STRAŠNO
STVARNO ZASTRAŠUJUĆI PODACI: 85 odsto ŽENA SE*SUALNO MALTRETIRANO na POSLU!
Čini se da je intenzitet problema veći u oblastima turizma i ugostiteljstva, gde 22 odsto žena navodi da su bile žrtve seksualnog napada ili čak i silovanja, preneo je grčki sajt vesti SKAI.
Čak 85 odsto anketiranih žena u Grčkoj je reklo da je seksualno uznemiravano na radnom mestu, dok je samo pet odsto zvanično to prijavilo nadležnima.
Čini se da je intenzitet problema veći u oblastima turizma i ugostiteljstva, gde 22 odsto žena navodi da su bile žrtve seksualnog napada ili čak i silovanja, preneo je grčki sajt vesti SKAI.
Istraživanje koje je sprovela kompanija za istraživanje tržišta "Qed Market Research" za organizaciju "ActionAid", sastojalo se iz dva dela: prvi se odnosio na širu populaciju od 1.001 žene širom zemlje, sprovedeno u julu, a drugi, u julu i septembru, na 376 radnica samo u ugositeljstvu i turizmu.
Turizam, restorani i ugostiteljstvo uopšte odabrani su jer ta preduzeća, a posebno barovi, kafei, hoteli, zapošljavaju najviše osoblja u Grčkoj često neprijavljenog ili s neformalnim radom. Uz to je za mnoge zaposlene u oblastima zabave i ugostiteljstva seksualno uznemiravanje "deo njihovog svakodnevnog rada", utvrdili su istraživači.
Po nalazima istraživanja u opštoj populaciji, 85 odsto žena koje su učestvovale, prijavile su da su bile seksualno uznemiravane na poslu. Svaka deseta žena je rekla da je bila i seksualno napadnuta, a svaka peta da je bila seksualno ucenjena.
Utvrdjeno je i da su neki oblici seksualnog uznemiravanja češći kod mladjih žena, s manje radnog iskustva.
Posebnost seksulanog uznemiravanja samozaposlenih žena je što njima više nego drugima napadači pokazuju pornografiju (19 odsto), dok na žene u javnom, državnom sektoru, uprkos tome što čine samo sedam odsto svih žrtava, ima najviše pokušaja otvorenog seksualnog napada (29 odsto).
Polovina žrtava je prijavila da ih je napao kolega, dok je svaka četvrta izjavila da je počinilac mušterija. Jednu petinu napada je, po anketi, izvršio šef ili vlasnik kompanije, dok se više od trećine slučajeva odnosi na nekog drugog visokog zvaničnika u upravi firme.
U kancelariji se dogadja 56 odsto seksualnih napada, dok je 29 odsto žena prijavilo da su se dogodili na drugim mestima na poslu - u kuhinji ili kupatilu, a 16 odsto je reklo da su bile napadnute tokom zabave iili drugog društevnog skupa u organizaciji gde rade.
Na pitanje "Kakve su bile posledice uznemiravanja koje ste doživeli?", 35 odsto je odgovorilo da su to bile fizičke povrede ili posledice po mentalno zdravlje, 92 odsto žrtava je doživelo posledice na ličnom i profesionalnom planu, dok je 18 odsto bilo prinudjeno da podnese otkaz.
Samo šest odsto žena je seksualno uznemiravanje zvanično prijavilo nekom nadležnom, na primer inspekcija rada, a 37 odsto je prijavilo rukovodstvu kompanije ili organizacije.
Čak 94 odsto žena naglašava potrebu donošenja i sprovodjenja odgovarajuće kompanijske politike za suzbijanje seksualnog nasilja na poslu, ali 86 odsto kaže da o tome ne razgovaraju jer se plaše otpuštanja, iako 78 odsto otvoreno kaže da je seksualno uznemiravanje učestala pojava na radnom mestu.
U ugostiteljstvu i u turizmu utvrdjeno je da 85 odsto žena koje tu rade, izjavljuju da su bile seksualno uznemiravane na radnom mestu.
Najčešće su to neverbalni gestovi, "provokativni pogledi", što kaže da svakodnevno ili često doživljava svaka treća zaposlena u tom sektoru. Ukupno, 80 odsto zaposlenih u toj oblasti bile su meta "pogleda" i verbalnog seksualnog uznemiravanja, i "priča o seksualnim podvizima".
Tri od četiri žene su iskusile neželjeni fizički kontakt, dok je na više od 40 odsto vršen pritisak da dodju na "ljubavni sastanak", ili ih je zlostavljač sistematski pratio i sačekivao, ili im slao uvredljive poruke.
Konačno, svaka četvrta u ugostiteljstvu i turizmu kaže da je bila izložena prikazivanju pornografskog materijala.
Karakteristično za intenzitet problema seksualnog uznemiravanja u turizmu je da 22 odsto žena izjavljuje da su bile seksualno zlostavljane i čak i silovane, dok 27 odsto kaže da su seksualno ucenjene. U opštoj populaciji anketiranih ti procenti žena su bili 13, odnosno 18 odsto.
U ugostitelstvu i turizmu je 60 odsto žena reklo da rade "u prvoj liniji", s klijentima koji im daju napojnicu. Od njih je gotovo polovina izjavila da pritom osećaju seksualno uznemiravanje, a neke kažu da su ih posle radnog vremena klijenti sačekivali i proganjali ih.
Na pitanje o posledicama uznemiravanja, 40 odsto žena koje rade u ugostiteljstvu i turizmu su rekle da su imale povrede i mentalne posledice.
U tim sektorima procenat žena žrtava koje su bile prinudjene da daju otkaz da bi se spasle seksualnog uznemiravanja je veći u poredjenju s ženama u opštoj populaciji (svaka treća naspram svake pete).
U 53 odsto slučajeva seksualnog uznemiravanja nije bilo posledica za počinioca, dok je takodje karakteristično da ni u jednom od slučajeva u kojima je zlostavljač bio kolega, on nije dobio otkaz.
Uz to, manje od polovine (43 odsto) žena koje rade u ugostiteljstvu i turizmu kaže da su svesne svojih zakonskih i sindikalnih prava u slučajevima seksualnog uznemiravanja.
Istraživanje je sprovedeno u okviru kampanje organizacije "Actionaid" protiv nasilja nad ženama na radnom mestu, pod nazivom "Nikad i nigde".
Šefica kampanja te organizacije, Mata Samiu je izjavila da kampanja ima tri pravca. Prvi je promena pravnog okvira u Grčkoj i ratifikacija prve globalne konvencije Medjunarodne organizacije rada protiv nasilja i uznemiravanja na radu, iz 2019. Ciljevi su i objavljivanje podataka o seksualnom uznemiravanju i otvaranje javne debate o ulozi poslodavaca u zaštiti svojih zaposlenih.
Takođe poslodavcima se ;predlaže da uvedu praksu "nulte tolerancije" prema nasilju, seksualnom uznemiravanju i seksističkom ponašanju na poslu, da obuče svoje rukovodioce za to, da imaju politike privatnosti i principe poverljivosti radi uspostavljanja poverenja u kolektivu i da imaju jasan plan postupka za slučajeve seksualnog uznemiravanja.
Posebno za poslodavce u ugositeljstvu i turizmu napominje se da je neophodno da imaju jasnu, zvanično napisanu politiku o upotrebi alkohola i psihotropnih supstanci na radnom mestu i o načinu na koji treba postupati s gostima pod uticajem tih supstanci.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!