ZNATE LI RAZLIKU IZMEĐU SANITIZACIJE I DEZINFEKCIJE? Veoma je bitno!

Vratili ste se u stan iz kupovine i stavili torbu na trpezarijski sto. Možda ste decu poveli u šetnju komšilukom i zaboravili oprati ruke pri povratku. Zvuči banalno, ali možda ste upravo s tim postupkom kontaminirali površine u kući te povećali rizik od širenja bakterija i virusa. Najbitniji element prostora u kojemu boravimo postala je njegova higijena, a iza toga stoje i svima jasni razlozi.

Prevencija infekcija, danas više nego ikad pre, od krucijalne je važnosti. Stoga je bitno i da usvojimo pravilne navike čišćenja kako bismo osigurali čist i siguran dom ili bilo koji drugi prostor u kojemu boravimo. Prema istraživanjima, kuhinjski sudoper prljaviji je nego WC šolja. U istraživanju koje prenosi BBC šokantna je činjenica da ogromnih 32 posto testiranih kuhinjskih površina je pozitivno na fekalije i koliformne bakterije, odnosno porodicu bakterija u koju spadaju salmonela i bakterija Escherichia coli.

Razmislite samo koliko puta neko dodirne daljinski, tastaturu, mobitel ili kvaku u vašem domu. Imaju li uvek čiste ruke?

Nije strana činjenica da se razne zarazne bolesti šire upravo dodirom, a u ljudskim rukama u svakom trenutku nalazi se oko 3.000 bakterija koje spadaju u više od različitih 150 vrsta. Mikroorganizmi su oku nevidljivi organizmi. Oni se prema svojoj građi dele na bakterije, viruse, gljive i parazite. Prema delovanju na ljude razvrstavaju se na patogene, koji izazivaju bolesti, i nepatogene, koji su bezopasni za ljude, štoviše čak i korisni u očuvanju zdravlja. Nalaze se svuda, od pustinja i ostalih prirodnih prostranstava, pa sve do našeg doma. Patogeni mikrobi, odnosno oni koji su opasni za ljude, kontaminiraju površine te se mogu zadržati na njima i do nekoliko dana. Nažalost, prošla godina pokazala je kako je higijena prostora od izuzetne važnosti. Javne institucije i organizacije preporučuju upotrebu proizvoda koji mogu ubiti klice, a ne samo ukloniti ih s površina. Međutim, mnogi i dalje ne znaju kako pravilno očistiti dom, tj. njegove površine. Čišćenje doma ili bilo kojeg drugog prostora u kojemu se boravi postao je generički pojam koji znači za različite ljude različite stvari. Zato, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) preporučio je građanima čišćenje domova s ​​dva različita postupka, sanitizacijom i dezinfekcijom kao dva srodna postupka koji eliminišu sve mikroorganizme, a dom postaje čist i siguran prostor za boravljenje.

Sanitizacija i dezinfekcija

Jedno je sigurno, danas je itekako bitno da se ova dva pojma usvoje te da se praktikuju kako bi se smanjio nivo mikroba ili bilo koje vrste kontaminacije u prostoru. Pritom se posebna pažnja mora obratiti i na površine koje se retko brišu. Sanitizacija kao proces čišćenja odnosi se uglavnom na uklanjanje prljavštine i nečistoća s površina. Ovaj postupak, iako smanjuje broj mikroba, ne uklanja ih u potpunosti, navodi Američki centar za kontrolu bolesti (CDC). Za ovaj tip čišćenja uglavnom je potreban sapun i voda ili hemijska sredstva za sanitizaciju na bazi natrijeva ili kalcijeva hipoklorira ili klora. Iako se ovim tipom čišćenja smanjuje broj mikroba na siguran nivo ona se ipak ne uništavaju u potpunosti, kao ni njihove spore. Dezinfekcija, zato, uključuje upotrebu hemijskih proizvoda za ubijanje klica, tj. mikroorganizama na površini.

- Ovaj postupak dodatno smanjuje rizik od širenja zaraze – navodi Američki centar za kontrolu bolesti.

Kada se površine dezinfikuju, uništavaju se i spore mikroba. Naime, ako spore i dalje postoje, mikrobi se mogu ponovo početi razmnožavati. Proizvodi koji se koriste za dezinfekciju često sadrže jake hemikalije koje mogu uzrokovati i zdravstvene probleme. Prema Američkom udruženju pluća (ALA), neka sredstva nadražuju oči, grlo ili izazivaju zdravstvene probleme koji uključuju i teže oblike poput karcinoma. Ta su sredstva i abrazivna te mogu naštetiti površinskim materijalima. K tomu, neugodna su mirisa. Komplementaran proces i dobre navike Patogeni mikroorganizmi ne mogu dugo preživeti na čistoj i suhoj površini jer vole vlagu. Upravo zato sanitizacija i dezinfekcija su komplementarni i neophodni procesi za čišćenje u skladu sa standardima koje su postavile i nadležne institucije. Da bi domovi imali što manje bakterija i virusa, svi delovi kuće, odnosno ciljane površine, moraju se najpre sanitizirati, a zatim dezinfikovati. Velike površine ponekad zahtevaju i veću količinu proizvoda, a to može zadati udarac na mesečne troškove. Srećom, pojavom niza modernijih proizvoda pronašla se i alternativa tradicionalnoj metodi čišćenja i dezinfekcije korištenjem izbeljivača i opasnih hemikalija.

Bonus video:

(Espreso, 24 sata)