ODRAZ U OGLEDALU: Jesi li od onih -nek komšiji crkne krava ili gledaš svoje dvorište?

Mnogo puta sam čula od bliskih ljudi, šta sve onaj ili ona ima, a ne umeju da budu srećni? Jesi čula da je onaj dobio dete, a do skoro varao ženu?

Planirala da ga ostavi, pa se udala za njega i rodila decu? On pije, ona puna para, a udala se jer joj preskakao ogradu kao znak ljubavi?

Svi imaju neki svoj put ili izbor. Da li vas zbog toga treba osuđivati, jer živite tako kako ste zamislil, možda niste zamislili, ali ste svakako tako odlučili? Koga briga za to, ako ne samo vas? I zašto imate potrebu da se raspitujete kako neko drugi živi, je l će vas utešiti ako nije pronašao nekoga ili nije srećan?

E, pa ovako, da se razumemo ako je neko sam, nema decu i živi po svom ne znači da je nesrećan, samo su ga životne okolnosti navele na drugačiji put. Mnogo puta su mi pričali, pa dobro mlada si ima vremena naći ćeš i ti nekoga. Poenta priče, nisam usamljena ako sam sama, ne želim da nađem nekoga, da bih rekla da imam tog NEKOGA. Naše društvo je i obolelo zbog toga da ne ostane devojka u trideset i nešto godina sama, ju Bože samo bez porodice i muža, šta li joj fali?

To pitanje bih isto postavila, onima koji su u braku, na silu, onima koji su sa nekim koga moraju da trpe,zarad komšiluka. Kako je ne bi gledali sa sažaljenjem , upitnim pogledom šta sa njom nije u redu, jer je do sada ostala sama bez dece i muža? Kako živeti bez porodice i nasleđa?

Živeti život u Srbiji znači imati puno para, ne pitati kako je stečeno, biti zgodna majka, koja ne izlazi iz teretane i plastičara. Biti mama koja kuva, pere, pegla sa sve osmehom dočekuje muža i da moli Boga da je ne vara, ali za javnost oni su par za primer. Koga bre vi lažete?

Meni samoj nije ništa teško, osim ponekad mojih obaveza kojih toliko imam da nemam kada da odmorim, ali ja sam tako htela. Moj život je meni smisleniji u svakom smislu iako nemam muža, decu i brak iza koga krijem svoju propalu karijeru, ali bitno je da sam udata, BOGATO.

Konzervativna sredina nameće ograničeno razmišljanje, gde su oni koji se razlikuju po načinu razmišljanja i stilu života osuđeni i žigosani, sa pitanjem šta sa njima nije u redu?

Pre bih to pitanje mi sa te strane neobične trebalo vas da pitamo koji spadate u tu grupu savršenih šta sa sa vašim savršenstvom nije u redu, kada vas život nas tako čudnih zanima. U tome je razlika, nas čudake i solo igrače ne zanima šta se dešava u vašem životu, ne bavimo se tuđom srećom ili nesrećom, radujemo se zbog tuđih uspeha, to da..Ali nemamo vremena da se bavimo drugima jer smo previše okupirani sobom

Ovim tekstom želim da napomenem, da ljudi moraju da nauče da žive sa sudbinom koju su za sebe birali. Možda nije najbolja ali ostavite druge na miru. Ako niste srećni u svom životu menjajte, imajte hrabrosti da budete sami, da odlučite sami o sopstvenom životu. Niko vas neće osuđivati jer ste razvedeni, a srećni. Samohrana majka, koja nije želela da trpi nekoga da joj kroji život. Muž koji je odlučio da napusti ženu kada je shvatio da ga više ne privlači, jer je sada samo majka njegove dece.

Nije sramota izaći iz okvira koji nam društvo nameće kako biste gradili sreću. Niko nema pravila i zakone za vašu sreću, ali su svi tu da vas savetuju i da vam kroje život. Na vama je da odaberete da li ćete celog života klimati glavom, jesto ono što se ne jede i trpeti nešto što ne morate, samo da ne čuje komšinica da vam je krava crkla?

Nije lako biti sam, donositi odluke sa kojima morate da naučite da živite, ali svakako je bolje živeti po svojim pravilima, kakva god da su ali vaša su. Niko onda ako zeznete stvar ne može ništa da vam kaže, već samo živite sa tim greškama. Sreći se teži svakoga dana i ona nije trajna konstanta, ona se pravi, gradi, ali je dostižna. Dostižna je onima koji su hrabri da istupe kada niko ne sme, zato i jesu drugačiji i čudno vas gledaju jer ste izašli iz koloseka, uzeli šta vam pripada i otišli.

Često sam bila na meti osuda ljudi jer sam uvek bila borac za svoju sreću, onako kako sam je videla, jer sam želela da budem na svom putu čista pred sobom, iako sam često stajala sama, sada znam da je tako trebalo. I da je bilo drugačije ne bi valjalo. Verujem u svoje snove, borim se za njih, nije lako kada si na ovoj strani neobičnih, ali svakako mogu reći da sam srećna, jer živim život po svom i da, gledam u svoje dvorište!

(Espreso)