amerike. Usledilo je Svetsko prvenstvo za seniore 2002. godine, na kome je Argentina osvojila drugo mesto posle poraza od Jugoslavije, a potom se srebrom okitila na Američkom prvenstvu 2003. godine. Obradovali su naciju zlatnom medaljom sa Letnjih Olimpijskih igara koje su 2004. godine održane u Atini. Tri godine kasnije Skola je bio deo tima koji je osvojio srebro na Američkom šampionatu.

Osim toga, proglašen je i najkorisnijim igračem tog turnira. Na takmičenju FIBA Dajmond Bol (FIBA Diamond Ball) 2008. godine Argentinci su, predvođeni fantastičnim krilnim centrom ponovo u domovinu doneli zlato. Po drugi put u karijeri je učestvovao na Olimpijskim igrama, a te 2008. godine osvojili su srebrnu medalju. Skola je sjajne partije pokazao i na Američkom prvenstvu 2009. godine. Osim bronzane medalje, proglašen je najboljim strelcem i najefikasnijim igračem turnira.

Istina 2010. godine sa Mundobasketa nisu poneli medalju, Luis je uvršten u idealnu petorku takmičenja. Sledeće godine su se iskupili tako što su osvojili Američki šampionat na kome je pokazao odlične partije. Proglašen je najboljim strelcem i najefikasnijim igračem, te uvršten u idealnu petorku turnira. Kako je jednom prilikom ispričao američkim medijima navikavanje na Španiju sa svega 17 godina je bilo veoma teško. Priznao je da je mnogo patio za svojim gradom, roditeljima i prijateljima, te da je slobodno vreme povodio komunicirajući sa njima putem interneta.

Zbog toga nije stizao da upozna Hihon u kome je proveo par sezona. Kada se vratio u Baskoniju dobio je priliku da pokaže sve što ume. To je za posledicu imalo brojne klupske i pojedinačne trofeje. Odlazak u Ameriku je takođe bio veliki izazov, ali i ostvarenje sna za svakog profesionalnog košarkaša. Tokom prvih nekoliko sezona dobro se snašao u Hjustonu. Postizali su odlične rezultate, pa mu je teško palo kada je morao da napusti klub. U narednih nekoliko godina mnogo se selio sa jednog dela američkog kontinenta na drugi, zbog čega je najviše trpela porodica – supruga Pamela i sinovi Matijas, Lukas, Tijago i Tomas. Dođosmo do kraja, imali ste priliku da upoznate živu legendu argentinske košarke koja sa 39 godina i dalje ima želju kao prvog dana da igra za reprezentaciju. Kapa dole majstore - ono što je Mesi za fudbal, Manu Čao za muziku, to je Luis Skola za košarku.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)