GROZOTA! S njim sam delila sreću, nesreću i posrtelju, A ON ME IZDAO!

MOŽETE li ZAMISLITI GROZOTU veću od one kad vam u petak ljubljeni android s kojim delite svu sreću i nesreću, postelju, pa čak i jastuk otkaže poslušnost? Jedino gore od toga je da ga za kaznu vratite na fabrička podešavanja i bespovratno izbrišete apsolutno sve. Sve od navedenog mi se dogodilo i to baš u petak. Velika je to trauma, a s neizvesnošću treba preživeti do ponedeljka. Tada android ide doktoru koji će presuditi je li vreme za novog, boljeg i pametnijeg druga.

Odjednom postaneš nekako usamljen jer nema tog komada plastike da ti u tramvaju pravi društvo. Nema ni fotoaparata, a baš si na eventu koji bi trebalo slikati i promovisati po društvenim mrežama. Mislim se kako bi mi teško bilo da sam klasična influenserka. Brzo sam se ispravila. Uopšte mi ne bi bilo loše jer bih odmah dobila novi i još bolji telefon od sponzora. Zapravo, baš šteta što nisam instagramska influenserka. Da mi svatko od onih koji vole komentarisati moje tekstvoe samo zaprati društvene mreže, već bih u rukama imala najnoviji i najnabrijaniji mobitel. Ovako lelek i jauci uz mobitel koji podseća na novorođenče koje čim ga ispustiš iz ruke zaplače. Moja android bebica ne zaplače, samo se ugasi pa me zovi, piši i traži koliko hoćeš, jedino ti golub pismonoša može pomoći. Kiše ipak nema dovoljno za poruke u boci.

Moram priznati da nisam računala na ovakve simptome apstinencijske krize zbog nefunkcionalnog mobilnog, al, eto, naučila sam nešto novo o sebi u ovom komunikacijskom haosu. Sva pokisla iz izlaska sam se vratila kući izmoždena od restartovanja koje sam tokom dana učinila više od 200 puta te sam odlučila priuštiti sebi zasluženi odmor. Ali ,kako zaspati bez mobilnog kad me već mesecima uspavljuju glasovi youtubera Sama Vaknina, profesora psihologije, dijagnostikovanog narcisa koji priča o narcističkom poremećaju ili kakve astroproročice. Baš me zanima kako bi ta objasnila činjenicu da je retrogradni Merkur u moj život stigao ranije i napravio totalni komunikacijski kolaps.

Poprilično van sebe odlučila sam se uspavati pomalo zastarelom metodom - čitanjem knjige. Uzela sam prvu s gomile. Knjiga kolumni Daniele Trbović iz 2008. Na prvoj stranici piše posveta: "Vedrani, ljutoj konkurenciji napitak – ČITATI!" Hvala, Daniela. Mislim se, Trbovićka je jedna pametna i britka ženska, hajde da vidimo koja je njena tajna i zašto mi poručuje ČITATI velikim štampanim slovima. Moja sociološka deformacija se odmah latila metode analize sadržaja i došla do zaključka da je tajna u kratkim rečenicama. Dužina rečenica prvih SMS-ova i Facebook statusa ispada da je idealna mera.

Naravno, poremećaj koncentracije koji imam zahvaljujući onom istom pokvarenom androidu zahtevao je da istovremeno čitam barem dve knjige. Druga koju sam dohvatila je bila Dnevnik spisateljice Virginije Woolf. Mislim se, evo još jedne velike žene, britkog uma, pera i jezika, ovo ne može biti slučajnost. Knjiga je objavljena kad su već pomrli mnogi od onih koje u svom dnevniku opanjkava. Mislim se što bi bilo da je danas živa i da ovo objavljuje na Indexu. Možda bi postala influenserka pa bi joj se svi ulizivali jer koju god krpu na sebe stavi proda se u hiljadama komada ili novaca. O, kako bi je svi glasno voleli i tiho prezirali i koliko bi tek lažnih prijatelja imala, umesto da kod kuće samuje s knjigama. Opasno je to. Mislim, knjige. Pogotovo ako su rečenice duge. Poput lastike. Ulove te i stisnu. Mrziš autora. Lakše je nego mrzeti sebe. Daniela Trbović je u pravu. Sigurnije je da su rečenice kratke. Kao što vidite, i ja sam napredovala preko vikenda. Rečenice su mi dosta kraće. Baš kao nekad SMS-ovi. Dok nisu postojale mobilne aplikacije, slova su se štedela kao dinari.

Ko preživi, pisaće. Kratkim rečenicama

Mislim se, dobro ću se navežbati kratkih rečenica u sledećih nešto dana dok mi ne popravi android. Kao zamenu imam takozvani banana-model mobilnog s tipkama. Onaj koji je koristio Neo u Matrixu. Uz telefon sam izgleda i život vratila na fabrička podešavanja. Do daljnjeg samo pozivi i kratki SMS-ovi. Fotografije nula bodova, mobilne aplikacije još manje. Nemam živaca ni da ih instaliram, a kamoli koristim na ovom čudu tehnike.

Uhvatio me pljusak na Trgu. Tramvaji su u zastoju već pola sata. Zvala bih taksi, ali moja banana s tipkama nema aplikaciju. Telefonske brojeve ne znam napamet. Nemam ni novca da ga platim. Mogućnost mobilnog bankarstva sam izbrisala vraćajući android na fabrička podešavanja. Lova je na pogrešnom računu. PIN ne znam. Izbrisala sam i njega. Kisnemo tako moja banana i ja. Sve skupa je dosta u banani. Ko preživi, pisaće. Kratkim rečenicama.

Bonus video:

(Espreso.co.rs./Index.hr)