7 ZNAKOVA DA STE NESREĆNI! Nećete verovati koji je treći, A SVI TO RADE!

Emotivna iscrpljenost može biti zamaskirana kroz druge simptome stresa, možete misliti da ste premoreni, da previše radite, da ste pod stresom zbog brige da ćete izgubiti posao, možete sumnjati u partnerovu vernosti, ili ga optuživati za to što niste srećni i ispunjeni, možete se čak i razboleti, da biste imali bar jedno jasno opravdanje za to što se loše osećate i da biste imali od čega da počnete – bolest je krajnji dar svesti, jer ako ne odbacite sve što vam smeta i ne promenite način života da biste sačuvali život, onda vam ništa neće pomoći. Da ne biste došli do toga da se razbolite, potražite znake emotivne iscrpljenosti i pokušajte da shvatite sebe i da promenite nešto pre nego što izgubite snagu.

Uznemiruju vas svakodnevna osećanja, čak i ona vrlo slabog intenziteta: Kada dođete dotle da vas svaka, makar i mala i slaba “negativna” emocija izbacuje iz takta, to ne znači da ste netolerantni, nego prezasićeni. Emocionalno preopterećeni. To je znak na površini, da treba da potražite u dubini, da vidite šta je ispod tih malih dnevnih slomova, koji vam ometaju funkcionisanje.

Govorite sebi i drugima da ste hipersenzibilni: Hipersenzibilnost postoji, kako u pozitivnom smislu, tako i u negativnom. Kada ste stalno preosetljivi i preterano reagujete (na šta vam drugi često ukazuju), to znači da se nalazite na prelomnoj tački, da vam je čaša prepuna i samo jedna kap je dovoljna da se prelije. Ne pokušavajte da upravljate okolnostima, nisu vas one dovele do iscrpljenosti, one su se kreirale da biste vi sagledali svoje stanje i zapitali se šta vas zapravo toliko iscrpljuje. Možda ispunjavate suviše zahteva drugih i pravite suviše kompromisa, a zanemarujete i ignorišete sopstvene suštinske potrebe.

Osećate se poraženo: To je još jedan ključni znak emocionalne iscrpljenosti – sužena perspektiva tipa “sve ili ništa”. Svi vaši uspesi, postignuća i pobede nemaju značaj i snagu da vam održe samopouzdanje i veru u sebe, osećate kao da ste potpuno omanuli i da ste poraženi. Prihvatite to osećanje, jer vam ono pruža mogućnost da prepoznate ostale emocije koje u vama postoje, da osetite njihov intenzitet, težinu i trajanje. Kada se osećate poraženo, to ne znači “nemam kud”. Poruka upravo glasi “ovako ne može dalje” i poziva vas da nešto bitno promenite.

Idete napred “na mišiće”: Snaga “mišića” (istrenirane volje, tvrdoglavosti, inata, besa, ambicije), može vas dovesti dosta daleko, ali u jednom trenutku postanete toliko umorni, da vam se sva snaga istopi i više ne možete “ni kašiku da podignete”. Kako da uopšte zamislite da idete dalje? Kad pomislite na budućnost , iz perspektive iscrpljenosti osećate se potpuno beznadežno – nema šanse da išta postignete ovako ispražnjeni. Zato, ne gledajte u budućnost, već se usredsredite na sadašnjost. Ponekad, vašu snagu prevazilazi čak i dnevna lista obaveza. Ponekad morate prosto biti u trenutku, kao da sledeći uopšte ne postoji. Ponekad započnete dan, bez ikakve ideje kako ćete ga završiti, a kad se na kraju nađete u krevetu, osećate da biste mogli da prespavate ostatak života. Živite svoj život minut po minut, ne mislite na raspored, na planove i rokove. Pustite mentalne mišiće da se odmaraju i regenerišu, vegetirajte kao biljka – iako se taj pojam koristi u najgorem značenju, to je prava preporuka. Biljka ne čini ništa, samo upija svetlost i vodu, bez ikakvog plana da sutra radi to isto.

Plašite se da će vas nešto gurnuti preko ruba: To je realan strah – okidači postoje, a kada ste emotivno iscrpljeni, neka sitnica vas može odgurati preko ruba razuma. Ali, ta sitnica nije ni potrebna, dovoljan je strah da ne poludite. I tako, krug je zatvoren. Plašite se da ne odlepite i polako odlepljujete. I još više se plašite. Ali realno, nemate čega da se bojite. Sve najgore se već odigrava, već ste u paklu. Zašto se nalazite tu? Kako ste tu dospeli? Korak po korak, verovatno. Pa lepo, sada se udaljite, korak po korak – od tog mesta na kome pucate i raspadate se. Iskoračite iz drame i iluzije, stanite i posmatrajte.

Ekstremno izražavate osećanja, ili ih potpuno blokirate: Smenjuju se momenti kada se rastapate u suzama i uopšte ne možete da kontrolišete to koliko ste potreseni, sa onima u kojima se osećate kao zombi – sve radite automatski i ne osećate ništa. Da biste funkcionisali, potrebno je da uravnotežite ove dve krajnosti. To znači da prepoznate kako se osećate i da razumete šta je realno, a šta nije. To znači pronalaženje načina da adekvatno izražavate svoja osećanja – a ovde se savetuje vođenje dnevnika, kao najdelotvorniji način.

Zapravo ste spremni za promenu:Iako se opirete promenama (svesno i nesvesno), spremni ste, jer vam je duboko jasno da ovako ne možete dalje – tu poruku ste odlično razumeli i primili k srcu. Znate da vam nije dobro, plašite se da vam može biti još gore i u pravu ste. Na korak ste od spremnosti da uradite bilo šta, što vam može pomoći, a to “bilo šta” obično znači da morate odbaciti svoja uverenja, preispitati vrednosti, promeniti prioritete, proširiti perspektivu. Što povlači promenu nivoa vibracija, što rezultira čišćenjem ukupnog emotivnog taloga. U svakodnevici, to znači da ćete se udaljiti od nekih ljudi, da ćete neke veze prekinuti, a u nekima postaviti granice, da ćete upoznati neke nove ljude koji donose svežu i poletnu energiju i koji vas ohrabruju. Možda ćete promeniti posao, ishranu, dnevnu rutinu, frizuru, oblačenje – a verovatno sve to zajedno. I posle nekog vremena, ljudi će početi da vam govore da ste se promenili – neki sa prekorom, a neki oduševljeno. I vi ćete tačno znati zašto se jedni osećaju izdano – jer ste vi uspeli u nečemu što se oni ne usuđuju ni da pokušaju, a drugi su oduševljeni – jer su prepoznali u vama ono sa čime se suočavaju u sebi i jer su i sami na putu transformacije, ili su već napravili pozitivne promene.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Wannabemagazine)