važno
STRUČNJACI POCRTALI: OVO RADITE ZA DOBRO ZDRAVLJE I DUGOVEČNOST
Moderni saveti o zdravlju, na sreću, brzo padaju u zaborav, i uprkos obećanjima da će određena supernamirnica vaš čitav život dovesti u red, istina je da se ne morate previše opterećavati ako želite biti zdravi
Sve se svodi na četiri stuba zdravlja, navode stručnjaci iz magazina Health te objašnjavaju o čemu se radi. Pravilna prehrana, fizička aktivnost, kontrola stresa i kvalitetan san dobri su saradnici zdravlja i dugog života. Umesto lečenja bolesti, pravilno bi bilo razmišljanje da je zdravlje puno više od uzimanja lekova – stvar je u donošenju ispravnih odluka koje će vam pomoći.
JEDITE RAZNOVRSNO
Recept za pravilnu prehranu? Raznovrsnost. Odaberite različite vrste voća, povrća i ostalih biljnih proizvoda jer svi sadrže fitonutrijente koji doprinose dobrom zdravlju na poseban način.
"Isto se odnosi na namirnice koje sadrže proteine pa uvek odaberite piletinu i ćuretinu, mahunarke. Ne zaboravite na semenke i orašaste plodove. Čak i ako izbegavate mesne prerađevine, ako jedete stalno istu hranu, ona će vam ponuditi samo određene nutrijente, a ne sve što je organizmu potrebno, što je zapravo ono što trebate ", objasnio je Robin Foroutan, registrovani dijetetičar i glasnogovornik Akademije Nutrition and Dietetics, koji kaže da često neke namirnice karakterišemo kao „loše“ dok se zapravo može raditi o lošim prehrambenim navikama.
Ako od povrća jedete samo krompir i kukuruz, to se ne smatra zdravom prehranom, ali ne zato što nije reč o nezdravim namirnicama, nego zato što vaša prehrana nije raznovrsna. Potražite pomoć u bojama: jedete li sve „kategorije“ poput plavog, ljubičastog, smeđeg, narančastog, zelenog i crvenog? Svaka od tih namirnica ponudiće nešto novo, a uz to će svaki obrok biti zabavniji.
FIZIČKA AKTIVNOST
Čak i ako imate savršenu liniju, važno je ne zanemariti fizičku aktivnost. Istraživanja su čak potvrdila da osobe koje imaju kardiovaskularne probleme, ali su fit, imaju puno veće šanse da će biti zdravije od osoba koje su mršave, ali potpuno neaktivne.
"Cilj je da budete aktivni 150 minuta u nedelji", naglašava Nicole R. Keith, predsednica američkog univerziteta za sportsku medicinu i profesorica kineziologije. Vaše će telo profitirati ako svakoga dana odradite kardiovežbe i tako poboljšate protok kisika u krvi, baš kao što će više koristi doneti pravilno raspoređeni obroci.
Dva se dana u nedelji posvetite treningu snage i fleksibilnosti kako biste zaštitili zdravlje kostiju, ojačali mišiće i sprečili povrede. Ostale dane u nedelji odaberite kardiovaskularne aktivnosti kako biste ojačali srce. Ako niste ljubitelj vežbanja, fokusirajte se na sve dobre razloge i ipak vežbajte. Tako ćete se lakše boriti protiv stresa i anksioznosti, a možete se radovati i dugovečnosti.
KONTROLA STRESA
Jasno nam je da je danas stres neizbežan, ali ako se negativne emocije nakupljaju duže vreme, mogu ozbiljno naštetiti zdravlju. Hronični stres povezan je s velikim brojem bolesti, uključujući anksioznost i depresiju, pretilost, upalne procese, probleme s probavom i plodnošću pa čak i s memorijom.
"Kako biste izbegli sve ove negativne posledice, suočavanje sa stresom u trenutku kada on nastupi najbolji je način borbe protiv stresa", savetuje Lara E. Fielding, profesorka psihologije na univerzitetu Pepperdine. Ideja je da postanete fleksibilni – drugim rečima, važno je naučiti kako balansirati izloženost stresnim situacijama i kako se u tim trenucima umiriti.
"Ja često to vidim kao situaciju kada stojite da dasci za surfanje koja se nalazi na vrhu kugle. Možete se suočiti s mučnim emocijama te se naučiti kako se od njih brzo oporaviti", dodaje Fielding.
Upravo to balansiranje između dobrih i loših događanja učiniće vas otpornijima na stres. Istraživanja čak upućuju na to da nije sam stres ono što nam čini loše, već su naše reakcije na njega ono što može stvoriti poteškoće. Kada se osećate bespomoćno, to je trenutak kada stres postaje štetan. Dakle, nije do količine stresa koji u danu doživite, nego u vašoj reakciji na njega.
SAN
Sasvim je jednostavno – vaš mozak treba pauzu, a spavanjem upravo to dobija. Spavanjem ćete uticati na pravilnu cirkulaciju, rad srca i pravilnu probavu. Još nije jasno zašto moramo biti „nesvesni“ kada se to događa, ali jednostavno je tako. U proseku ljudi trebaju 7 do 8 sati sna svake noći pa, iako mnogi govore da se osećaju dobro i nakon 5 sati sna, to nikako ne može biti dobro za zdravlje. Voditi brigu dugoročno o zdravlju je prioritet, a manjak sna povezan je s razvojem brojnih bolesti. Ako ste proveli besanu noć, sve će biti u redu dokle god te propuštene sate nadoknadite snom.
(Espreso/ Ordinacija)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!