SEKAO ME JE STAKLOM I POLIVAO VRELOM VODOM, ČEKALA SAM DA ME UBIJE: Naježićete se kada čujete ovu ispovest

Britanka iz Birmingema čiji su identitet mediji zaštitili, tri godine trpela je veliko psiho-fizičko maltretiranje partnera Arona Šeparda koji je sredinom ove godine konačno uhapšen.

Ko zna šta bi bilo da dvadesetpetogodišnja majka troje dece nije poslušala savet koleginice, ali i jedne prijateljice da mora da prijavi Arona inače će je jednom on možda i ubiti.

Ova hrabra žena priznala je u policiji da je imala samo jedno opravdanje zašto Arona pre nije prijavila za teror koji je doživljavala od njega, prenosi Birmingham Live.

– Plašila sam se da će ubiti moju decu. Od svog života sam se maltene bila oprostila, ali za decu nisam znala šta da radim. Kako da ih zaštitim, kako da pobegnemo od njega – kaže ona.

Imala je samo 18 godina kada je prvi put zatrudnela. Bila je u korektnoj vezi, ali od partnera je želela stalno više. S njim je dobila i drugo dete i malo posle toga, oni su se rastali.

– Ostala sam u 21. godini sama sa dvoje dece. Prerano za jednu mladu osobu, ali sama sam kriva. Takav sam život birala. Ipak, nadala sam se da ću upoznati srodnu dušu – kaže žrtva porodičnog nasilja.

U jesen 2017. godine upoznala je Arona. Iako joj nije bio previše privlačan, njegova kultura, uz slatkorečivost i želju da joj pomogne brigom o deci, osvojili su je i ona je s njim ušla u vezu.

– Sva sreća da to nije bio brak. U startu mi je priznao da je samo jednom imao devojku i da je već zaljubljen u mene. Od početka je voleo da zna gde se krećem i šta radim kad nisam pored njega ili dece. Pripisivala sam to njegovoj ‘slatkoj’ ljubomori i želji da me ima samo za sebe. Bila sam jako naivna i nezrela. Izgledao mi je kao idealan muškarac. Još gore, zatrudnela sam po treći put i tu više nisam mogla tek tako da se izvučem i da sam htela. A nisam. I dalje sam bila zaljubljena u njega, iako je posle rođenja trećeg deteta počeo da me maltretira. Prvo bi to činio tako što se javljao na moj telefon govoreći prijateljicama i familiji da sam zauzeta, čak i kad nisam bila. Kad bih mu podviknula ili skrenula pažnju, ljutio bi se kao malo dete. Zapravo, durio. Tu sam već počela da se gojim, a on da pije. Dolazio bi kući pijan i vređao bi me, govoreći mi da sam uz decu postala ‘lenja, debela krava’. Štaviše, i od dece je tražio da me tako zovu, smatrajući da će me to probuditi i da ću krenuti da mršavim – priča ona.

Verbalno nasilje ubrzo je preraslo u fizičko.

– Prvi put kada me Aron je ošamario, izvinjavao se celo veče, a onda je posle dve-tri nedelje to počeo da ponavlja. Polivao bi me vrelom vodom dok spavam, sekao staklom po rukama. Došao je do toga da je jednom udario moju najstariju ćerku (4) posle čega smo morali da je vodimo na pregled. Tu sam mu zapretila da je to poslednji put da mi je udario dete, posle čega me je pretukao. Držao me je za glavu i udarao njom o sto. Mislim da bi me ubio te večeri da je mogao. Posle tog iskustva prelomila sam da moram da bežim, ali tri meseca nisam imala hrabrosti. Tada sam ga, posle novog terora, prijavila policiji, ali sam odustala od toga kad sam videla njegovu reakciju i kad mi je rekao da će me, ako ode u zatvor, po izlasku ubiti, kao i decu. U meni je sazrela odluka da on mora završiti u zatvoru, samo nisam znala kako da ubijem u sebi strah od njegove osvete – kaže Britanka (25) iz Birmingema.

Ko zna dokle bi joj Aron uništavao život da u februaru 2020. godine nije poslušala priču koleginice koja je spas našla u sigurnoj kući, preko organizacije Women’s aid u Birmingemu.

– Tada sam odlučila da ću morati da bežim. Jedne večeri rekla sam mu da idem do prodavnice, a otišla sam do policije. Imala sam na licu masnicu, na telu još tri. Prijavila sam zlostavljanje i zamolila ih da ako dolaze na našu adresu to učine onda kad se dogovorimo, jer sam mislila da ako dođu dok je sam s decom, ubiće ih pred policajcima. To su i učinili i ja sam bila spasena – kaže ona.

Aron Šepard osuđen je na tri godine i osam meseci zatvora. Kako je već odslužio polovinu kazne i nije pravio probleme u zatvoru, stekao je pravo da u oktobru ove godine izađe ranije na slobodu.

– Dobila sam slobodu, ali ne i život. Dok sam bila tri godine kraj njega, zaboravila sam kako izgleda normalno se ponašati, pričati, izlaziti. Mesecima sam išla na psihijatrijsku kliniku. Ni danas nisam dobro. Puna sam paranoje i straha da će nam se sad svetiti, iako imam ljude i podršku oko sebe. Porodicu, prijatelje i žene iz Women’s aid koje su uz policajku nadležnu za moj slučaj 24 sata dnevno tu. Zbog koronavirusa sam ostala i bez posla. Ne znam kako ću dalje, ali moram. Zbog dece. Znam samo da ako mi Aron ikada priđe, a ima trajnu zabranu prilaska, da ću imati spreman odgovor za njega – poručuje hrabra Britanka.

(Espreso/ Objektiv)