STRUČNJACI KAŽU DA SE RADI O NAJPODMUKLIJOJ BOLESTI NAŠEG VREMENA: Prelepa glumica je POSLEDNJA ŽRTVA!

Južnokorejska agencija Ionhap izveštava da je mladi model i glumica Song Iu-jun iznenada preminula tokom vikenda, dok drugi domaći mediji izveštavanjem o njenom mentalnom stanju sugerišu da je reč o samoubistvu.

Lepa dvadesetšestogodišnja Song imala je manje uloge u nekoliko poznatih južnokorejskih serija, inače popularnih u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, a često se pojavljivala u reklamama. To je najnovije samoubistvo među poznatim, izuzetno mladim idolima, pevačima i glumcima, izveštava Inja Musulin, dopisnica RTS-a iz istočne Azije.

Što se tiče poslednjih nekoliko godina, smrt vokaliste Kim Jongghun-a, člana izuzetno popularne pop grupe Shini, koja si je oduzela život krajem 2017. u 28. godini, pevačice Sali, bivše članice grupe " f (k) “, posebno je privukla pažnju medija., koja je svoj kratki život okončala 2019. sa nepunih 26 godina, i slučaj pevačice Gu Hare iz benda KARA, koja je digla ruku na sebe u dobi od 29.

To je opasan trend, koji bi mogao podstaći mnoge svoje obožavaoce, osetljive mlade ljude sa fatalističkim pogledima, da učine isto.

Samoubistvo kao socijalna pošast

Republika Koreja tradicionalno ima najveću stopu samoubistava među 37 zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U 2018. godini iznosio je čak 26,6 ljudi na 100.000 stanovnika, a početkom te decenije dostigao je 28,5.

Članice OECD su uglavnom ekonomski i tehnološki visoko razvijene zemlje i stabilna društva, poput Nemačke, Danske, Australije ili Japana.

Nakon što je iskusila žestoko iskorišćavanje prirodnih i ljudskih resursa tokom pola veka japanske okupacije i katastrofalnih razaranja tokom Korejskog rata, Južna Koreja je prošla kroz teške godine diktatorskog vojnog režima šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Međutim, u poslednje četiri decenije izgradila je snažnu i tehnološki vrlo naprednu ekonomiju koja se po bruto domaćem proizvodu u svetu rangira između 10 i 13 mesta i koja je iza sebe ostavila demografske gigante poput Indonezije i mnogih zapadnoevropskih zemlje.

Ipak, uprkos ekonomskom rastu, bogaćenju društva i mnogim blagodatima i novim mogućnostima koje donosi visoki tehnološki napredak, Južnu Koreju muči velika stopa samoubistava tokom poslednjih decenija, među raznim delovima stanovništva.

Uzroci su brojni. Siromaštvo je čest motiv među najstarijim građanima, jer je penzioni sistem zemlje uspostavljen u zemlji na južnom delu Korejskog poluostrva tek krajem 1980-ih, a mnogi sede ljudi izvan njega završili su svoj radni vek bez dovoljno ušteđevine zadovoljavaju rastuće troškove života.koji je pratio ekonomski razvoj.

Takođe, drastičan pad nataliteta i kolaps tradicionalnog porodičnog sistema znače da sve manje ljudi u Južnoj Koreji sada izdržava roditelje, što takođe doprinosi problemu siromaštva među penzionerima.

Južna Koreja takođe ima kulturu ličnog stoicizma i pristranosti, zbog čega mnogi stariji ljudi biraju samoubistvo kako ne bi predstavljali teret svojim porodicama.

S druge strane, radnici u najproduktivnijim godinama su pod velikim pritiskom zbog teškog rada, bez odmora, sa puno prekovremenih sati i čestim uznemiravanjem nadređenih.

Sve je to zbog snažnih očekivanja da se kroz uspeh u karijeri i visoko obrazovanje na najprestižnijim univerzitetima za koje postoji ogromna konkurencija lice porodice može i treba osvetliti, što je veoma važna društvena vrednost u zemlji u kojoj konfucijanski stavovi na roditeljskom poštovanju i akademskom uspehu i danas vladaju nepovredivo.

Južna Koreja ima najveću stopu samoubistava na svetu među tinejdžerima. To su adolescenti koji nisu uspeli da se izbore sa kolektivnom opsesijom polaganjem prijemnih ispita i upisom na najpoznatije univerzitete, čije bi diplome, bar u teoriji, trebale da otvore vrata najboljih kompanija i budu svojevrsna karta za ono što se smatra uspeh u životu.

