AKO OSOBA RADI OVO, ZNAČI DA JE IMALA NEKU TRAUMU U DETINJSTVU: Ovo je jasan pokazatelj da nešto nije U REDU!

Traumom iz detinjstva smatra se sve što je moglo učiniti da se dete oseća bespomoćno i nesigurno, kao i neizvesno šta će se dogoditi sa njim, od seksualnog, fizičkog i psihičkog zlostavljanja, do razvedenih roditelja, zamenarivanja, maltretiranja, nestabilne okoline u kojoj odrasta i bolesti i neprijatnih medicinskih pregleda, kažu psiholozi

Te traume mogu mogu biti toliko jake da ostaju trajno u duši deteta, a kada ono odraste, mogu se manifestovati kroz sledećih 5 ponašanja:

1. Hronična tenzija

Povrede koje nisu fizičke (psihičko maltretiranje, stres) u mozgu deteta izazivaju signal za proizvodnju hormona stresa (kortizol i norepinefrin), koji ulazi u telo i pomaže da se malo telo izbori sa pretnjom. Organizam deteta automatski je pod tenzijom, a najveći problem je to što ta tenzija ne nestaje ni nakon što pretnja nestane. Ukoliko dođe do takvog odgovora, neuronske mreže u mozgu nastavljaju da održavaju stanje maksimalnog opreza i stalna tenzija je prisutna.

2. Društvena distanciranost

Naučnici veruju da su traume iz detinjstva najčešći uzrok takozvane socijalne anksioznosti. U najvećem broju slučajeva izazvana je nasiljem nad detetom od strane roditelja, putem ponižavanja, vređanja, potcenjivanja njegovih dostignuća i sposobnosti, kao i verbalne agresije i emocionalnog zanemarivanja (izostanak osećaja da roditelj brine za dete, nedostatak ljubavi, osećaj da je dete neželjeno).

Ovakva deca kada odrastu takođe pokazuju društvenu anksioznost, zbog straha da ih neko stalno posmatra i da im sudi, a koji osećaju još od detinjstva.

3. Konstantna panika

Prosečnoj osobi mnogo je lakše da izvuče zaključke i lekcije iz nekog događaja, nego što to može da učini anksiozna osoba sa stalnim osećajem panike. Anksiozni um nije u stanju da se fokusira ni na šta drugo osim na "preteće situacije" koje dolaze.

4. Pokoravanje strahovima

Svako od nas u većoj ili manjoj meri pokušava da izbegne neprijatne situacije, ali žrtve psihološke traume iz detinjstva ovu težnju forsiraju do krajnjih granica. Na primer, prosečna osoba se plaši odlaska kod zubara, ali korist na kraju nadvlada strah. Ali, osobe sa traumama iz detinjstva puštaju strah da preovlada i izbeći će odlazak kod stomatologa po svaku cenu.

5. Nemogućnost korišćenja punog potencijala

Naučnici sa Univerziteta Florida utvrdili su jasnu vezu između traume iz detinjstva i kvalitetom života ispod proseka.

"Deca koja su mentalno istraumirana u detinjstvu pokazuju nedovoljni akademski uspeh, zbog čega dalje dolazi do antisocijalnog ponašanja, propuštanja velikih prilika, čak i nemogućnosti materijalnog obezbeđivanja u budućnosti", objasnili su stručnjaci.

Evo šta odrasli treba da rade kako bi prevazišli posledice trauma iz detinjstva, prema ekspertima Helpguide.org, svetski priznatog udruženja za mentalno zdravlje:

1. Vežbajte

Traume izbacuju telo iz prirodne ravnoteže, stavljajući ga u stanje razdraženosti i straha. Bukvalno, nervni sistem se "zamrzava" i ostaje u jednom stanju. Da biste se izborili sa tim, dovoljno je da imate 30 minuta fizičke aktivnosti bar pet puta nedeljno.

2. Ne izolujte se od društva

Kontakt sa ljudima i iskreni razgovori možda su najbolji lek za rane na duši. Samoća je najgori izbor.

3. Balans nervnog sistema

Ovo je veoma važno, zato dobro obratite pažnju.

"Nije važno koliko ste nervozni, anksiozni ili se osećate neprijatno. U svakom trenutku morate biti svesni da je nervni sistem pod vašom kontrolom i da možete da se smirite i osećate bolje, ako postavite takav cilj", napominju stručnjaci. To možete učiniti putem meditacije ili vežbi disanja.

4. Brinite o zdravlju

Što vam je telo zdravije, veće su šanse da se izborite sa stresom i traumama. Doktori preporučuju da spavate 7 do 9 sati svake noći, da izbegavate alkohol, cigarete i druge štetne supstance, da se hranite izbalansirano i da redovno odmarate.

(Espreso.co.rs)