RETKO KO ZNA KAKO JE NASTALA TRADICIJA DUVANJA SVEĆICA ZA ROĐENDAN: 1 NAROD je ZASLUŽAN ZA TO

Na jutro dečjeg rođendana, mališan bi dobio kolač s upaljenim svećicama čiji broj bi odgovarao broju njegovih godina. Ovu dodatnu svećicu nazivali su "svetlom života", koja je bila simbol nade za još jednu godinu života.

Rođendanske torte su danas obavezne na većini rođendanskih proslava, a duvanje svećica simpatičan običaj kojem se raduju slavljenici, naročito deca. Danas, postoji na hiljade vrsta rođendanskih torti, različitih ukusa i oblika.

Drevni Egipćani zaslužni su za tradiciju proslave rođendana.Egipćani koji su živeli pre 3 – 4 hiljade godina, njima se pripisuje “izum” proslave rođendana.

Oni su verovali da kada se faraon kruniše, postaje bog, te da su se tog dana "rodili kao Bogovi".

Ovaj običaj su potm pozajmili Stari Grci, verujući da će biti veličanstveniji ako se na kraju zaslade raskošnim desertom. Zato su pravili kolač koji je oblikom podsećao na mesec, a sve u čast Artemide, boginje meseca.

Te ukrašavali torte svećama, koje su oponašale svetlost Meseca. Od tada je tradicija paljenja i duvanja u sveće (svećice)

Dok današnji moderni rođendani vuku korene iz nemačkog običaja iz 18. veka tzv. "Kinderfeste" proslave.

Na jutro dečjeg rođendana, mališan bi dobio kolač s upaljenim svećicama čiji broj bi odgovarao broju njegovih godina. Ovu dodatnu svećicu nazivali su "svetlom života", koja je bila simbol nade za još jednu godinu života.

Ta slatka rođendaska torta bi se jela tek posle ručka Porodica bi sklonila sveće s torte koje bi gorele tokom celog dana, a u određenom trenutku dete bi u njih dunulo i poželelo želju.

Kao i danas, (rođendanska) želja nije smela naglas da se izgovori!

S obzirom na to da su sastojci za tortu bilo prilično skupi, običaj se nije proširio sve do vremena posle industrijske revolucije.

(Espreso / Srbija Danas)