SVE KREĆE IZ KUĆE: RODITELJI OBRATITE PAŽNJU! Najnovija studija otkriva kako sa TINEJDŽERIMA!

Prema novoj studiji, veruje se da će tinejdžeri koji imaju bliske veze sa porodicom proširiti empatiju na svoje vršnjake. Odnosno, kada se tinejdžeri osećaju sigurno, blisko i podržano od strane roditelja ili drugim odraslim starateljima, oni su bolje opremljeni da empatiju koju dobiju prenesu na druge.

"Mislim da naročito tinejdžeri ne vole da im se govori šta treba da rade, i ne treba da im kaže da treba da se saosećaju sa drugima - ono što funkcioniše je da im se pruži osećaj empatije, koji oni transferuju na druge", rekla je Džesika Stern, vodeća autorka studije i postdoktorant na odseku za psihologiju Univerziteta u Virdžiniji. Njen rad se bazira na obezbeđivanju sigurnih odnosa koji doprinose prosocijalnom ponašanju ili ponašanju vođenom namerom da donese korist drugima.

Ona proučava odnose roditelja i deteta, takođe poznatog kao teorija vezanosti, koja je "ideja da sva ljudska bića imaju fundamentalnu potrebu za vezom, ali mi se nekako razlikujemo u načinima na koje te veze uspostavljamo", rekla je. "Te razlike u kvalitetu naših odnosa nekako oblikuju onoga ko postajemo vremenom."

Empatičniji tinejdžeri pokazuju niži nivo agresije i predrasuda i manje je verovatno da će biti nasilni, dodala je, i zato je važno razumevanje kako odnosi oblikuju empatiju.

Studija, sprovedena na Istraživačkoj grupi za adolescente Univerziteta u Virdžiniji, uključila je 174 adolescenta od 14 do 18 godina kako bi pratili njihov napredak na godišnjem nivou. Tinejdžerima od 14 godina istraživači su ispitivali njihove porodične odnose, koristeći modifikovanu verziju intervjua koji je inače pristup zvani "Stepen privrženosti starijima" i koji se smatra "zlatnim standardom" procene nečijeg stanja privrženosti, prema studiji.

Stern je objasnila da je ovo podstaklo tinejdžere da detaljno opišu i govore o svojim porodicama; istraživači su obraćali pažnju ne samo na to šta su tinejdžeri govorili, već i na to kako su to artikulisali.

"Neke od tih priča su jako bolne, neke od njih istinski lepe i pune bliskosti, ali se fokusiramo na sam način na koji tinejdžeri pričaju svoje priče“, rekla je Stern.

Nakon ovih početnih intervjua, istraživači su se vratili učesnicima u dobi od 16, 17 i 18 godina i posmatrali njihove interakcije sa bliskim prijateljem. Istraživači su primetili kako su učesnici odgovorili kada je njihov prijatelj izneo problem i poverio im se, ocenjujući da li učesnici imaju empatiju.

Tinejdžeri koji su imali sigurnije porodične veze pokazali su veću empatiju prema svojim prijateljima u dobi od 16 i 17 godina nego oni nesigurniji tinejdžeri. Mada, oni nesigurniji tinejdžeri su prepoznai svoje empatično ponašanje do 18. godine, na iznenađenje naučnice. To je razlog za nadu, rekla je, jer to može ukazivati na to da se te empatične veštine vremenom mogu razviti kod adolescenata koji kod kuće nemaju bas najsjajnije porodične odnose.

Stern je sugerisala da bi snažna prijateljstva ili pouzdani predavači mogli uticati na empatiju nesigurnih tinejdžera, ali rekla je da bi trebalo sprovesti dalja istraživanja kako bi se saznalo više. Rezultati su u skladu sa značajnim prošlim istraživanjima koja povezuju pozitivne odnose sa razvojem empatije u adolescenciji, rekla je Meri Bakingem, docent za istraživanje u Institutu za primenjena istraživanja u razvoju mladih na Univerzitetu Tufts.

"Odnosi sa bitnim odraslim figurama, igraju važnu ulogu u razvoju empatije“, rekla je Bakingem. "Rezultati sugerišu da roditelji moraju da adaptiraju i podstiču empatiju da bi odgojili empatičnog adolescenta."

Dodatna istraživanja moraju ispitati ne samo kvalitet odnosa privrženosti između roditelja i deteta, već i potencijalne efekte socijalizacije i druge aspekte roditeljstva. Budući da se istraživanje fokusiralo na proseke u uzorku studije, ona je takođe rekla da je neophodno ispitati individualne razlike među učesnicima. "Članak se ne bavi individualnim razlikama koje bi mogle postojati među adolescentima i specifičnosti razvoja svakog adolescenta koji bi se mogao dogoditi“, rekao je Bakingem.

Već se sprovodi više istraživanja na ovoj određenoj grupi učesnika, koja su sada u srednjim 30-ima, dodala je Stern. Predvođeni Džozefom Alenom, profesorom psihologije i šefom istraživačke grupe za adolescente na Univerzitetu u Virdžiniji, istraživači su zainteresovani da vide kako empatične sposobnosti koje su ispitivali kod tinejdžera sada oblikuju njihove romantične veze i roditeljsko ponašanje kada su odrasli.

"Važno je uspeti da nekako gledamo iz perspektive drugih ljudi i da razumemo šta drugi osećaju zbog raznih stvari koje smatramo generalnim uspehom", rekla je Stern.

Roditeljima, pa čak i nastavnicima, Stern savetuje da shvate neophodnost empatije i zaista ulažu u odnose sa tinejdžerima. Pružanje modela empatičnog ponašanja, uključujući postupanje s drugima s ljubaznošću, poštovanjem i podrškom, može pomoći adolescentima da internalizuju to ponašanje, bili oni toga svesni ili ne.

"Odrasli bi takođe trebalo da podstaknu tinejdžere da ulažu u svoje odnose sa svojim prijateljima, što studija otkriva da pomaže i u izgradnji empatije kao veštine", dodala je Stern.

"Svi imamo različite tipove porodica i ne možemo da biramo porodicu, ali možemo da biramo prijatelje; pametno birajte svoje prijatelje i birajte ljude zbog kojih se osećate sigurno, podržano i povezano i koji vam čuvaju leđa, a sve to učinite i vi njih, jer je to zaista važno", zaključila je Stern.

Bonus video:

(Espreso/Cnn)