DEJAN TODOROVIĆ OTKRIVA ZAŠTO NIJE DOŠAO U PARTIZAN: Partizanovac sam, pregovarali smo, ali...

Po prvi put je Dejan Todorović na pripremama reprezentacije za veliko takmičenje i nalazi se među 18 kandidata za tim na Svetskom prvenstvu u Kini. Novi košarkaš Andore igrao je za nacionalni tim na početku kvalifikacija kada je ostavio odličan utisak u mečevima protiv Austrije, Nemačke i Gruzije. Međutim, prošle godine ga je zadesila najteža sportska povreda, pokidao je prednje ukrštene ligamente zbog čega je propustio kompletnu prethodnu sezonu. Ipak, bez obzira na to, selektor Saša Đorđević ga je pozvao na pripreme i među kandidate za nacionalni tim, pre svega da bi njega kao i Mačvana vratio u takmičarski ritam, jer će im rad sa nacionalnim timom mnogo značiti. Prve pripreme sa nacionalnim timom za veliko takmičenje, iako si bio deo reprezentacije u kvalifikacijama. Kako si se ti privikao na ovaj rad sa Sašom Đorđevićem i ostalim igračima? - Dobro je, navikao sam se već. Tu sam da pomognem ekipi da se spremimo, da odemo na takmičenje spremni, da doguramo do cilja koji nam je u glavi, i nama, ali i naciji. Kako ti je legao sistem u ovih 14 dana? - Meni posebno mnogo znači, jer izlazim iz teške povrede. Bilo je teško, koristim maksimalno sve da se vratim u ritam. Potrebna mi je i kontakt igra, jer ima 9-10 meseci da nisam odradio ozbiljan košarkaški trening. Odgovara mi, kao što rekoh tu sam da se vratim iz povrede, ali i da pomognem ekipi.

Koliko ti znači što si se našao na užem spisku kandidata za reprezentaciju i dobio poziv za pripreme baš s obzirom na to da nisi igrao u prethodnom periodu? - Znači to mnogo. Mi smo košarkaša velesila i velika je čast da se igra u ovoj majici i da se predstavlja ovaj dres. Ja sam prezadovoljan što sam ovde sa ovakvim igračima. Mogu samo da budem zahvalan selektoru. Je l se sećaš kako si počinjao sa košarkom i maštao o tome da jednog dana budeš reprezentativac Srbije? - Uvek je postojao taj neki san da osvojim neku medalju sa reprezentacijom i mislim da sam na pravom putu. Ako Bog da zdravlja, to će se jednog dana i desiti. Spadaš u grupu mlađih igrača koji predstavljaju budućnost srpske košarke, od kojih se očekuje da budu nosioci reprezentacije od Eurobasketa 2021. godine. Kako gledaš na sve to? - Kad-tad mi mlađi ćemo morati da napravimo taj neki iskorak. To je neki proces koji sledi. Ipak su ovi igrači tu već dosta vremena, ne mogu igrati čitav život. Moraćemo mi kad tad da reagujemo i da preuzmemo odgovornost. Mislim da je najvažnije da budemo spremni kad taj trenutak dođe, da odigramo i odbranimo ove dresove na pravi mogući način.

Kako su vas mlađe igrače prihvatili ovi stariji koji su već dugo tu? Ima li malo onog klasičnog "maltretiranja" kao što je to i neki običaj? - Ma super. Iskren da budem nema toga. Jako su korektni i dosta se može naučiti od njih, što iz košarke, što van nje. Zadovoljan sam i zahvalan sam im svima. Ima li neko čije savete voliš da slušaš i upijaš? - Nema neko koga bih posebno izdvojio, pošto me svako na svoj način savetuje i kritikuje kada je to potrebno. Mi smo kao malo veća porodica i tako stvarno funkcionišemo. Kako provodite vreme kada niste u sali i na treninzima, pošto je ovo onaj deo priprema koji igrači baš i ne vole? - Trenutno radimo na fizičkoj spremi, pripreme za to su zahtevne i teško se podnose. Ali veći deo je prošao, još par dana nam je ostalo i počinju onda polako i utakmice. A slobodno vreme koristimo na različite načine. Ispijamo kafe, idemo do bazena, vozimo se žičarom. Nemamo mnogo stvari ovde na Kopaoniku koje bismo mogli da radimo, ali bitno da smo zajedno. Bitno da smo zdravi (ubacio se Stefan Jović). Družimo se kao da smo kod kuće.

Razmišljate li malo o tome što se u javnosti stvorila takva atmosfera da ne samo da smo favoriti za medalju, već i za zlato i da možemo da pobedimo Amerikance? - Ima tog nekog pritiska, ali mislim da imamo toliko iskusne i dobre igrače koji se ne opterećuju time. Ti otkazi u SAD, jeste da pratimo, ali ne obraćamo veliku pažnju na to. Evo prošlo je desetak dana, a ne znam da li smo mi to pomenuli dva puta. Jednostavno smo se fokusirali na nas, radimo najbolje što možemo jer je ovo najvažniji deo priprema koji će nam dobro doći. A što se tiče Amerikanaca, oni imaju 50 ekipa da igraju, kao da je bitno ko će da dođe njima, to su njihovi problemi. Najvažnije je da mi budemo spremni kada dođe taj trenutak da igramo s njima. Ovog leta si promenio klub, potpisao si za Andoru i sada možeš potpuno da se posvetiš reprezentaciji. Koliko ti je to donelo nekog mira i olakšava ti boravak u reprezentaciji, pogotovo što izlaziš iz te teške povrede? - Nisam očekivao da ću tako rano naći ekipu i završiti to oko nastavka karijere. Ali ispala je ta ponuda, gde se igraju dva takmičenja, tako da sam zadovoljan sa izborom nove sredine. Nadam se da u budućnosti neće biti tih neki težih povreda i da ostvarujem svoje zacrtane ciljeve.

Pre nego što su potpisao za Andoru, kroz medije se pisalo da je Partizan zainteresovan za tebe. Da li je bilo nekih kontakata? - Jeste, ove godine je bilo najozbiljnije interesovanje Partizana. Bili su dosta zainteresovani. Bili smo čak i u nekim pregovorima, ali ja sam iskreno uvek govorio da mi je prva opcija bila Španija i da ostanem tu. Nije bio trenutak i vreme za neki povratak u našu košarku. Ako Bog da, možda u nekoj budućnosti i zaigram za Partizan, što mi je, iskreno, i želja, jer navijam za Partizan.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)