DA LI ZNATE ŠTA JE ATELOFOBIJA? Dobro obratite pažnju!

Fobije i strahovi su sastavni deo našeg života, ali u trenutku kada počnu toliko da nas ometaju, da ne možemo normalno da funkcionišemo, treba da se uhvatimo u koštac sa problemom.

Svi smo se susreli sa neuspesima, osećajem da nam ništa ne ide od ruke, da ni u čemu nismo dovoljno dobri. Takav osećaj je uglavnom kratkotrajan i zavisi od situacije u kojoj smo se našli, ali se veoma brzo prevazilazi i brzo ga zaboravljamo.

Međutim, kod određenog broja ljudi strah od nesavršenstva je konstantan i zalazi u različite sfere našeg života, a on ima i svoj naziv – atelofobija.

Ova fobija predstavlja oblik iracionalnog, intenzivnog i upornog straha, a pripada grupi anksioznih poremećaja. U uskoj je vezi sa perfekcionizmom – osobe kod kojih je prisutna crta perfekcionizma u većem su riziku da pređu granicu zdravog, produktivog, motivišućeg perfekcionizma i odu u drugu krajnost.

Atelofobija nastaje kada perfekcionisam postane ometajući za osobu, kada ona sebi postavlja nerealne ciljeve i zahteve, suviše je samokritična pa ne oprašta sopstvene greške i neuspehe i poistovećuje svoju vrednost sa njima.

Kod atelofobije, osoba se plaši da ne napravi bilo kakvu grešku. Ukoliko bi osoba nastavila da razmišlja o budućim događajima i da se plaši budućnosti, sasvim je verovatno da će to preći u preplavljujući anksioznost i panične napade. To dalje vodi ka tome da ona počinje da izbegava svaku situaciju za koju procenjuje da može biti potencijalni izvor neuspeha.

Kod osoba sa atelofobijom prisutna su uverenja poput: “Bolje da i ne pokušam nego da pogrešim” ili još ekstremnije: “Bolje i da ne pokušam nego da budem prosečan”.

One neuspeh, dakle, posmatraju kao nešto užasno, nepodnošljivo i neoprostivo, kao nešto što će prouzrokovati toliko jake neprijatne emocije, sa kojima neće moći da izađu na kraj. Jasno je koliko ova uverenja mogu ograničavati osobu i uticati na kvalitet života, s obzirom na to da osoba konstantno, u startu, samu sebe eliminiše.

Ponašanja koja proizilaze iz ovih uverenja najčešće su prokrastinacija, izbegavanje, veoma izražena neodlučnost. Upečatljivo je, recimo, da osobe sa atelofobijom preterano proveravaju svoje radove, izveštaje, mail-ove, SMS-ove pre nego što ih pošalju nekome.

U vezi sa tim često bude traženje razuveravanja. Stalno od bliskih osoba iz okruženja očekuju i zahtevaju da one procene da li je nešto dovoljno dobro urađeno, da one provere da li im je negde promakla neka greška, da one donesu neku odluku.

S obzirom na to da se atelofobija odnosi na različite aspekte života, nije retkost da bude izražena i kada su u pitanju partnerski odnosi, pa da osoba od okruženja traži potvrdu da li je napravila dobar izbor partnera, da li okruženje smatra da je veza sa tom osobom dobra, i slično.

Koren atelofobije i samog nezdravog perfekcionizma može imati biološku osnovu u visokoj senzitivnosti. Osobe koje su visoko senzitivne generalno se teže nose sa nauspesima i pritiscima, a kritike od strane značajnih osoba mogu doživeti i kao traumu.

Rigidno i prezahtevno vaspitanje, sa mnogobrojnim pravilima, očekivanjima, kritikama, poređenjem sa drugima te grdnjom kada se napravi greška i stavom da su greške nedopustive može značajno uticati na to da se kod osetljivih osoba kroz odrastanje razvije atelofobija.

Pokretač ovog mehanizma mogu, međutim, biti i:

1. Vršnjačka grupa u kojoj se osoba oseća kao da nije dovoljno dobra da bi bila prihvaćena

2. Strogi i odbacujući učitelji/nastavnici ili treneri

3. Preterano kritički nastrojen partner

Tako se, zapravo, kod osoba koje su po svojoj strukturi visoko osetljive, usled poruka koje se dobijaju od njima značajnih osoba, formira uverenje da je samo savršeno prihvatljivo, a, s druge strane, tu je i veoma glasan unutrašnji kritičar koji ih stalno na to opominje.

Svi mi volimo da budemo uspešni i što bliži savršenstvu, ali prihvatamo i činjenicu da su greške, neuspesi, nesavršenstvo i prosečnost sastavni deo života. Za osobe sa atelofobijom nepodnošljiva je i sama pomisao da dopuste sebi da naprave grešku, dožive neuspeh, budu nesavršene ili prosečne.

(Espreso / Vaspsiholog.com)