Korejski studenti uče 15 ili 16 sati dnevno, jer obično pohađaju dodatnu nastavu posle redovne škole, što bi trebalo da ih pripremi za prijemne ispite i upis na prestižne univerzitete - surovu rutinu koju ne mogu svi da podnesu.

Ovo je tipična kombinacija konfucijanskih vrednosti u obrazovanju u istočnoj Aziji, koja uključuje strogo insistiranje na samopožrtvovanju u učenju, sa kapitalističkim idealom materijalnog uspeha i zvezdane karijere, pravi je otrovni koktel koji, zajedno sa žestokim akademskim i takmičenje na radnom mestu, lomi tinejdžere i mlade radnike u Južnoj Koreji.

Ovome treba dodati još jedan fenomen današnjice - omalovažavanje i vređanje na društvenim mrežama, koji uništavaju samopoštovanje adolescenata i dovode ih do samoubistva.

U Južnoj Koreji je posebno izražen problem opsesije izgledom, takođe karakterističan za kapitalistički sistem u kojem je pojedinac, umesto subjekta, roba koja treba da se samo reklamira i udovolji ne samo potencijalnim romantičnim partnerima, već i da slomi na tržište rada privlačenjem potencijalnih poslodavaca.prijatna i uredna spoljašnjost.

Diktat filmske, modne i kozmetičke industrije da uvek budu privlačni i seksi, hladni i glamurozni, čini se da su se u Južnoj Koreji, nažalost, pretvorili u svojevrsnu histeriju hirurških intervencija na licu i telu.

Ovo je Seul pretvorilo u svetsku prestonicu skalpela, gde kupci iz Kine, Japana i drugih zemalja dolaze da bi otklonili nedostatke i promenili lične opise, i vodeći kozmetičke hirurge u društvo kreme, ne samo debljinom novčanika, već i svojim medijskim prisustvom.

Nezadovoljstvo sopstvenim izgledom ili ishodom postupka jedan je od tužnih motiva samoubistva među mladima u toj zemlji na Korejskom poluostrvu južno od 38. paralele.

Na kraju puta visokog ekonomskog i tehnološkog razvoja - apatija i gluposti? Kao i u Japanu, istraživanje u Južnoj Koreji pokazuje da je oko 90 posto ljudi koji su si oduzeli život patilo od depresije, odnosno anksioznosti.

Opasan faktor u Južnoj Koreji, zemlji sa 51,5 miliona stanovnika, takođe je prilično rasprostranjen alkoholizam, jer studije pokazuju da je čak 40 odsto građana te zemlje koji su pokušali da izvrše samoubistvo to učinilo u alkoholisanom stanju.

Južna Koreja je jedina članica OECD-a u kojoj stopa samoubistava raste od devedesetih godina prošlog veka, jer je susedni Japan, gde je broj samoubistava bio iznad 30.000 godišnje jedanaest godina nakon istočnoazijske finansijske krize 1997. godine, preokrenuo godine, zahvaljujući sveobuhvatnom medicinskom i socijalnom pristupu koji podržava vladino veliko ekonomsko ulaganje u prevenciju, smanjio je broj žrtava za trećinu.

Južna Koreja je predvodila OECD po stopi samoubistava od 2003. do 2016. godine, a nakon što je godinu dana prepustila vođstvo u toj crnoj hronici Litvaniji, ponovo je stekla prvo mesto 2018. godine.

U Južnoj Koreji, gde je BDP po stanovniku čak 40.000 američkih dolara, oko 14.000 ljudi svake godine presudi sebi. Samoubistvo je vodeći uzrok smrti među stanovništvom između 10 i 39 godina.

U istraživanju koje je sproveo OECD, građani Južne Koreje ocenili su sopstveno zadovoljstvo životom sa 5,9 poena od mogućih deset, što je ispod proseka od 6,5 za sve članove te organizacije.

Dakle, Južna Koreja, na žalost, izgleda kao primer da mentalno zdravlje i blagostanje pojedinaca ne zavise samo od ekonomskog bogaćenja, visokog obrazovanja i udobnosti najsavremenije tehnologije (vodeća je u smart telefonima i drugoj elektronici, zemlja sa najopsežnijim Internetom i jedan od svetskih lidera u robotici).

Štaviše, može se reći da je vidljivi ekonomski i tehnološki napredak, praćen izraženim materijalizmom, žestokom socijalnom konkurencijom i pritiskom na decu, kod mnogih ljudi u toj zemlji izazvao određeni „materijalni zamor“, otuđenost, osećaj besmislenosti i apatije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Sputnik)