NEMAČKI NAUČNIK OTKRIVA: Šta ljude više čini srećnim novac ili čokolada?

Težnja čoveka da bude srećan je večna, ali ono što se menja, a da mi najčešće ni ne uviđamo, jesu manifestacije sreće. Vilhelm Šmid, profesor filozofije na Univerzitetu u Erfurtu, govori o nekoliko vrsta sreće.

Nemački filozof kaže da ljudi uvek žele da, ničim izazvano, dobiju nešto korisno i prijatno. I to naziva slučajnom srećom, a kao njeno suštinsko obeležje navodi to što nam ne stoji uvek na raspolaganju.

- Jedino na šta čovek može da utiče jeste odnos koji ima prema njoj: on može da se otvori ili zatvori za slučajnost nekog susreta, iskustva, informacije - navodi autor knjige "Sreća". - On može da ima sreću za hvatanje leptira kojom bi mogao da ulovi i sreću ili može da podigne zid koji će odbiti svaku sreću.

Sreća prijatnosti ne traje dugo!

Šmid tvrdi da je za svakog čoveka važnija tzv. sreća prijatnosti, koja zapravo predstavlja težnju ka dobrom raspoloženju i zato ne traje dugo, već samo u određenom trenutku. Ukusna šoljica kafe, lep film, razgovor ispunjen toplinom, odlazak u velnes ili omiljena čokolada - neki su od upečatljivih manifestacija ovog oblika sreće, koje direktno utiču na lučenje hormona serotonina i dopamina.

I na kraju dolazi tzv. sreća punine, koja jedina može da bude trajna.

- Sreća ne može da postoji ako naglašava samo jednu stranu života, onu prijatnu, ispunjenu uživanjem i "pozitivnim". Veća sreća, sreća punine, obuhvata i onu drugu stranu, neprijatnu, bolnu i "negativnu", sa kojom moramo da izađemo na kraj - objašnjava filozof, dodajući da ovaj treći oblik sreće, ljudi u modernim, razmaženim vremenima tek treba da otkriju.

Bonus video:

(Espreso.rs/Magazin Novosti)